Edukacija za Vaše zdravlje

Makrolidi inhibiraju sintezu proteina bakterije delujući na translokaciju. Termin makrolid se odnosi na strukturu – višečlani laktonski prsten za koji su vezani jedan ili više deoksi šećera. Njihovo dejstvo može biti baktericidno ili bakteriostatsko, što zavisi od koncentracije leka i tipa mikroorganizama.

Cefalosporini su beta-laktamski antibiotici slični penicilinu. Cefalosporini N i C, hemijski srodni penicilinima, i cefalosporini C, steroidni antibiotici slični fuzidinskoj kiselini, prvi put su izolovani iz Cephalosporinum fungus. Osnovna struktura cefalosporina je 7-aminocefalosporanska kiselina (7-ACA) koja se sastoji od beta-laktamskog prstena i dihidrotiazinskog prstena. Polusintetski cefalosporini širokog dejstva proizvedeni su dodatkom razlitih bočnih lanaca na cefalosporinsko jezgro.

Penicilini su antibiotici koji se dobijaju iz filtrata kulture plesni Penicillium notatum i Penicillium chrysogenum. Hemijska osnova svih penicilina jeste 6-aminopenicilanska kiselina. Menjanjem supstituenta na aminogrupi dobijamo sve ostale peniciline.

Kalcitonin je hormon koji luče posebne parafolikularne, C ćelije tireoidne žlezde. Glavno mesto delovanja kalcitonina je kost: on inhibira koštanu resorpciju vezivanjem za specifične receptore na osteoklastima, što inhibira njihovu aktivnost. U bubrezima on smanjuje reapsorpciju kako kalcijuma, tako i fosfata u proksimalnim tubulima. Njegov zbirni efekat je da smanjuje koncentraciju kalcijuma u plazmi. Sekrecija mu je uglavnom pod uticajem koncentracije kalcijuma u plazmi.

Glukagon je polipeptid od 21 aminokiseline, u vidu jednog lanca. Sintetiše se uglavnom u A-ćelijama ostrvaca pankreasa, ali takođe i u gornjem delu gastrointestinalnog trakta. Jedan od glavnih fizioloških stimulusa za sekreciju glukagona je koncentracija aminokiselina u plazmi, posebno L-arginina. Porast sekrecije glukagona prati unošenje obroka sa puno proteina, ali u poređenju sa insulinom, koncentracija glukagona malo varira u toku dana.

Tireoidna žlezda je smeštena neposredno ispod larinksa, a nalazi se sa obe strane i ispred traheje. Ona luči dva važna hormona, tiroksin i trijod-tironin (T3 i T4) koji presudno utiču na povećanje intenziteta metabolizma u telu. Karakteristično za ove hormone malene molekularne veličine je to što sadrže jod. Prisustvo joda u organizmu je preduslov sinteze tiroksina i trijodtironina.

Hipotalamus je smešten na bazi mozga, oko treće moždane komore i iznad hipofizne peteljke preko koje ostvaruje vezu sa hipofizom. Hipotalamus i hipofiza kontrolišu većinu perifernih hormonskih sistema. U hipotalamusu je smešteno više vitalnih centara koji kontrolišu osnovne životne funkcije, kao što su apetit, žeđ, regulacija telesne temperature, san i buđenje, kontrola dnevnog ritma, menstrualnog ciklusa, stresa, fizičkog naprezanja i raspoloženja.

Hipofiza, nazvana i pituitarna žlezda, mala je žlezda – prečnika oko 1 cm, teška 0,5-1g, koja leži u turskom sedlu na bazi mozga. Fiziološki se može podeliti na dva dela: prednji režanj, naziva se i adenohipofiza i zadnji režanj ili neurohipofiza.

Hipofiza, nazvana i pituitarna žlezda, mala je žlezda – prečnika oko 1 cm, teška 0,5-1g, koja leži u turskom sedlu na bazi mozga. Fiziološki se može podeliti na dva dela: prednji režanj, naziva se i adenohipofiza i zadnji režanj ili neuriohipofiza.

Erektilna disfunkcija posledica  je sadejstva brojnih fizioloških i psiholoških faktora. Na erekciju nepovoljno utiče više lekova (od kojih mnogi imaju antipsihotičko, antidepresivno i antihipertenzivno dejstvo). Takođe, psihijatrijska i vaskularna oboljenja, sama po sebi, mogu prouzrokovati seksualnu disfunkciju. Osim toga, erektilna  disfunkcija obično se javlja kod muškaraca srednjih godina i starijih, čak iako nemaju psihijatrijske ili kardiovaskularne poremećaje. Postoji više organskih uzročnika, kao što su hipogonadizam, hiperprolaktinemija, oboljenje arterija karlice i neuropatije različite etiologije.