Vaš lekar verovano naglašava da je vežbanje važno, ali koliko je zaista fizična aktivnost bitna za očuvanje zdravlja?Nedavna analiza bavila se prethodnim studijama o fizičkoj aktivnosti i zdravlju kod žena.
Autori analize su ustanovili da je 30 minuta vežbanja dnevno povezano sa smanjenim rizikom od smrtnosti, srčanih problema i dijabetesa.
Međutim, oni ističu da mnoge žene ne poštuju osnovne smernice za fizičku aktivnost.
,,Vežbajte barem 30 minuta dnevno.’’
Dr Šari Basuk (Shari Bassuk) sa odeljenja sa preventivnu medicinu Bolnice za zdravlje žena u Brigamu glavni je autor ove analize fizičke aktivnosti.
,, Bukvalno svi sistemi u organizmu imaju koristi od vežbanja’’, kaže Rasti Gregori (Rusty Gregory), ovlašćeni velnes trener i stručni saradnik onlajn časopisa dailyRx.
,, Jačanjem mišića i kostiju, srca i pluća, imunološkog sistema, čak i oblasti koje su za sada nepoznate nauci, pravimo ogroman korak ka zaštiti od hroničnih bolesti. Kad bi vežbanje bilo lek, bio bi to najviše prepisivan lek na svetu.’’
Basuk i kolege kažu da medicinske ustanove u SAD-u preporučuju svim odraslima da vežbaju najmanje 30 minuta tokom najvećeg broja dana u nedelji. Međutim, neka istraživanja pokazuju da polovina žena ne poštuje ove smernice.
Ova analiza se bavila dokazima iz prethodnih studija o prednostima fizičke aktivnosti za žene.
Istraživači su ispitivali efekte fizičke aktivnosti na smrtnost, srčane bolesti, dijabetes, karcinom i zdravlje kostiju.
Prema analizi 22 studije, ljudi koji vežbaju 2,5 sata nedeljno smanjili su rizik od smrtnosti za 19 odsto u odnosu na one koji ne vežbaju.
Pored toga, istraživači su se pozvali na studiju na 655.000 odraslih osoba koja je ustanovila da žene koje vežbaju bez nekog posebnog programa samo 11 minuta dnevno produžuju svoj životni vek za 2,1 godinu.
Opservaciona studija inicijative za zdravlje žena, koja je obuhvatila 73.000 žena u dobu posle menopauze, bavila se vezom između vežbanja i zdravlja srca. Ustanovljeno je da žene koje šetaju brzim tempom više od 2,5 sata nedeljno smanjuju rizik od srčanog udara, moždanog udara i drugih ozbiljnih problema sa srcem za 30 odsto.
Istraživači u ovoj analizi takođe su otkrili da nikad nije kasno da se postane aktivan. Studija o zdravlju medicinskih sestara, koja se bavila ženama između 40 i 65 godina starosti, zaključila je da aktivne žene imaju za do 33 odsto manje šansi za srčane probleme od žena sa sedentarnim načinom života.
Brojne studije su takođe pokazale vezu između dijabetesa tipa 2 i fizičke aktivnosti.
U jednoj analizi koja je obuhvatila 10 studija i 301.000 učesnika, redovno vežbanje dovelo je do smanjenja rizika od dijabetesa za 17 odsto u poređenju sa neaktivnošću. U Studiji zdravlja medicinskih sestara je zaključeno da brza šetnja 2,5 sata nedeljno smanjuje rizik od dijabetesa za 25 odsto.
Kod žena koje već imaju dijabetes, vežbanje može da umanji rizik od smrti usled srčanih problema.
Jedna evropska studija na 5.859 ispitanika ustanovila je da šetnja dva do 4,5 sata nedeljno dovodi do smanjenja smrtnosti usled srčanih problema za 46 odsto u poređenju sa šetnjom manje od 2 sata nedeljno.
Prema rečima autora ove analize, vezu između fizičke aktivnosti i karcinoma je teže utvrditi zato što istraživači nisu definisali precizan način za utvrđivanje te veze.
Jedna analiza 73 studije otkrila je da najaktivnije žene imaju rizik od karcinoma dojke manji za 25 odsto u odnosu na najmanje aktivne žene.
Autori ističu da je uloga vežbanja u prevenciji karcinoma jajnika još uvek nejasna.
Vežbanje je korisno za zdravlje kostiju i prevenciju lomova, kaže jedna analiza 13 studija.
Žene koje vežbaju umereno do intenzivno imaju 38 manje šansi da slome kuk od žena koje su neaktivne.
Autori ove analize su zaključili da vežbanje u trajanju od 30 minuta dnevno može da smanji rizik od mnogih hroničnih zdravstvenih stanja.
Oni ističu da je u nekim od ovih studija vežbanje uvećalo šanse za dobro zdravlje čak i kada nije došlo do gubitka telesne težine.
Ovi autori su pozvali na dodatna istraživanja o načinima da se promoviše fizička aktivnost.
