Personalizovana medicina i farmakogenetika

Farmakogenetika | Izbor i doziranje leka pomoću gena | Kako lek putuje kroz organizam |

Personalizovana medicina predstavlja jedan od najvažnijih iskoraka u polju lečenja i medicinskih nauka. Zašto je važno govoriti na ovu temu? Na polju dijagnostike i lečenja, individualni pristup je jedan od najefikasnijih metoda zdravstvene zaštite.

Osnovni cilj farmakogenetike je razumeti kako je specifičnost genoma pojedinaca uslovljena delovanjem  lekova, kao i nastanak neželjenih pojava.

Većinu lekova u organizmu metabolišu enzimi, te pomene gena pojedinačnih enzima mogu različito uticati na metabolizam leka ili grupe lekova. Upravo iz tog razloga, poznavanje promena na genima može uticati na odluku o izboru i dozi leka. Najvažniji cilj je izbeći interakciju lekova koji dovode do štetnih propratnih pojava.

Zahvaljujući farmakogenetskoj analizi, lekar može preciznije i sveobuhvatnije sagledati organizam pacijenta, te u skladu sa tim izabrati adekvatnu vrstu i dozu leka koja odgovara genotipu.

Farmakogenetika

Farmakogenetika je savremena farmakološka disciplina koja analizira razlike koje dovode do varijabilnog, odnosno različitog odgovora pacijenata na terapiju istim ili sličnim lekovima. Nakon definisanja farmakogenetike, prva asocijacija nam je personalizovana medicina, koja u ovom slučaju dobija svoju punu snagu.

Navešćemo primer radi boljeg razumevanja cilja i funkcije farmakogenetike: neko voli ukus krušaka, neko ne voli, a neko je alergičan na kruške. U prenesenom značenju, po sličnom principu ljudi reaguju na lekove. Dakle, nekome će prepisana farmakoterapija prijati, na nekoga jednostavno neće imati efekte, dok će neko, pak, imati neželjene efekte. Dakle, sada je jasno zašto personalizovana medicina u okviru farmakogenetike dobija punu snagu - pacijentima se treba obratiti i posvetiti individualno, te pri takvom pristupu pronaći adekvatnu terapiju za njegov organizam i u skladu sa njegovim genetskim predispozicijama.

Aktuelne smernice u kliničkoj praksi naročito savetuju farmakogenetsko testiranje kod pacijenata na:

• antikoagulatnoj terapiji,
• dugotrajnoj terapiji antidepresivima,
• antiepilepticima,
• analgeticima,
• antihipertenzivima,
• antidijabeticima,
• antibioticima,
• imunosupresivnoj terapiji,
• bilo koje druge kompleksne terapije.

Farmakogenetski pristup se sprovodi metodama molekularne dijagnostike, pri čemu se svakom pacijentu određuje farmakogenetski status i analizira mogućnost propisivanja ciljane terapije. Posebna pažnja se posvećuje kliničkoj interpretaciji rezultata farmakogenetskog testiranja na kojima se temelji odabir i doziranje najefikasnijeg leka za pacijenta.

Izbor i doziranje lekova pomoću gena

Razvojem genetike i otkrivanjem varijacija gena koji utiču na metabolizam lekova, došlo je do novog razumevanja bolesti i lečenja.

Statistika u SAD-u i Evropi kaže da su neželjeni efekti lekova odgovorni za 5-7% hospitalizacija, kao i povlačenja 4% novih lekova s tržišta. Prema nekim procenama, čak 7% bolničkih pacijenata razvije teške nuspojave na lekove, dok u 0,4% slučajeva one završavaju smrtnim ishodom. Nuspojave lekova su peti najčešći uzrok smrti u svetu.

Danas znamo da postoje nasleđene genetske razlike među ljudima koje određuju sudbinu leka u telu i individualni odgovor organizma na određeni lek. Genetske varijacije su povezane sa individualnom reakcijom na lek.

Kako lek putuje kroz organizam?

Svaki lek koji unesemo najpre ulazi krvotok i tako se transportuje do ciljanog organa. Neki enzimi koje proizvode geni prepoznaju lek, te ga razgrade i pripreme za izlučivanje iz organizma, čime deo leka gubi svoju efikasnost. Deaktivirani lek se uz pomoć bubrega konačno filtrira iz krvi i na kraju izlučuje urinom.

Postoje i lekovi koji se iz tela izlučuju jetrom putem žuči, ulaze u sistem za varenje i izbacuju stolicom.

Nažalost, dešava se da lek i dalje ostaje u cirkulaciji i pokazuje svoje delovanje, enzimi ga ne razgrađuju, te ostaje u telu više nego što je predviđeno. Ukoliko se radi o jednoj dozi dnevno - ovo nije problem, međutim, u slučaju kada pacijent uzima lek tri puta dnevno, njegov nivo u krvi postepeno raste, te postoji mogućnost toksičnih nuspojava. Radi slikovitijeg objašnjenja, uzmimo za primer lečenje određenim antikoagulansima, uz koje koncentracija raste svakim daljim unošenjem leka sve dok ne dosegne nivo na kome nastaje nekontrolirano krvarenje.

S druge strane, postoje lekovi koji se uzimaju u neaktivnoj formi, a koje zovemo prolekovi. U tom slučaju, enzimi razgradnjom oslobađaju svoju aktivnu formu. Dakle, prolek ulazi u cirkulaciju krvi u svojoj neaktivnoj formi, te ga enzimi u krvi transformišu u njegov aktivni oblik i on tek tada započinje svoje delovanje.

Kod nekih ljudi enzim koji pretvara prolek u lek ne funkcioniše, te u tom slučaju lek nema nikakvih povoljnih efekata, osim mogućih nuspojava.

Razvojem farmakogenetike i sve veće dostupnosti genetičkih testova, danas je moguće unapred predvideti reakcije na brojne lekove. Najbrži način da lekar pronađe adekvatnu terapiju jeste uz Vaše farmakogenetske analize.

Zašto je farmakogenetika lična karta lekova?

Svakodnevno od svog okruženja čujemo dobro poznate rečenice: "Danas me boli glava", "Zateže me u leđima", "Osećam se uznemireno"... I šta je ono što u tim situacijama prvo uradimo - uzimamo lek!

Takođe, nije retkost da lekar promeni terapiju jer prethodna nije delovala onako kako se očekivalo. Može se desiti i da uz jedan lek dobijemo još par lekova jer tako nalaže protokol. Ovakve situacije se dešavaju jer su reakcije na lekove uslovljene mnogobrojnim faktorima, uključujući:

• starost,
• težinu,
• pol,
• ishranu,
• upotrebu suplemenata.

Danas se velika pažnja poklanja uticaju genetskog koda na primenu lekova, jer zahvaljujući farmakogenetici otkrivamo da genetski faktori utiču i do 95% na način reakcije na lekove. Farmakogenetika je nova grana farmakologije koja proučava vezu između genetske predispozicije osobe i sposobnosti metabolizma lekova.

Farmakogenetičko testiranje se preporučuje osobama koje:

• pre pojave zdravstvenih problema žele saznati svoje reakcije na lekove,
• često menjaju lekove,
• često dožive nuspojave lekova,
• koriste više lekova,
• zahtevaju kombinovanje lekova radi postizanja adekvatnog terapijskog odgovora

Farmakogenetika je "lična karta" lekova, koja nam štedi vreme i pruža optimalnu individualnu mogućnost lečenja. Zbog svega navedenog, smatramo da će u skoroj budućnosti farmakogenetika postati deo standardne farmakoterapije i da će kao takva zaživeti u kliničkoj praksi.