Samozadovoljavanje

Fenomen iz oblasti seksualnosti koji je kroz ljudsku istoriju najčešće anatemisan, zabranjivan ili tretiran u kontekstu predrasuda, svakako je samozadovoljavanje. Tradicionalno povezivano sa grehom, bolešću ili ludilom, samozadovoljavanje je pojava o kojoj se ne govori, zbog koje se stidi, ima griža savesti i strah od posledica.

Zavisno od sredine, zaplašivanje potencijalnih prestupnika, imalo je forme: sušenja kičme, gubljenja razuma, kasnije polne nemoći.

Možda bi ovakva laička tretiranja masturbacije mogli da razumemo u funkciji opstanka vrste kroz seksualni odnos, te potrebe da se ostali vidovi seksualne aktivnosti redukuju, odnosno podrede ovoj funkciji. Zbunjuju, međutim, aspekti griže savesti, straha od ludila, sramote. Zbunjuju i upućuju na činjenicu da je i nauka doprinosila, potkrepljujući postojeće laičke intuicije. Frojd je, recimo, povezivao fenomen masturbacije sa mogućnošću mentalne degeneracije. Isticao je da je samozadovoljavanje uz prekinuti odnos, jedan od glavnih etioloških činilaca, tzv. aktuelnih neuroza.

Danas, nekih stotinak godina posle ovakvih naučnih zapisa, ispostavlja se da je samozadovoljavanje normalna, sasvim bezopasna pojava koja u situacijama jake napetosti dovodi do pražnjenja seksualne energije.

Pojava se ovako opisuje u priručnicima o seksu namenjenim pubertetlijama:
"Samozadovoljavanje ili onanija je postizanje seksualnog zadovoljstva bez direktnog učešća drugog lica, odnosno zadovoljavanjem sebe samog. Značenje reči onanija potiče od starozavetnog Onana koji je pri seksualnom odnosu sa ženom svoga brata spermu prosipao po zemlji, da se ne bi slučajno rodila deca.....

Ispitivanja osoba muškog pola i mladih i odraslih, govore nam da se osobe muškog pola samozadovoljavaju više nego osobe ženskog pola. Razlozi za ovo bi hili sledeći: muški polni organi su mnogo pristupačniji. Dečaci se navikavaju da ih dodiruju pri mokrenju još dok su sasvim mali. Osim toga, muškarci se uzbuđuju brže i lakše od žena. U proseku, osobe ženskog pola počinju  da  se  samozadovoljavaju obično pri kraju puberteta, a osobe muškog pola mnogo ranije.

U toku samozadovoljavanja zamišljaju se prizori koji raspaljuju seksualnu maštu. Osobe muškog pola za stimulans koriste vizuelne objekte, a osobe ženskog pola maštovite priče. Orgazam brže postižu muškarci. Ženama je potrebno više vremena, kako bi sklopile u potpunosti svoju priču sa značajnom poentom na samom kraju....

Napomena: Samozadovoljavaju se mnoga živa bića: tvoji vršnjaci, starije osobe, mlađe osobe, pa čak i životinje. Međutim, o tome niko ništa ne govori. Osim što se obavlja u tajnosti, samozadovoljavanje je i u nemilosti. I ovo treba znati: poneke žene lakše postižu orgazam samozadovoljavanjem nego seksualnim odnosima."

Dakle,  pristup  fenomenu  se promenio! Danas o samozadovoljavanju smemo misliti kao o nekoj vrsti relaksativne navike - jer ono jeste jedan od oblika pražnjenja napetosti. Početak se uglavnom vezuje za pubertet, ali kasnije upražnjavanje nije uslovljeno godinama žena, odnosno muškaraca.

Mnogi muškarci i žene upražnjavaju ovu aktivnost, iako imaju regularne, normalne seksualne odnose. Ovo, naravno, nije teško objasniti činjenicom da se potrebe para za učestalošću seksualnih odnosa retko poklapaju. Sam fenomen je, mogli bi i to naglasiti - samolimitirajući.
Kada se iscrpi potreba, samozadovoljavanje prestaje - čime ukidamo još jednu predrasudu, odnosno strah od preteranog samozadovoljavanja.
Samozadovoljavanje se kao vid stimulativne terapije u sadejstvu sa ciljano izazvaniin seksualnim fantazmima koristi u svim programima seksualne terapije. Smatra se nenormalnom pojavom samo u jednom slučaju, kada samo sebi postane cilj!

