Zarazne bolesti (Infektologija)

Botulizam predstavlja alimentarnu intoksikaciju izazvanu botulotoksinom koja se odlikuje gastrointestinalnim smetnjama, nervnim i sekretornim poremećajima.

Genitalne mikoplazme su uslovno patogene bakterije, s obzirom da ulaze u sastav normalne flore donjeg genitalnog trakta žene. Mikoplazma hominis i mikoplazma genitalium najučestalije su genitalne mikoplazme. Prenose se polnim kontaktom i intimnijim socijalnim kontaktom (na mestima gde se dolazi u dodir sa tuđim rubljem, peškirima , kod masera, kozmetičara, u solarijumima). M. genitalium je poznat uzročnik nespecifičnih uretritisa u oba pola i genitalnih infekcija i sastavni je deo kompleksne mikrobne flore koja se pronalazi u bakterijskim vaginozama. Novorođenče se može prolazno inficirati tokom prolaska kroz zaraženi porođajni kanal majke. Neonatalna kolonizacija je prolazna.

Epstein-Barr virus (EBV) pripada grupi herpes virusa i karakterističan je po citopatogenom efektu na B limfocite. Uzročnik je infektivne mononukleoze i dovodi se u vezu sa nastankom Hodgkinove bolesti, nehodgkinovih limfoma, nazofaringealnog karcinom i dr. Rezervoar infekcije je čovek, prenosi se putem pljuvačke katkad i transfuzijom ili transplantacijom koštane srži, kod jednom inficirane osobe virus ostaje doživotno. Postoji niz dokaza o karcinogenosti EBV u uslovima primarnog i stečenog deficita imuniteta, citogenetskih oštećenja, hronične antigenske stimulacije. EBV je značajna karika u lancu oštećenja B-limfocita koji ga prevode u malignu ćeliju.

Adenovirusi su DNK virusi, kojih ima više od 40 različitih antigenih tipova. Između 4 i 5% svih respiratornih bolesti je uzrokovano adenovirusima. Tip 3 uzrokuje akutnu faringokonjuktivalnu groznicu kod veće dece i odraslih. Akutna respiratorna bolest je najčešće uzrokovana tipovima 4 i 7. Osim ovih infekcija adenovirusi mogu uzrokovati virusnu upalu pluća, folikularnu upalu konjunktive oka i epidemijsku upalu rožnjače i konjunktive oka. Glavni rezervoar ovih virusa je čovek.

Koksaki virusi spadaju u familiju vurusa Picornaviridae, a u rod Enterovirusa. Postoje Coxsackie A i B virusi, prenose se fekooralnim putem, poznato je da su jako kardiotropni. Najčešće izazivaju: miokarditis, perikarditis, meningitis, herpanginu i respiratorne infekcije.

Ureaplazma je mikroorganizam koji se može dobiti polnim putem, ali i intimnim kontaktom sa zaraženim telesnim sekretima ili predmetima koji su kontaminirani ćelijama i sekretima urogenitalnih izlučevina (peškiri, rublje, posteljina). Može se dobiti u saunama, na bazenima, solarijumima, kozmetičkim salonima, pa i ordinacijama, i svuda gde higijenske prilike nisu baš ''sjajne''. Ureaplazma je prema istraživanjima vrlo česta i asimptomatski kolonizuje urotrakt u visokom procentu polno aktivne populacije i žena i muškaraca. Često se nađe slučajno, uz još neku urogenitalnu koinfekciju.

Chlamidia trachomatis je urogenitalna infekcija koja se prenosi seksualnim kontaktom i kod muškaraca se manifestuje negonoroičnim uretritisom, a kod žena mukotrpnim cervicitisom. Spada u najrasprostranjenije seksualne bolesti u opštoj populaciji. Oko 75% zaraženih žena i 50% zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje nepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.

Pityriasis versicolor- blaga, hronična infekcija kože, izazvana gljivicom Malassezia furfur, koji spada u normalnu floru kože, a koji pod određenim uslovima može iz saprofitne preći u patogenu formu. Značajnu ulogu u nastanku promena igra znojenje, nošenje odeće koja sprečava znojenje i povišena temperatura tela. Oboljenje nije zarazno, a javlja se kod osoba s predispozicijom. Manifestuje se mrljama na koži crvenkaste, smeđkaste ili najčešće boje bele kafe s nežnim ljuskanjem, a posle izlaganja suncu postaju bele. Promene se javljaju na koži vrata i grudnog koša. Oboljenje je dugotrajno i recidivantno. Lečenje-obavezno je energično pranje kožom vodom i nasapunjanim sunđerom ili frotirom, dobro sušenje i premazivanje lekovima sa keratolitičkoim delovanjem (salicil, jod, antifugicidni preparati). Lečenje mora da bude dugotrajno, do potpunog izlečenja.

E.Coli, skraćeno od Escherichia coli je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae i široko je rasprostranjena u prirodi. Pripada grupi bakterija koje su normalni stanovnici creva mnogih životinja i ljudi, gde pomažu u varenju hrane. Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije. E.coli je aerobna i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37°C. Pripada prilično otpornim bakterijama: mesecima može živeti u vodi i zemlji, a dugo na raznim predmetima. U različitim vrstama hrane i namirnica lako se i brzo razmnožava. Topota od 60°C ubija ih nakon 15 min.

Tularemija je akutno infektivno oboljenje koje se karakteriše povišenom temperaturom, zapaljenskim promenama na mestu ulaska uzročnika i regionalnim limfadenitisom.