Bolesti

Embolija pluća (EP) nastaje kada se tromb fragmentiše i odvojeni delovi (tromboembolusi), nošeni strujom krvi, dospeju u pluća. To je zapravo "plućni infarkt". Izvori embolusa u ovom slučaju su trombi koji se formiraju negde u venama tela (u stomaku, nogama i sl.) i od kojih se otkida deo i izaziva plućnu emboliju.

Parkinsonova bolest je bolest poremećaja pokreta, nazvana po lekaru iz Londona Jamesu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti.

Osteoporoza je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji normalno osigurava čvrstinu kosti i koštanog tkiva, koje omogućava potpornu funkciju kostima. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih ljudi. 

Non - Hočkin limfom je maligna proliferacija limfatičnih ćelija imunog sistema, uključujući limfne čvorove, koštanu srž, slezenu, jetru i sistem za varenje. Ova bolest je znatno učestalija od Hočkinovog limfoma.

Multipla skleroza (MS) je hronično oboljenje centralnog nervnog sistema koja se karakteriše procesom demijelinizacije kičmene moždine i mozga. Proces demijenilizacije podrazumeva gobitak bele supstance, mijelina koja je sastavni deo nervnog tkiva. Bolest je vrlo varjabilna, ispoljava se neurološkim simptomima i znacima, i karakterišu je česta pogoršanja, koja ubrzo zatim smenjuju nagla poboljšanja kliničke slike. Nastanak multiple skleroze rezultira problemima različitog stepena, od blage ukočenosti i otežanog hodanja do oslepljenja.

To je bolest moždanog parenhima, koja je rezultat poremećaja moždane cirkulacije, bez obzira na to da li je taj poremećaj rezultat procesa u samom mozgu ili je poremećena moždana cirkulacija rezultat bolesti drugih organa ili organskih sistema, ili je pak uslovljena delovanjem različitih fizičkih i hemijskih agenasa.

Tumori gušterače (pankreasa) se mogu  podeliti u egzokrine i endokrine. Endokrini su najčešće smešteni u repu ili telu gušterače i mogu da narastu i do 10 cm, pa i više pre nego što se pojave bolovi i mogućnost da se palpiraju. Javljaju se i gubitak telesne težine i uvećana slezina.

Stres, nepravilna ishrana, udruženi sa genetskim faktorima uzrokovali su početak epidemije karcinoma digestivnog trakta, pre svega raka debelog creva.

Maligni tumor cerviksa uterusa je vrlo čest i po učestalosti je na trećem mestu svih malignih tumora zena. Materica je šupalj organ u kom se za vreme graviditeta (trudnoće) razvija plod. Cerviks je deo uterusa koji ga spaja sa vaginom i sa kojim čini  porođajni kanal. Maligni tumor cerviksa raste sporo, počinje tzv. displazijom malignih ćelija gde dolazi do promena na nivou tkiva grlića materice.  Ovaj oblik tumora je 100% izlečiv i uglavnom nema potrebe za histerektomijom (hiruškim odstranjivanjem materice). Displazija  međutim često progredira u maligni tumor tj. "carcinoma in situ"  koji je lokalno neproširen, a kad se proširi u okolno tkivo, ali ne zahvati  krvne i limfne sudove naziva se "mikroinvazivni" karcinom cerviksa uterusa. Ovakav razvoj bolesti može potrajati nekoliko godina, međutim kad je maligni tumor dijagnostifikovan on se brzo širi, obično na creva, jetru i pluća.

Karcinom bubrega je stanje kod kojeg se jedan ili više malignih tumora razvije u jednom ili oba bubrega. Vremenom se maligne ćelije umnožavaju i mogu zahvatiti okolna tkiva. U kasnom stadijumu karcinom bubrega se može proširiti po telu (metastazirati) te uzrokovati rast malignih bubrežnih ćelija u drugim organima. Karcinom bubrega ili adenokarcinom čini 2% karcinoma odraslih. Karakteristično je da se javlja u šestoj deceniji, a glavni faktor rizika je pušenje. Češći je u muškaraca: sedmi je najčešći karcinom muškog spola i deseti najčešći uzrok smrti od karcinoma.