Sve u svemu, tretirano kroz teoriju, ali i kroz kliničku praksu, samozadovoljavanje ulazi u nauku na jedan novi način. Deo ovog novog pristupa svakako su i empirijska istraživanja fenomena. Najveći broj zemalja, ne samo razvijenih nego i onih nama sličnih, već je završio svoja nacionalna istraživanja seksulnosti, a u okviru nje i fenomena samozadovoljavanja.
Zanimalo nas je naravno, kako sve to izgleda u našim uslovima? Dakle, šta je sa samozadovoljavanjem na našim prostorima, kada započinje, koliko je često, da li se zabranjuje, prati li ga griža savesti... Istraživački tim Društva bihevioralne teorije i prakse, u sklopu velikog istraživačkog projekta: "Seksualno ponašanje Jugoslovena" prikupio je i podatke o aktivnostima samozadovoljavanja u našoj populaciji. U daljem tekstu ćemo vam predstaviti deo, do sada obrađenih podataka.

Pogledaćemo rezultate odgovora na dva pitanja:

Odgovori na ova pitanja ukršteni su sa potencijalno značajnim kontrolnim varijablama: pol, starost, obrazovanje.

Krenućemo, naravno, od prvog pitanja. Rezultati kažu da i dalje postoji stalistički značajna razlika između muškaraca i žena, s obzirom na godine u kojima počinju da se samozadovoljavaju. Naravno, muškarci i dalje vode. Ipak, vrednim pažnje učinio nam se podatak da izvestan (značajnih 14%) procenat devojčica saopštava o počecima samozadovoljavanja već u 10. godini. Ovo je podatak koji ne menja odnos polova prema fenomenu, ali svedoči o razbijanju nekih kulturoloških predrasuda.

U odnosu na starost, pitanje o početku samozadovoljavanja, potvrđuje da postoji ne velika, ali statistički značajna razlika između ispitanika različitih uzrasnih grupa i saopštenja o početku masturbatornih aktivnosti. Naime što mlađi ispitanici, to raniji početak! Ovu činjenicu nije teško razumeti u kontekstu ranijeg fizičkog sazrevanja i bržeg ulaženja u pubertet mladih generacija. Kao da se granica početka pomera sve niže i niže. Međutim, u kategoriji ispitanika preko 50 godina, odjednom, ovaj fenomen kao da prestaje da važi. Ispitanici ovog uzrasta u velikom procentu (značajno većem od preostalih uzrasnih grupa) saopštavaju o počecima samozadovoljavanja već u 10. godini. Ili je vremenska distanca učinila da što smo stariji, to nam se čini da je sve počelo mnogo ranije, ili je ovo fenomen koji zaslužuje novo istraživanje!
Obrazovanje je treća varijabla sa kojom smo ukrstili naše prvo pitanje i ona nam kaže da manje obrazovani slatistički značajno češće saopštavaju o ranom početku aktivnosti samozadovoljavanja. Indirektno, ovo je potvrda da je naučna inlerpretacija o štetnosti samozadovoljavanja, značajno oblikovala laičke predrasude. Kod obrazovanijih, inhibicije su veće!

Drugo pitanje, rekli smo već, odnosilo se na učestalost ove aktivnosti. I ovde smo dobili potvrdu o slatistički značajnoj razlici između polova u pogledu učestalosti. Naravno, muškarci se češće samozadovoljavaju. Zene najčešće izjavljuju da su njihove potrebe za ovom aktivnošću jednom mesečno, pa i ređe! Povežemo li sa ovim, već iznet podatak o tome da značajan broj žena lakse stiže do orgazma kroz samozadovoljavanje, nego kroz seksualni odnos, postavlja se pitanje šta je sa ženskom seksualnošću?

U odnosu na godine starosti, učestalost samozadovoljavanja opada - posle tridesetih. Odnosno, sa uspostavljanjem redovnih seksualnih odnosa, većina žena, ali i sve veći broj muškaraca se opredeljuje za kategoriju jednorn mesečno. Da li ovo znači da su potrebe za seksualnim aktivnostima kod partnera našeg podneblja skoro idealno usklađene, tako da se samozadovoljavanje ovako drastično redukuje? Ili znači da se potrebe "namiruju" na  neki drugi način? Odgovore na pitanja koja se otvaraju svakako ćemo dobiti kroz dalju analizu sprovedenog istraživanja.

Obrazovanje i učestalost samozadovoljavanja   imaju  karakterističan, statistički značajan odnos u smislu da se niže ohrazovani ispitanici izjašnjavaju o češćem upražnjavanju ove aktivnosti.
Interpretacija ovih podataka biće svakako potpunija kada bude razmotrena u kontekstu mnogih drugih dobijenih, ali za sada neobrađenih podataka. Ipak, čini nam se da već na osnovu iznetog, možemo reći: u Srbiji, 2000. samozadovoljavanje doduše, nema status relaksativne navike, ali ni tabu fenomena.

---

Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa seksualnošću.

---