Ateroskleroza kod mladih

Prvi simptomi | Hipertenzija kod mladih | Dijagnostika | Genetika

Ateroskleroza je hronična bolest čiji razvoj počinje još od rođenja. Zahvata velike i srednje arterijske krvne sudove i predstavlja najčešći uzrok bolesti srca i krvnih sudova. Prevremenom aterosklerozom se smatra bolest kod pacijenata mlađih od 50 godina. Razlika između mlađih i starijih sa ovom dijagnozom jeste što je tok bolesti kod mlađih ljudi morfološki agresivniji, te napreduje brže i ima veće šanse za povratak bolesti i nakon hirurške ili endovaskularne revaskularizacije.

Klinički se ateroskleroza može manifestovati kao: koronarna bolest srca (angina pektoris, infarkt, nagla srčana smrt); cerebrovaskularna bolest (šlog); periferna vaskularna bolest (intermitentne klaudikacije, gangrena).

Prvi simptomi ateroskleroze

Proces ateroskleroze započinje intrauterino, odnosno pre rođenja i nastavlja se različitim intenzitetom tokom života. Naravno, napredak ateroskleroze zavisi od brojnih faktora rizika, a mnogi od njih se tiču stila života -  pušenje, gojaznost, povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi, šećerna bolest, kao i povišen arterijski pritisak.

Prvi stadijumi ateroskleroze prolaze asimptomatski - bez simptoma. Upravo njeno asimpromatsko postojanje ovu bolest čini podmuklom bolešću krvnih sudova. Prvi simptomi bolesti se manifestuju u trenutku kada je već došlo do začepljenja arterije, tačnije kada se njena prohodnost smanjila na 25% ili čak manje procenata.

U zavisnosti od toga u kom je delu tela došlo do smanjenja prohodnosti arterija, simptomi će biti različiti:

• zakrčenje arterija u predelu glave - otežana koordinacija pokreta, otežan govor, problemi sa vidom ili čak demencija, problem sa memorijom;
• zakrčenje arterija srčanog dela - bol u grudima, osećaj nelagodnosti i pritiska, hronični umor;
• zakrčenje arterija donjih ekstremiteta - bol u nogama, otežano hodanje;
• sužavanje bubrežnih arterija - povišen krvni pritisak, poremećaj rada bubrega.

Hipertenzija kod mladih

Kada se radi o prevremenoj aterosklerozi, kod pacijenata mlađih od 50 godina, ovaj oblik bolesti praćen je agresivnim tokom i čestim komplikacijama.

„Prevremena ateroskleroza predstavlja veoma kompleksan problem za pojedinca i društvo. Veliki troškovi lečenja, odsustvovanje sa posla, kao i trajna nesposobnost su veliki problem s obzirom na to da govorimo o radno sposobnom stanovništvu. Prema broju obolelih muškaraca od kardiovaskularnih bolesti, Srbija je na petom mestu u Evropi, a kad su u pitanju žene na drugom mestu. Na osnovu dostupnih podataka, smatra se da je oko 57 odsto svih smrtnih ishoda u našoj zemlji posledica kardiovaskularnih bolesti" ističe dr Srđan Babić.

Dijagnostika ateroskleroze

Ranije se smatralo da je ateroskleroza uglavnom rezervisana za stariju populaciju, dok je statistika u poslednjih 50 godina prikazuje da sve veći broj mladih ima ovo stanje. Doktor Babić pojašnjava ovu pojavu: „Tome doprinosi sedentarni način života, loše navike u ishrani, fizička neaktivnost. Savremena neinvazivna dijagnostika i rano otkrivanje tokom poslednjih 30 godina značajno su doprineli ovoj statistici. Alarmantni su i rezultati studije koja je sprovedena među decom od trećeg do osmog razreda osnovnih škola. Prema ovom podacima, 15 odsto dece je gojazno, 10 odsto ima povišen nivo holesterola u krvi, a pet odsto u petnaestoj godini ima povišen krvni pritisak. Smatra se da je broj dece i mladih koji puše u poslednje dve decenije porastao za 9 odsto. Loša ishrana postala je ogroman problem."

Osnovni simptomi su gubitak daha, bol u grudima, zamaranje, problemi sa pamćenjem, kratkotrajno gubljenje neuroloških funkcija (vida, govora), bolovi u nogama prilikom hoda, tanka i suva koža nogu i pojava rana na nogama.

Takođe, rade se i analize krvi, vrednosti holesterola, triglicerida i saćera u krvi. Posle toga se ultrazvučnim pregledom jasno vidi da li postoje promene u zidu arterija ili suženje arterija. Sve se dopunjuje skenerskom angiografijom radi procene najboljeg načina lečenja. I kod mlađih i starijih pacijenata uvek je bolje uraditi neku od hirurških ili endovaskularnih procedura, pre nego sto dođe do moždanog ili srčanog udara. Nažalost, kod više od 70 odsto pacijenata infarkt srca je prvi simptom bolesti koronarnih arterija. Dr Babić iz svoje kliničke prakse navodi da mlađi pacijenti često govore da su se simptomi javili sedam dana pre srčanog udara.

Greška je aterosklerozu i arteriosklerozu shvatati kao sinonime. Arterioskleroza i ateroskleroza su slične, povezane bolesti koje utiču na krvne sudove. Ateroskleroza je podtip arterioskleroze, vaskularne bolesti u kojoj dolazi do oštećenja arterija usled faktora kao što su visok holesterol, visok krvni pritisak, dijabetes ili određeni genetski uticaji. Mnogi ljudi koriste ove termine zamenjivo, međutim, postoje neke razlike između ova dva stanja. Arterioskleroza obuhvata sve uslove koji uzrokuju stvrdnjavanje i zadebljanje arterija. Ateroskleroza je najčešći oblik arterioskleroze koji se javlja zbog nakupljanja plaka u krvnom sudu odnosno arteriji, što dovodi do njenog suženja i posledičnog smanjenja protoka krvi.

Genetika i ateroskleroza

Kada je u pitanju genetska predispozicija, smatra se da su pod povećanim rizikom osobe u čijim porodicama postoje bolesti arterija srca kod muških rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 55 godina ili ženskih rođaka prvog stepena srodstva mlađih od 65 godina.

Pored navedenih, osnovnih faktora rizika, postoje i posebni faktori rizika kardiovaskularnih oboljenja, kao što su povišene vrednosti fibrinogena, homocisteina, mikroalbuminurija kod dijabeta ili insulinske rezistencije i faktori rizika zbog životnih navika koji se ne uzimaju pri stratifikaciji, ali mogu doprineti nastanku oboljenja i oštećenju zdravlja i mogu imati uticaja u proceni rizika.

„Verujem da bi se fatalni ishodi mogli sprečiti. Sa druge strane, već duže vreme se radi na ranom prepoznavanju i otkrivanju bolesti srca i krvnih sudova kroz skrining, što je u značajnoj meri smanjilo posledice ovog teškog oboljenja“ poručuje vaskularni hirurg doc. dr Srđan Babić.