U braku sam 9 godina. Od samog početka, došlo je do krupnih

U braku sam 9 godina. Od samog početka, došlo je do krupnih nesuglasica. Moja supruga je ostala u drugom stanju dok smo se zabavljali i lako smo odlučili da se venčamo. Međutim, tada je rekla da ne želi da živi u mojoj kući sa mojim roditeljima, iako je na to prethodno pristala. Zapretila je da će otići kod svojih, te da od braka nema ništa. Jasno i glasno. Od tada nastaju moje muke. Podstanari, jedna plata i sve što uz to ide. Prestao sam vremenom da je volim. Nisam imao nikakvu želju za njom. Godinama tako. Uvek je pokušavala da bude dominantna, sa stalno izraženim nezadovoljstvom prema meni. Odavno je primetila da nemam za njom, zahtevala je da joj pokazujem pažnju, da joj govorim da je volim i slično. A ja to nisam mogao, na taj način, jer je prosto ne volim. Imamo dvoje dece. Pretškolskog uzrasta. Pre godinu dana upoznao sam jednu ženu, a sa njom i ljubav kakvu nikada nisam. Obostranu. Zaista je mnogo volim. Ali, nažalost, morali smo prekinuti, jer ja nemam hrabrosti da pokrenem pitanje razvoda. Ne znam kako bi se to odrazilo na moju decu. Moja supruga je pročitala jednu poruku koju sam poslao ženi sa kojoj sam bio u vezi i zna da nešto postoji, ali nisam hteo ništa da priznam, niti da pričam na tu temu. Nije se razvela od mene, ali od tada, naš odnos je postao još zategnutiji. Šta da radim? Ne mogu da zamislim život u kojem ne volim ženu sa kojom živim, a opet ni život bez žene koju volim. U ovom braku još uvek me drži samo briga za moju decu, jer ih naravno mnogo volim.