Prof. dr Goran Marjanović
Prof. dr Goran Marjanović
Opšta medicina
BeogradJezici: Srpski
Zakažite pregled
Slobodni termini za ovog lekara se ne prikazuju online, ali pregled možete zakazati na upit — kontaktiraćemo Vas radi potvrde termina.
Zatražite termin onlineO lekaru
Asistent za Klinički imunologiju i Alergologiju, na katedri Interne medicine na Medicinskom Fakultetu u Nišu. Doktorsku tezu pod naslovom " Biološki i klinički faktori prognoze kod bolesnika sa "B Non Hodgkin's" limfomima"odbranio 2005. godine. Polje interesovanje su mu imunološki poremećaji u limfoidnim neoplazmama, a posebno hroničnoj limfocitnoj leukemiji i Non Hodgkins Limfomima i dijagnostički i posebno klinički aspekti tumora limfnih tkiva. Član je evropskog udruženja medicinskih onkologa- ESMO i Balkanske unije Onkologa (B.U.O.N)
Radno iskustvo
Podaci o radnom iskustvu nisu uneti.
Obrazovanje
Podaci o obrazovanju nisu uneti.
Članstva
Podaci o članstvima nisu uneti.
Ocene i iskustva
Još uvek nema ocena.
Najnoviji članci koje je lekar objavio:
Kako živeti sa limfomom
Svaka osoba koja se suočava sa činjenicom da boluje od limfoma, reaguje različito. Hematolozi i onkolozi nikad nisu u mogućnosti da garantuju hoće li i kad će se bolest vratiti. Zbog toga oboleli neprekidno živi u psihičkom stanju koje je pomešano sa strepnjom i osećajem olakšanja.
Prof. dr Goran Marjanović
Non Hodgkins (Hočkin) limfomi
Pod ovim nazivom obuhvaćena je veoma brojna i raznovrsna grupa tumora limfnog tkiva čija se učestalost postepeno ali konstantno raste iz godine u godinu. Poznato je najmanje 29 podvrsta ovog limfoma (videti tabelu na kraju teksta) među kojima svaka ima svojevrsnu učestalost javljanja, kliničke karakteristike, prognozu i terapiju.
Prof. dr Goran Marjanović
Učitaj još
Svi odgovori doktora (446)
?
Pitanje #141973. 11. 2008.
Čini mi se da je Chol zapravo holesterol 6,6 što je solidno
AHDL mi nije poznata -mislim da je u rutinskom hematološkom radu ne koristim. (moguće da je reč o nekoj frakciji HDL-high density lipoprotein) ali nisam siguran.
?
Pitanje #141783. 11. 2008.
Vi ste imali samo zadebljanje perikarda, a ne i izliv. Dakle nema sveže aktivnosti u perikardu već su to samo neke uspomene na infekciju.
Vaš nivo titra atitela na EBV je mali. Pošto ste se jako psihički vezali za taj virus, najbolje je i najpreciznije je da uradite PCR na EBV. To se radilo na odseku - virusologija na VMA Beograd ili još bolje RT-PCR. Ako je oni ne rade, trebalo bi da rade na institutu za Genetski inžinjering u Beogradu (to je negde kod saobraćajnog fakulteta). Ovo će Vam najpreciznije i najbolje reći koliki je stepen replikacije virusa - odnosno koliko je virus aktivan, pa prema tome da li je on uopšte odgovoran za Vaše probleme ili nije. Ova metoda sa IgG ili IgM na EBV je blago rečeno bez veze i nije upotrebljiva ni za kakvu ozbiljnu interpretaciju!
Onda, kada dobijete taj nalaz, videćete da li Vam treba jača terapija ili su dovoljni mirovanje i vitamini. Sve drugo je nagađanje i lečenje od oka...
Pozdrav
Pozdrav
?
Pitanje #141482. 11. 2008.
Reč je o uspomeni odnosno nalazu koji govori da je vaš imuni sistem pre najmanje 6 nedelja a možda i mnogo godina unazad bio u kontaktu sa CMV.
Nemogu da se izjašnjavam o toj žlezdi. Idite i pitajte svog lekara. Nije svejedno u kojoj vratnoj regiji je žlezda, važna je veličina, da li raste ili je statična, bolna osetljivost......da li je jedina....
Idite kod svog lekara.
?
Pitanje #141352. 11. 2008.
Poštovana Ivana,
Uvek je potrebno otići na pregled kod lekara. Ne oslanjajte se na medicinu preko interneta, jer taj pregled nemogu da zamene kilometri kucanog teksta. Uz napomenu koja je gore izneta, stvari ne izgledaju ozbiljno i moguće je da su posledica hronične infekcije.
Uvek je potrebno otići na pregled kod lekara. Ne oslanjajte se na medicinu preko interneta, jer taj pregled nemogu da zamene kilometri kucanog teksta. Uz napomenu koja je gore izneta, stvari ne izgledaju ozbiljno i moguće je da su posledica hronične infekcije.
?
Pitanje #141262. 11. 2008.
Terapija ovakve anemije traje najmanje 3 a optimalno do 6 meseci. Nakon toga ukoliko nastavite da gubite dosta krvi (to je izgleda kod vas slučaj jer su odlivi ostali obilni iako su se regulisali po pitanju intervala) terapija ferrum lekom ili nečim drugim se može nastaviti u vidu nekog održavanja odnosno sa nekim režimom prpoređenog uzimanja ili povremenih pauzi.
Kontrole su individualne ali su ređe. pacijentkinje mogu dolaziti na 3-4 meseca da se proveri da li je zadati režim dovoljno dobar da spreči povratak anemije.
