Trombofilija u trudnoći

Šta je trombofilija?

Trombofilija predstavlja stanje pojačanog zgrušavanja (koagulacije) krvi, koje može izazvati trombozu – ugruške krvi u krvnim sudovima. Ne smatra se vrstom bolesti, jer mnogi ljudi, kod kojih je dijagnostikovana, nemaju problem sa svojim stanjem. Tek pošto se uradi analiza krvi i ustanovi da je potrebno biti oprezan, pristupa se adekvatnoj terapiji uz redovno kontrolisanje stanja.

Može se naslediti ili steći kasnije tokom života, a osobe koje su posebno izložene većem riziku za njen nastanak, jesu trudnice. Konzumiranje određenih lekova ili vođenje nezdravog načina života, jesu samo neki faktori koji doprinose nastanku trombofilije kod trudnica. Tokom trudnoće, dešava se niz promena u organizmu, koje dovode do nastanka većeg broja faktora, pogodnih za koagulaciju krvi.

Postoje različite vrste trombofilije među kojima postoje nasledne, ali i stečene, koje se obično razvijaju u odraslom dobu. Pojava krvnih ugrušaka može da prouzrokuje razne probleme, poput duboke venske tromboze ili plućne embolije.

Trombofilija za vreme trudnoće

Nastanak trombofilije u trudnoći ili prilikom zatrudnjavanja može, ali i ne mora stvoriti rizik po zdravlje trudnice i izazvati ozbiljne komplikacije. Ukoliko se trombofilija pojavi za vreme trudnoće, organizam sprečava pojačano krvarenje, kako za vreme njenog trajanja, tako i nakon porođaja. Kada se takvo stanje udruži sa urođenom ili stečenom trombofilijom, neke trudnice mogu imati: ponovljeni pobačaj ili rađanje mrtvorođene bebe, abrupciju placente i preeklampsiju.

Žene, koje imaju problem sa poremećenom koagulacijom krvi, pre trudnoće bi trebalo da povedu računa, jer se tokom drugog stanja povećava rizik za zgrušavanje krvi. Trudnice bi već pri svom prvom prenatalnom pregledu trebalo da obaveste svog lekara o postojanju trombofilije, bilo kod njih samih ili kod nekog od članova porodice. 

Koji su simptomi trombofilije?

Simptomi trombofilije su nejasni i ne mogu se videti, osim u situacijama kada se pojavi krvni ugrušak (tromboza), koji se može formirati u arterijama ili venama. Arterije su krvni sudovi, koji sprovode krv od srca do organa i drugih tkiva u telu, dok vene odvode krv iz organa i tkiva u srce. Inače, najčešći problem sa trombofilijom stvara tromb u veni – venska tromboza.

Simptomi venske tromboze:

• Bolovi i otoci u nogama – Venska tromboza najčešće se javlja u veni noge, mada može biti prisutna i u bilo kojoj drugoj veni u telu;
• Problemi sa disanjem i bol u grudima – Simptomi poput stezanja u grudima, bola pri dubokom uzdisaju i kratak dah, mogu da ukazuju na postojanje plućne embolije, koja se može javiti kao posledica postojanja ugruška krvi, koji putuje u srce i dalje u pluća;
• Glavobolje i stomačni problem – Ovi simptomi mogu biti posledica određene vrste trombofilije, kod koje se ugrušak krvi javlja na neobičnom mestu, kao što su mozak, creva ili jetra. Inače, ugrušak krvi u venama jetre naziva se Budd-Chiarijev sindrom;
• Ozbiljni simptomi arterijske tromboze zbog trombofilije – Arterijska tromboza predstavlja postojanje krvnog ugruška u arteriji. U zavisnosti od toga na koju arteriju utiče, ugrušak krvi može da izazove moždani udar, srčani udar ili probleme sa placentom tokom trudnoće.

Simptomi arterijske tromboze: 

• moždani udar u relativno mladom dobu;
• ponovljeni pobačaji;
• problemi u trudnoći poput preeklampsije, smanjenog rasta fetusa ili fetalna smrt usled prevremenog porođaja;
• srčani udar.

Koje probleme može izazvati trombofilija u trudnoći?

