Imam osećaj krivice kad kažem ne. Čak i kad znam da je to dobro za mene. Pogađaju me previse mišljenja ljudi koji mi znače, a znam da ja njima ne znacim dovoljno, uvek želim da se približim i svidim bas tim ljudima (muškarcima). Nemam volju da se pokrenem ni za sta, sve mi stagnira, fakultet, posao nemam jer imam strah od snalaženja i nemam volju. Godinu dana i više sam u zacaranom krugu izmedju jednog muškarca, moje drugarice i mene. Plašila sam se njihovog druženja bez mene, plašila sam se toga da li se više razumeju nego on i ja. Plašila sam se toga što sam bila ja njemu nebitna i što me je nekad čak i izbegavao, a uvek mi se vraćao, doduše i dalje mu nisam toliko bila bitna. Neobavezno vidjanje je bilo u pitanju. Ne mogu da rascistim u glavi i odlučim da li da nastavim ili prekinem sve to. Uvek me okolnosti do njega vode. Osećam se manje vredno u odnosu na njih. Znam da me niko ni na šta ne primorava ali ja i kad pristajem na tako nešto i kad odbijem osećam se emotivno loše. Plašim se da ga ne izgubim. A i ni u čemu nisam bolja od njih. Osećam se manje vredno. Imaju svoj novac i fakultete a ja ni jedno. Da li da potražim stručnu pomoć? Hvala.

Patim od depresije i anksioznosti , veoma sam stidljiv kad nisam u dobrom poznatom drustvu i probao sam da to prevazidjem ali prosto kada se pojavi neko pred kim nisam opusten, glas krene da drhti i mumlam tako da me niko ne razume pa nekad ni sam sebe . Osim toga zbog zdravstvenih problema za koje nemam petlju da odem kod doktora , osećam se loše psihički i izgubio sam volju za životom . Porodica mi je nudila odlazak kod psihijatra ali nikako ne bih mogao uživo a i verujem da psihijatar ne može ništa da pomogne . Kada me drugari zovu na primer u tržni centar odbijam da idem jer bih mogao da sretnem nekog kog poznajem a to mi stvara neprijatnost i moglo bi se reći i da se stidim sam sebe . Sa društvom se vidjam uglavnom u kafiću ili na nekom ugovorenom basketu ili šetnji ali samo kad sam siguran da nikog poznatog neću sresti u blizini . Osim svega navedenog , završio sam gimnaziju i nisam ni probao da upisem fakultet zato što prosto mi nijedan ne odgovara ,a osim svega ne znam čime bih se bavio a verovali ili ne, ne znam ni šta volim ni šta ne . U poslednje 3 god desi mi se čak da na mesec dana (nekad manje nekad više) promenim klub za koji navijam ne zbog rezultata već prosto mi tako naidje haj da kažem osećaj i isti se ugasi iz čista mira nakon nekog vremena. Da se zaposlim takodje ne želim jer mi jako teško pada ta komunikacija s ljudima a i uobrazavam da i zbog zdravlja ne bih mogao . Treba napomenuti da sam pre jedno 3 godine pao sa šipke za zgibove na potiljak ali nisam imao mučnine ni ništa ali i za to sam čak uobrazio da je uzrok nestanka mojih emocija . Vrlo često se desi da bi trebalo da budem srećan i da možda i jesam , ali nikako da se tad nasmejem . Pre par meseci umrla mi je baka koju sam mnogo voleo , nisam plakao , kao da mi nije došlo do mozga sve to...Da li sam psihopata ludak ili šta već i ima li spasa

Kako da prevaziđem tremu, strah i nervozu tokom polaganja vožnje? Sve ovo me očigledno blokira, jer kada vozim sa instruktorom odradim sve kako treba na poligonu, a onda na polaganju krenem dobro, ali čim napravim i najmanju grešku, unervozim se, uhvati me strah od padanja i naravno - padnem. Na dodatnim časovima sve odradim bez greške. Kako da se oslobodim straha?

