Kada nam se nametnu misli o smrti, naš mozak nije opsednut strahom. Umesto toga on se instiktivno okreće veselim mislima, otkriveno je u novom istraživanju. Ovo istraživanje je dokazalo da su ljudi emocionalno mnogo jači u situacijama u kojima se suočavaju sa sopstvenom smrti nego što mi to mislimo
„Ponovno se potvrđuje kako su ljudi sposobni da se prilagode svim situacijama i kako je ta sposobnost svojevrsni pokazatelj duševnog zdravlja,“ istakao je koautor istraživanja Nathan DeWall, asistent psihologije na Univerzitetu u Kentakiju.
Ljudi su jedine životinje za koje je poznato da jasno razumeju kako će se njihov život završiti. Površno gledajući, to saznanje može biti psihološki paralizirajuće za um čoveka. Ipak, DeWall i ostali istraživači veruju da je čovek zajedno sa razvojem svesti o svojoj smrtnosti, razvio i nešto što se naziva psihološki obrambeni sistem.
Za vreme kriza, taj mehanizam usmerava misli prema pozitivnom, čak i kada se strašne stvari događaju. Taj duševni pomak je tipično nesavestan, izjavio je DeWall.
„Ne znamo kada i kako se to pojavilo tokom evolucije, ali verujem da je ta sposobnost nošenja sa potencijalno katastrofalnim događajima na relativno jednostavan način zaista pomogla našem preživljavanju.“
Nova otkrića uklapaju se u mnoga istraživanja o tome kako ljudi prežive, pa čak i napreduju, nakon nekih najtežih događaja u životu.
„Kad ljudi stare, postaju više usmereni na pozitivne emocije,“ dodao je koautor studije.
Ipak, postoji i jedan izuzetak za ovo pravilo. Ljudi sa kliničkom depresijom ne razmišljaju pozitivno kada su suočeni sa idejom smrti, što bi moglo pokazivati da je njihov psihološki obrambeni sistem pokvaren, ističe DeWall.
„Ponovno se potvrđuje kako su ljudi sposobni da se prilagode svim situacijama i kako je ta sposobnost svojevrsni pokazatelj duševnog zdravlja,“ istakao je koautor istraživanja Nathan DeWall, asistent psihologije na Univerzitetu u Kentakiju.
Ljudi su jedine životinje za koje je poznato da jasno razumeju kako će se njihov život završiti. Površno gledajući, to saznanje može biti psihološki paralizirajuće za um čoveka. Ipak, DeWall i ostali istraživači veruju da je čovek zajedno sa razvojem svesti o svojoj smrtnosti, razvio i nešto što se naziva psihološki obrambeni sistem.
Za vreme kriza, taj mehanizam usmerava misli prema pozitivnom, čak i kada se strašne stvari događaju. Taj duševni pomak je tipično nesavestan, izjavio je DeWall.
„Ne znamo kada i kako se to pojavilo tokom evolucije, ali verujem da je ta sposobnost nošenja sa potencijalno katastrofalnim događajima na relativno jednostavan način zaista pomogla našem preživljavanju.“
Nova otkrića uklapaju se u mnoga istraživanja o tome kako ljudi prežive, pa čak i napreduju, nakon nekih najtežih događaja u životu.
„Kad ljudi stare, postaju više usmereni na pozitivne emocije,“ dodao je koautor studije.
Ipak, postoji i jedan izuzetak za ovo pravilo. Ljudi sa kliničkom depresijom ne razmišljaju pozitivno kada su suočeni sa idejom smrti, što bi moglo pokazivati da je njihov psihološki obrambeni sistem pokvaren, ističe DeWall.
