Zarazne bolesti (Infektologija)

Lepra ili guba je hronično zarazno oboljenje koje se češće sreće u područjima sa vlažnom i toplom klimom.

Bolest urogenitalnog trakta koja se u velikoj većini slučajeva prenosi polnim putem. Žene se smatraju rezervoarom infekcije (25%), a muškarci faktorom širenja u populaciji (4% manifestnih parazitonoša).

Mediteranska pegava groznica (Marsejska groznica, fievre boutonneuse) je bolest koja spada u grupu "tifusa koji prenose krpelji".

Virusne hemoragijske groznice (VHG) su akutna oboljenja iz grupe prirodno žarišnih zoonoza uzrokovana velikim brojem virusa koja se karakterišu febrilnošću (povišenom temperaturom) i pojavom hemoragijskog sindroma zbog oštećenja kapilara i trombocitopenije (smanjen broj trombocita).

Rikecioze su akutne infektivne bolesti izazvane različitim vrstama rikecija. Obolenje se klinički manifestuje u vidu blagog febrilnog oboljenja ili teških kliničkih formi.

Leptospiroza je akutna infektivna febrilna bolest iz grupe zoonoza koja se karakteriše multiorganskim oštećenjem usled razvijenog vaskulitisa.

Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGSBS, mišja groznica) je kontaktna hemoragijska groznica koja se karakteriše visokom temperaturom, bolovima u slabinama, hemoragijskim sindromom usled kapilarotoksikoze i trombocitopenije, hipotenizijom i bubrežnim oštećenjem.

Toksični šok sindrom (TŠS) opisan je 1978. godine kao bolest koja zahvata više sistema organizma, a kao uzročnik je nađena bakterija Staphylococcus aureus. Godine 1980. TŠS je bio povezan sa uvođenjem nekih vrsta jako upijajućih (hiperapsorbilnih) tampona.

Listerioza je bolest koju izaziva Listeria monocytogenes, a može se manifestovati različitim simptomima odnosno sindromima koji variraju zavisno od patogeneze, mesta ulaska uzročnika i uzrasta pogođene osobe.

Citomegalovirus spada u grupu herpes-virusa, a nakon primarne infekcije virus perzistira doživotno najverovatnije u limfocitima. Pod određenim uslovima infekcija se može reaktivirati. Izvor zaraze mogu biti krv, semena tečnost, vaginalni iscedak, urin, pljuvačka i suze, a za prenos je neophodan bliski telesni kontakt.