Postovani, Problem sa spavanjem se pojavio nakon porodjaja od koga je proslo dva meseca.Simptomi su sledeci:nakon odlaska u krevet posle uspavljivanja bebe 1dolazi do pojave kao nekog nemira i uznemirenosti koji dovodi do pulsiranja u usima(kao da cujem otkucaje srca) napada vrucine i trnjenja celog tela.Tako da ne uspevam da odspavam tih par sati dok beba spava.Sama cinjenica da.moram da odspavam jos vise pogorsava situaciju.Molim Vas za pomoc kome da se obratim kako bih resila problem ili sta treba da uradim,jer briga o.bebi vec postaje nemoguca jer sam konstantno umorna.

Postovani Sumnjam da meni bliska osoba ima granicni poremecaj licnosti,sve ukazuje na to s obzirom da ima ishitreno ponasanje...menjanje raspolozenja u roku od 5 min...sklon je vredjanju pa i nasilnickom ponasanju...specifican crno-beli svet,opsesivnu ljubomoru,odredjene strahove..koje ji sama ne mogu da odredim...promene karaktera ili licnosti...pokusala sam da mu pomognem tako sto sam htela da poseti nekog psihoterapeuta...ali on kaze da njemz nista ne fali...a problem stoji..konstamtne svadje pa i fizicko nasilje...kako pomoci..i ponadati se u takvoj situaciji a pretpostavljam da je najlakse otici i ostaviti ga ...a jos problem u s alkoholom... S postovanjem Danijela

Poštovani,

rođeni brat mog muža boluje od šizofrenije. Da li postoji nasledni faktor koji može da se prenese na naše dete ?

Unapred hvala !

Zasto stalno imam knedlu u grlu. Non stop sam nervozna, da li hoce od toga? Unapred hvala

Pre 2.5 meseca sam rodila trece dete. Psihicki se jako lose osecam. I prethodna dva puta je bilo sa istim simptomima. S tim sto je prvi put trajalo oko 4 meseca, a drugi put malo krace, nesto krace od 2. Ovaj put mi je nakon prestanka dojenja bilo znatno bolje i imala sam period od desetak dana kad sam bila potpuno svoja. Pakao ponovo krece sa dobijanjem ciklusa i jos gori pakao 5.dan sa pocetkom uzimanja kontracepcije na svoju ruku misleci da ce mi to dovesti hormone u red. Prestravljena sam da se ovaj put necu izvuci, da cu zauvek ostati ovako lose, da necu izdrzati i da cu nauditi sebi. Lorazepam mi pomaze na kratko. Pomaze i kad se isplacem dok me kosti ne zabole od plakanja, pa me to na neki nacin restartuje. Zelim da pomognem sebi, ali ne znam kako. Kojim putem? Obratila sam se ginekologu, psihijatru, porodicnom lekaru, nije mnogo pomoglo. Mozda endokrinolog? Ili promena psihijatra?

Imam problem.bio sam sa devojkom koja je imala 34 a ja 43 god.godinu dana smo bili zajedno voleli smo se.ostavila me otisla sa strijim muskarcem ubrzo je ostavila i njega sad je sa mladjim pd sebe.ja tri god od raskida jos uvek tigujem za njom.sta da radim molim vas?

Imam 22 godine, 181 cm sam visok i 75 kg imam. Naime imam jedan čudan problem. Imam preveliku želju za hranom, tj preveliki apetit. Previše vremena razmišljam o hrani i veoma često mi se desi da pojedem veliku količinu hrane. Prošto ponekad ne mogu da odolim nečemu, ne mogu da se iskontrolišem.

Šta mislite šta je rešenje? Inače se ja bavim sportom i vodim taj zdrav život, ali nekad ne mogu da se kontrolišem nad hranom i pojedem mnogo toga. Ponekad je to i zdrava a i nezdrava hrana. Hvala.