Bolesti srca i krvnih sudova (Kardiologija)

Hipertrofična kardiomiopatija se karakteriše postojanjem hipertrofije miokarda leve komore (zadebljanje srčanog mišića). Ona može biti opstruktivna - s opstrukcijom izlaznog trakta leve komore usled značajnog zadebljanja subaortnog dela intraventrikularnog septuma, čemu doprinosi i prednji mitralni kuspis i neopstruktivna - kada postoji jednaka hipertrofija septuma i slobodnog zida leve komore. Kontraktilna funkcija miokarda leve komore je očuvana.

Dilatirana kardiomiopatija (prošireno srce) se karakteriše dilatacijom srčanih šupljina sa oštećenom pumpnom funkcijom, što se klinički najčešće manifestuje kongestivnom srčanom insuficijencijom.

Stenoza plućne arterije predstavlja opstrukciju na nivou izlaznog trakta desne komore i relativno je česta urođena srčana malformacija.

Trikuspidalna stenoza (stenoza desnog venskog otvora) je mana u kojoj, zbog suženja trikuspidnog otvora, postoji opstrukcija u kretanju krvi iz desne pretkomore u desnu komoru. 

Sindrom poremećaja cirkulacije krvi u vertebro - bazilarnom sistemu je definisan pre skoro pola veka.

Barlov - ov sindrom predstavlja prolaps mitralne valvule, srčanu manu kod koje nastaje izbočenje ili delimično izvrtanje jednog ili oba mitralna kuspisa prema levoj pretkomori tokom sistole. U takvoj situaciji može doći do različitog stepena mitralne regurgitacije.

Takajašu bolest predstavlja upalni proces koji zahvata zidove aorte i njenih grana, nepoznate etiologij. Češće se javlja kod osoba ženskog pola, starosti od 15 do 30 godina.

U normalnom srcu pretkomorski impulsi mogu biti sprovedeni do komora samo preko AV čvora. Preekscitacija (aktivacija koja je ranija od normalne) postoji kada impuls iz pretkomora zaobilazi normalno atrioventrikularno zadržavanje i brzo se sprovodi do komora.

Kavasakijeva bolest je akutni, sistemski vaskulitis, što znači da postoji zapaljenje u zidu krvnih sudova, koji može da dovede do pojave proširenja (aneurizmi), uglavnom koronarnih arterija (krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić). Ipak, samo manji broj obolele dece razvija akutne simptome i ovu vrstu komplikacija bolesti. Ovo je relativno retka bolest, ali je ipak jedan od najčešćih vaskulitisa koji se javljaju kod dece, zajedno sa Henoh-Šenlajn purpurom (Purpura Henoch-Schönlein). To je skoro isključivo bolest dece i čak 80 od 100 obolele dece je mlađe od 5 godina. Nešto se češće javlja kod dečaka u odnosu na devojčice.

Svi bolesnici oboleli od koronarne bolesti srca svrstavaju se u dve jasno odvojene grupe: bolesnici sa akutnim tokom bolesti (akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris, teži poremećaji srčanog ritma i popuštanje rada srčanog mišića) i bolesnici sa (hroničnim tokom bolesti (stabilna angina pektoris).