Edukacija za Vaše zdravlje

Rahitis nastaje usled usporene i nedovoljne mineralizacije osteoidnog tkiva.

Padžetova bolest je oboljenje koje se karakteriše prekomernom resorpcijom, produkcijom i dezorganizacijom kosti.

Naučnici su prvi put transformisali jedan tip bakterije u drugi izvršivši transplantaciju kompletnog skupa DNK iz jedne vrste u drugu, objavljeno je u žurnalu 'Nauka'.

Šta s depresivnima? Uzmite ih za ruku, utešite pa im pripremite obrok s ribom i lanenim uljem. Obe namirnice bogate su omega-3 masnim kiselinama i ublažuju depresiju. Rezultati novog velikog istraživanja koje je pratilo vezu između depresije i nivoa omega-3 masnih kiselina u ishrani sugerišu da omega-3 imaju antidepresivni učinak.

Akutni encefalitisi i encefalomijelitisi su zapaljenska oboljenja mozga i kičmene moždine, najčešće izazvana virusima direktno, ili mehanizmima koji oni podstiču. Radi se o teškim oboljenjima nepredvidivog nastanka, progresivne evolucije.

Mnogi su osetili neprijatnost koju sa sobom nose afte, jedna od najčešćih bolesti oralne sluznice koju nazivamo još recidivantne (koje se ponavljaju) oralne ulceracije, odnosno recidivirajući aftozni stomatitis. Može se manifestovati u vidu: malih afti (aphthae minores), velikih afti (aphthae maiores) i herpetiformnih afti (aphthae herpetiformes). Prevalenca u opštoj populaciji je 20 - 40%. Nešto se češće javljaju kod žena i mladih ljudi.

Grupa istraživača s Medicinskog fakulteta u Nju Džersiju otkrila je da bi se dezaktiviranjem gena koji utiče na stvaranje proteina AC5 mogao produžiti ljudski život.

Melanin se sintetiše u pigmentnim ćelijama kože, melanocitima. Ove ćelije proizvode melanin iz aminokiseline tirozin uz pomoć enzima tirozinaze, a zatim ga deponuju u citoplazmatske vezikule, melanozome. Kod albinizma je broj melanocita normalan, ali je poremećena sinteza melanina.

Rosacea je vrlo učestala bolest čija dijagnoza danas ne predstavlja nikakvu opasnost po zdravlje već se više radi o estetskom poremećaju. Ovo je hronično oboljenje čije su promene lokalizovane pretežno na koži lica. Smatra se vazodilatatornom angiopatijom. Najčešći bolesnici su posle četvrte decenije, i to češće žene.

Vegegetativni nervni sistem se sastoji iz simpatičkog i parasimpatičkog sistema. Simpatički sistem se sastoji iz centralnog dela u bočnim rogovima kičmene moždine. Nervna vlakna koja potiču iz ovih ćelija su uglavnom mijelinizovana i dolaze do paravertebralnog lanca simpatičkih gangliona. Postganglijska simpatička vlakna daju simpatičku inervaciju glave i vrata, organa grudne duplje, trbuha i ekstremiteta. Hornerov sindrom nastaje kao posledica lezije vratnog simpatikusa ili čak nekih struktura moždanog stabla.