Kontrola feritina ima smisla tek posle 3 ili posle 6 meseci od početka terapije. Vrednost ovog molekula nema veze sa momentom utimanja poslednje doze leka. Nema potrebe za pauzom za razliku od testova koji utvrđuju nivo serumskog gvožđa gde pauza između analize i poslednje doze leka mora biti bar 4-5 dana.
Na osnovu iznetog vi sada imate samo smanjene količine gvožđa u organizmu-bez anemije. Sa takvim hemoglobinom, vrtoglavica koju opisujete, nije sigurno posledica malokrvnosti, već u obzir sada mogu doći i faktori kao što su hormoni, varijacije pritiska, zamor.....
Mislim da vam uz Ferum nije potreban Vitamin C jer je u Ferumu preparat gvožđa "heliran" vezan za nosač koji mu pomaže da se lepo resorbuje iz creva u krv i prema tome lepo i bez problema iskoristi za obnovu crvenih krvnih zrnaca.
Pozdrav
?
Pitanje #141152. 11. 2008.
Reč je o tipičnom nalazu za ovu vrstu limfoma. Ipak ovde brine visok procenat ZAP-70 pozitivnih ćelija - koji nije baš prijatno videti. Ovo ukazuje da u datom slučaju tok bolesti može ići mnogo drugačije od uobičajene povoljne reakcije na terapiju i dugog perioda remisije (perioda bez bolesti nakon datog leka). Drugi nepovoljan faktor prognoze je CD38 koji nije toliko pouzdan pokazatelj toka bolesti kao ZAP-70 ali ponovo u ovako visokom procentu (sve tumorske ćelije pozitivne) takođe ukazuje na činjenicu da će bolest možda ići brže, agresivnije nego što je to uobičajeno i sa nezadovoljavajućim odgovorom na primenjeno lečenje.
?
Pitanje #141052. 11. 2008.
MDS-RARS je bolest matične ćelije hematopoeze gde se zbog genetske greške, ćelije krvi muče da sazru. Zbog toga se javljaju defektne i slabo funkcionalne ćelije koje se dugo zadržavaju u kostnoj srži i teško odlaze u perifernu krv. To dovodi do teške anemije koja se može lečiti samo transfuzijama krvi i eventualno nekim drugim modalitetima. (niske doze ARA-C-a, Eritropoetinom, Lenalidomidom itd......)Na žalost vaša majka je starija od 50 godina pa nije za pogodan kandidat za jedinu pravu metodu izlečenja - transplantaciju kostne srži. Naime, osobe preko 50 godina umiru u fazi pripreme za transplantaciju jer nisu u stanju da izdrže pripemne procedure i snažne lekove koji se daju u svrhu pripreme organizma za novu kostnu srž. To je na žalost potvrđeno u svetu.
Dakle, ona će biti osuđena na neke druge modalitete lečenja i možda na mukotrpno i doživotno primanje krvi koje može pomoći ali ne i izlečiti bolest.
Posle izvesnog vremena se javljaju i druge komplikacije ali je jedina svetla tačka ovog takozvanog-preleukemijskog stanja što veoma retko prelazi u leukemiju (u manje od 10% slučajeva).
Inače u poređenju sa drugim preleukemiskim stanjima ovi pacijenti imaju najduže preživljavanje.
?
Pitanje #1400931. 10. 2008.
Trombocitemija je povećani broj krvnih pločica - trombocita u krvi.
Može biti sekundarna u sklopu brojnih stanja i esencijalna koja se smatra malignom bolešću krvnih ćelija.
Sekundarna trombocitemija se ne leči jer je posledica drugih bolesti. Smirivanje ovih poremećaja dovodi i do normalizovanja inače povišenog broja trombocita.
Esencijalna trombocitemija se leči antiagregacionim lekovima (aspirin, andol....), antiproliferativnim lekovima (Hidroksiurea, anagrelid) i eventualno drugim modalitetima kao što su aferezni postupci (trombocitoferza) i na kraju kod veoma mladih pacijenata, transplantacijom matične ćelije hematopoeze od nepodudarnog srodnog ili nesrodnog davaoca.
?
Pitanje #1397930. 10. 2008.
Vaša krvna slika je osim relativno povišenog broja limfocita, uglavnom dobra.
Verovatno je na to uticala nedavna infekcija o kojoj govorite. Predlažem Vam da za oko 3-4 nedelje ponovite krvnu sliku.
Ne brinite nema mnogo razloga za zabrinutost. Pozdrav
?
Pitanje #1397230. 10. 2008.
Imunoglobulin A (IgA) je jedan od tipova belančevina koje učestvuju u odbrani od infekcije.
IgA je obično raspoređen na našim sluznicama i tamo nas štiti od upada mikroorganizama. Kada je IgA snižen moguće su češće infekcije ali je to u praksi ipak retko jer funkciju IgA u tom slučaju preuzima drugo antitelo - IgG.
Zbog toga osobe sa izuzetno niskim IgA zapravo žive normalno i ni po čemu se ne razlikuju od ostalih ljudi. Čak šta više, neke statistike navode da svaki 333-ći pripadnik ljudskog roda ima deficit IgA, ali da baš zbog gore navedenih razloga, malo ko od ovolike populacije ima zdravstvenih problema.
Pitajte doktora
Imate nedoumicu u vezi sa svojim zdravljem? Postavite pitanje i dobijte odgovor lekara u najkraćem roku.
Prijavite se na Stetoskop Gazette
Mesečni bilten o zdravlju, inovacijama i svemu aktuelnom u medicini.