Seksualnost

Umesto da se usresredimo na pedofiliju i na seksualna zlostavljanja u porodici (o čemu se svi sablažnjavaju da govore), stalno se vraćamo na homoseksualnost, i pominjemo ga kao da je to najveće zlo čovečanstva. Ne mogu da se složim sa tim.

Oduvek se govorilo da ljubav dolazi iz srca. Po najnovijim otkrićima u svetu nauke, izgleda da to i nije baš tako. Naime, utvrđeno je da ljubav i zaljubljenost dolaze pravo iz mozga. Sva ona slatka osećanja nastaju radom određenih delova mozga. Evo do kakvih su zanimljivih  podataka naučnici došli. 

Čini se da priroda sa nama ima tačno određene ciljeve. Najvažniji je, izgleda, produženje života i vrste. U tu svrhu obezbedila nas je posebnom vrstom podstrekača koju nazivamo nagon. Oni se staraju da cilj bude ostvaren. Kao i kod svakog ostvarenja cilja mora se odnekle početi.

Vaginizam je seksualni poremećaj u čijoj je osnovi nevoljni spazam spoljne trećine vagine, tako da je njen otvor zatvoren i onemogućen je prodor penisa. Ova kontrakcija mišića vagine može biti udružena, u težim slučajevima, s kontrakcijom mišića karlice, pa i celog tela. U blažem obliku, ovaj genitalni grč prouzrokuje bolni koitus, kad je prodiranje penisa u vaginu moguće, ali je bolno za ženu.

Retko koji aspekt ljudskog života izaziva toliko pažnje kao seksualnost. Veliki problem može da se ispolji na relaciji seksualnih partnera, a to je strah. On na vezu i seksualni odnos može uticati pogubno.

Šta se dešava kada se prvi put susretnu muškarac i žena? Kojim mehanizmima se dva antipodna bića vezuju u ljubavno i seksualno? Odgovor je - flertovanjem, kao specifičnim vidom samoreklamiranja, koji u suštini nije različit od reklamiranja piva ili pelena. Interesantno je, međutim, da reči u ovoj vrsti reklame nisu od velike koristi.

Sinonim za šarmantnog i duhovitog muškarca koji ima mnogo uspeha kod žena je legendarni Đakomo Kazanova. Čuveni avanturista je bez mnogo emocija osvojio srca preko hiljadu žena i pokazao da je zavođenje jedna velika igra u kojoj pobeđuje veštiji. Međutim, ovakav vid ponašanja govori i o mentalnom sklopu ličnosti, pa su te osobe od strane psihoanalitičara okarakterisane kao hiperseksualne.

Istorija seksualnosti nam govori da su seksualni poremećaji oduvek postojali. Danas su, pak, oni toliko zastupljeni, da po nekim istraživanjima najmanje jedna trećina svih ljudi između 20-e i 40-e godine starosti bar povremeno pati od jednog od oblika seksualnih smetnji. Kod starijih godišta to je još češći slučaj, mada je seksualno funkcionisanje, kao retko koji drugi aspekt života, individualno uslovljen.

Fenomen iz oblasti seksualnosti koji je kroz ljudsku istoriju najčešće anatemisan, zabranjivan ili tretiran u kontekstu predrasuda, svakako je samozadovoljavanje. Tradicionalno povezivano sa grehom, bolešću ili ludilom, samozadovoljavanje je pojava o kojoj se ne govori, zbog koje se stidi, ima griža savesti i strah od posledica.

Ukoliko bismo zastupali mišljenje da seksualno ponašanje ima samo biološki značaj, da je oplodnja žene jedini cilj seksualnog odnosa, problem prerane ejakulacije ne bi postojao. Međutim, seksualnost pored biološke ima i psihološku važnost, pa se prerana ejakulacija obično doživljava kao problem, kao što se i tretira u psihijatriji i psihologiji.