EP023: dr Milena Šćepanović, proktolog

U epizodi 23 emisije TV Stetoskop na televiji TV Zdravlje, pričali smo sa dr Milenom Šćepanović, proktologom.

Zakažite pregled kod dr Milene Šćepanović >>>>>

Pitanje: Od pre nekoliko godina imam crvenilo i ide od završetka zadnjeg pršljena pa do čmara, a širi se i dalje. Povremeno koža puca i slabo zarasta. Lekar je postavio dijagnozu fisura. Molim nešto više o ovoj bolesti i neki efikasan lek. 

Dr Milena Šćepanović: Analna fisura se praktično manifestuje pucanjem kože. Ono što je za analnu fisuru karakteristično je to što se najčešće javlja sa pojačanim tonusom ili spazmom mišića, sfinktera i najčešće se leči na tri načina. Prvi način je konzervativno lečenje, koje podrazumeva upotrebu nitroglicerinskih krema. Drugi, može se reći najvažniji način lečenja jeste operacija, iako je danas sve češće u upotrebi davanje botulin toksina odnosno davanje botoksa u svrhu lečenja analne fisure. Međutim, kako Vi opisujete to crvenilo kože i povremene rascepe, to može nekad da ukazuje ne na pravu analnu fisuru već na rascepe koji idu vrlo često u sklopu nekih kožnih bolesti. Tako da je svakako potreban detaljan pregled nekog ko se bavi ovom problematikom, da bi se zaista videlo i potvrdilo da li je prava analna fisura i ona se leči na jedan od ova tri načina, a nešto drugačije se sprovodi lečenje kada se radi o rascepima koji su posledica kožnih bolesti. 

Pitanje: Imam problem sa šuljevima i ne znam kako najbolje da ih se rešim. Čitao sam o kriohirurgiji i privuklo me je da probam da ovako rešim problem. Molim Vas da mi date više detalja o ovoj metodi.

Dr Milena Šćepanović: Problem sa hemoroidima jeste hroničan i nekada je i težak za lečenje. Postoji veoma puno metoda za lečenje, počevši od onih konzervativnih koji uključuju različite kreme i lekove, preko manjih intervencija kao što su podvezivanje hemoroida ili sklerozacija, pa do operativnih metoda. Krioterapija ili kriohirurgija je jedna jako stara metoda koja je godinama unazad i napuštena, tako da se praktično koliko je meni poznato, više nigde ne koristi.

Pitanje: Sumnjam da imam hemoroide. Kome da se obratim, gastroenterologu, hirurgu ili proktologu? Gde prvo otići i kako izgleda dijagnostika?

Dr Milena Šćepanović: Hemoroidalnom bolešću bave se i hirurzi i gastroenterolozi. U suštini i jedni i drugi mogu biti proktolozi, iako su dominatno hirurzi ti koji se bave proktologijom, iz razloga što se mnoge bolesti u toj regiji mogu lečiti nekim manjim hirurškim intervencijama, koje spadaju u oblast hirurgije. Stoga je pravi put proktolog, odnosno hirurg ili gastroenterolog koji se malo više bavi tim bolestima završnog dela debelog creva. Pregled hemoroida podrazumeva pre svega inspekciju, ''pregled pod okom'', odnosno pregled spoljašnjeg dela analnog otvora. Drugi deo pregleda je pregled prstom. Mi ga zovemo digitorektalni pregled, kojim se pregleda taj završni deo debelog creva koji se može dohvatiti prstom. Sledeći pregled je vrsta endoskopskog pregleda koji se zove anoskopija, kojim se pod kontrolom bloka i uz pomoć jednog instumenta koji se zove anoskop ili proktoskop pod okom pregleda sluzokoža tog završnog dela debelog creva. Praktično sve to zajedno čini proktološki pregled. Pregled nije bolan, a može se reći da jeste neprijatan i nije potrebna nikakva priprema za pregled, što je vrlo važno jer pacijenti to ne znaju. Nekada ukoliko uzmu neka čišćenja ili neka sredstva koja praktično čak i otežavaju pregled. 

Pitanje: Da li se kolonoskopskim pregledom mogu otkriti i promene na anusu, kao što su fisure, fistule ili karcinom, ili je nakon kolonoskopije potreban i pregled proktologa? Da li promene na anusu mogu da daju senzacije na gluteusu i nozi?

Dr Milena Šćepanović: Kolonoskopija praktično podrazumeva pregled debelog creva i kolonoskop najčešće ''preskoči'' sam taj analni kanal, prosto je takav instrument. Stoga, ono što bi trebalo da bude pravilo je da se pre konoskopskog pregleda uradi proktološki pregled, makar taj pregled prstom. Upravo zbog same anatomije te regije za bolesti završnog dela debeog creva praktično je bolji anoskopski pregled, eventualno rektoskop, a kolonoskopija je praktično pregled koji je prvenstveno za debelo crevo. Bolesti u analnoj regiji su bolesti koje praktično obuhvataju tih (do) 10 cm završnog debelog creva. Sve bolesti koje se tu nalaze, uključujući benigne, pa čak i maligne bolesti daju razilčite simptome, tipa bolova, krvarenja, svraba, ali te senzacije uglavnom ne zahvataju ni gluteus ni nogu pogotovo. To su najčešće u pitanju neke druge bolesti.