Bolesti

Difilobotrijaza je infektivno oboljenje izazvano ribljom pantljičarom. Češće se javlja u zemljama gde se tradicionalno konzumira sirova riba (Severna i Istočna Evropa, Severna Amerika, neki delovi Afrike).

Neisseria gonorrhoeae (gonokok) je bakterija koju je otkrio i identifikovao Alfred Neisser 1879. godine. To je gram negativni diplokok bubrežastog oblika sa konveksnim stranama okrenutim prema spolja. Veličine je 1,5*0,8 μm. Ima afinitet za cilindrični epitel, naročito genitalnih organa i rektuma. Na početku infekcije se nalazi na epitelnim ćelijama i ekstracelularno, a kasnije je intracelularno u polimorfonuklearima.

Bakterija Neisseria meningitidis (“meningokok”), nastanjuje gornji respiratorni trakt a poznato je 13 seroloških grupa. U našim krajevima je najčešća serološka grupa B, a u manjoj meri C, ređe Y ili W-135.

Parakokcidioidomikoza je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu, sluzokože i limfne čvorove, a nekada zahvata i pluća, jetru i slezinu.

Sporotrihoza je gljivična infekcija koja najčešće zahvata kožu.

Plućna aspergiloza najčešće je gljivično oboljenje pluća.

Streptokokne bolesti su akutne zarazne bolesti uzrokovane bakterijom Streptoccocus pyogenes. Kao neposredna posledica infekcije streptokokom su streptokokna upala nosa i ždrela, streptokokna angina, šarlah, upala bronha i pluća, crveni vetar, gnojne infekcije kože i babinja groznica. Osim primarnih streptokoknih bolesti, kao komplikacija infekcije streptokokima mogu nastati upala sinusa, upala srednjeg uva, upala moždanih ovojnica i negnojne komplikacije u obliku reumatske groznice i glomerulonefritisa.

Blastomikoza je gljivična infekcija koja uglavnom zahvata pluća, ali se može proširiti i na druge delove tela, najčešće kožu i kosti.

Frambezijaza je hronična infekcija uzrokovana spirohetom Treponema pertenue, koja primarno zahvata kožu, kosti i zglobove.

Histoplazmoza je infektivno oboljenje izazvano gljivicom Histoplasma capsulatum i najčešće zahvata pluća, a u ređim slučajevima može se širiti i na druge organe.