Kada je osobi dijagnostikovana trombofilija, pod nazivom antifosfolipidni sindrom (poznat i kao APS), onda postoji veća mogućnost za razvitak komplikacija tokom trudnoće. Problemi, koji mogu nastati, su:

• Intauterino ograničenje rasta – Slab rast bebe u materici;
• Insuficijencija posteljice – Placenta raste u materici i kroz pupčanu vrpcu snabdeva dete hranom i kiseonikom. Placentna insuficijencija znači da posteljica ne radi onako kako bi trebalo, te stoga beba ne može da dobije dovoljno hrane i kiseonika;
• Preeklampsija – Stanje koje može da se desi posle 20-te nedelje trudnoće ili odmah po njenom završetku. Karakterišu ga visok krvni pritisak i simptomi, koji ukazuju trudnici da da neki od njenih organa, kao što su bubrezi i jetra, možda neće pravilno raditi. Neki od tih znakova uključuju belančevine u mokraći, kao i jake glavobolje;
• Prevremeni porođaj – Dešava se kada se beba rodi pre 37-te nedelje trudnoće;
• Pobačaj – Pobačaj je kada beba umre u materici pre 20-te nedelje trudnoće;
• Mrtvorođenost – Dešava se kada beba umre u materici pre rođenja, ali posle 20-te nedelje trudnoće.

Dijagnoza

Važno je istaći da trombofilija nije bolest, već stanje organizma, koje se, udruženo sa drugim faktorima, manifestuje klinički. Ukoliko osoba ima neke od pomenutih simptoma, trebalo bi da se obrati lekaru radi obavljanja adekvatnih testova, najpre testa krvi. Na osnovu dobijenih rezultata, dalje se utvrđuje da li osoba spada u rizičnu grupu i da li joj je neophodna terapija.

Lečenje trombofilije

Lekar, kom bi se trebalo obratiti u slučaju nastanka trombofilije, jeste hematolog, koji je zadužen za precizno dijagnostikovanje bolesti krvi. Da bi odlučio koja vrsta terapije bi bila adekvatna za trudnicu, potrebno je da utvrdi sledeće faktore:

• tip trombofilije;
• starosne godine;
• telesnu težinu;
• način života;
• stanje pacijenta – da li je žena u drugom stanju ili je nedavno rodila dete;
• istoriju bolesti – da li je pacijent ranije imao ugruške krvi.

Ovi faktori su od velike pomoći lekaru u proceni rizika od dobijanja ugruška. Nakon što ih utvrdi, hematolog iznosi mišljenje o prednostima i manama lečenja i, ako je potrebno, koja vrsta tretmana je najbolja. Jedan tip terapije zasnovan je na niskim dozama aspirina, koje inhibiraju dejstvo trombocita, tako da se može sprečiti nastanak krvnih ugrušaka ili, u nekim vrstama trombofilije, sprečiti pobačaj i nastanak problema u toku trudnoće.

S druge strane, žene, kojima je zajedno sa partnerom dijagnostikovan idiopatski sterilitet (kada brojni testovi i analize ne pokazuju mogući uzrok neostajanja u drugom stanju), u nekim slučajevima dobiće pomenutu terapiju, koja je zasnovana na malim dozama aspirina (najviše 100 mg), a kasnije i heparin.

Dozu i učestalost ove terapije određuje hematolog, koji u najvećem broju slučajeva želi da prati trudnoću i savetuje trudnice da urade dodatne analize. Terapija se najčešće sprovodi tokom čitave trudnoće, a njen značaj posebno je važan u nedeljama nakon porođaja, kada je rizik od tromboze kod majke višestruko pojačan.

Antikoagulantni tretman obuhvata uzimanje varfarin tableta ili injekcije heparina, koje imaju za cilj da razbiju krvni ugrušak i spreče nastanak novih. Varfarin se prepisuje kao antikoagulans za sprečavanje ugruška, dok se heparin injekcija, koja deluje momentalno, koristi kao instant tretman za postojeće ugruške. Heparin injekcija može se dati osobama sa antifosfolipidnim sindromom, pre i posle operacije. Takođe, žene sa trombofilijom, koje zbog drugih problema planiraju da trudnoću ostvare vantelesnom oplodnjom, mogu dobiti terapiju heparinom od trenutka embriotransfera. Injekcija heparina je potpuno bezbedna, kako za plod, tako i za trudnicu. 

Onim ženama, kod koji je utvrđeno prisustvo trombofilije, a koje su ranije rađale mrtvu decu i imale pobačaje, najčešće se propisuje terapija acetilsalicilnom kiselinom (uzimanje 50-100 mg aspirina dnevno) ili niskomolekularnim heparinom (injekcije koje se primaju svakodnevno tokom čitave trudnoće i 6 nedelja nakon porođaja.)