Neuromodulacija

Munjevit razvoj neuronauka, bioinženjeringa i mikroelektronike, omogućili su primenu novih metoda lečenja objedinjenih pod nazivom neuromodulacija. Reč je o inovativnoj tehnologiji ciljane primene električnih ili hemijskih stimulusa na pojedine grupe nervnih ćelija, čime se njihova funkcija menja u smislu ostvarivanja željenog terapijskog efekta. U odnosu na terapijski princip, neuromodulacija može biti električna ili hemijska. Kod električne neuromodulacije, koja se još naziva i neurostimulacija, koristi se niskovoltažna jednosmerna struja a kod hemijske određeni lekovi, najčešće morfijum i baklofen. Treba pomenuti da je akupunktura najstarija metoda neuromodulacije.

Električna neuromodulacija

Električna neuromodulacija (neurostimulacija) podrazumeva kontinuiranu stimulaciju određenih delova centralnog, perifernog ili autonomnog nervnog sistema, primenom niskovoltažne jednosmerne struje koju stvara potkožno postavljeni generator. Električni impulsi se do mesta delovanja sprovode sistemom tankih potkožnih elektroda (slika 1) . Kao rezultat nastaje potsticanje, prigušivanje ili usklađivanje rada stimulisanih nervnih ćelija. Koristeći ove mehanizme, elektrostimulacija nervnih ćelija u zadnjim rogovima kičmene moždine (tzv. „neurostimulacija kičmene moždine“, slika 2) dovodi do prekidanje sprovođenja bolnih nadražaja, odnosno neutralisanje neuropatskog bola. Na prekidanju nenormalne i uspostavljanju normalne aktivnosti nervnih ćelija u različitim delovima mozga (tzv. „duboka moždana stimulacija“, slika 3), bazira se primena neuromodulacije u lečenju „centralnog“ neuropatskog bola, depresije, opsesivno-kompulsivnog poremećaja, esencijalnog tremora, distonije, Parkinsonove bolesti. Neurostimulacija perifernih nerava, nernih splerova ili njihovih korenova, koristi se u lečenju fantomskog bola i bola u patrljku nakon amputacije ekstremiteta, urinarne i fekalne inkontinencije (slika 4), seksualnih disfunkcija, gojaznosti, gastropareze, sindroma iritabilnog kolona. Neurostimulacija vagusnog živca u predelu vrata pretstavlja novi oblika neuromodulatorne terapije, koji se koristi za lečenje teških oblika epilepsije kada primenom maksimalnih doza lekova nije moguće sprečiti epileptičke napade. Po istom principu funkcioniše i svima dobro poznata upotreba pejsmekera u lečenju poremećaja srčanog ritma: pejsmeker stvara električne impulse određenih karakteristika kojima se uspostavlja normalna aktivnosti ćelija sprovodnog aparata srca.

Hemijska neuromodulacija

Hemijska neuromodulacija pretstavlja kontinuiranu primenu određenog leka koga potkožno postavljena pumpa ubrizgava u intratekalni (spinalni subduralni) prostor ispunjen likvorom (slika 5). Pošto mozak i kičmena moždina “plivaju” u likvoru, lek dat na ovaj način najkraćim putem biva dopremljen na mesto delovanja. Pri tome, efektivna doza leka je 100 puta manja od one koja je potrebna kada se isti lek uzima “na usta”. Tipičan primer je lečenje hroničnog bola porekla malignih ili degenerativnih oboljena, kontinuiranom intratekalnom primenom morfijuma. Sa smanjenjem unite količine leka smanjuju se ili eliminišu i njegova neželjena dejstva, a delotvornost dodatno povećava kontinuiranom ujednačenom primenom. Pojedini lekovi kao što je baklofen, jedino dati na ovaj način, mogu da u potpunosti ispolje svoja terapijska dejstva bez pojave neželjenih efekata. Kontinuirana intratekalna primena baklofena uz pomoć potkožno implantirane pumpe, pretstavlja jedini način kojim se uspešno može lečiti izraženi spasticitet kod obolelih od cerebralne paralize i bolesnika sa povredom mozga ili kičmene moždine, odnosno uspešno držati pod kontrolom kod obolelih od multiple skleroze. Smisao lečenja je kontrolisana eliminacija spasticiteta i spastičkog bola, čime se stvaraju optimalni uslovi za ostvarivanje maksimalnih rezultata u fizčkoj, psihičkoj i socijalnoj rehabilitaciji obolelih.

S obzirom da su neuromodulatorne metode lečenja stvorene i razvijane sa ciljem da ponovo uspostave bolešću poremećene funkcije određenog sistema u organizmu, ne čudi da su mogućnosti njihove primene toliko velike. Međutim, treba naglasiti da se ovaj vid lečenja ne koriste kao "terapija prvog izbora", već samo onda kada se drugim metodama lečenja ne mogu postići zadovoljavajući rezultati.

Minimalno invazivna i reverzibilna

Za razliku od konvencionalnih invazivnih hirurških metoda lečenja koje dovode do trajnih, po nekada i mutilantnih promena u operisanom organizmu, neuromodulatorne metode su minimalno invazivne i reverzibilne, što znači da u slučaju neuspeha lečenja nema trajnih posledica koje bi dodatno ugrožavale ili otežavale funkcionalnost bolesnika. Dodatne pogodnosti neuromodulatornih metoda lečenja su te da su minijaturni aparati-implantati kojima se neuromodulacija vrši (neurostimulatori, elektrode, infuzione pumpe, cevčice za dopremanje leka na mesto delovanja)  u potpunosti usađuju u telo bolesnika, a njihov rad kontroliše i podešava potpuno bezbolno preko kože, korišćenjem telemetrijske tehnologije. Ključni ograničavajući faktor primene većine neuromodulatornih metoda, ne računajući TENS (električna neurostimulacija preko kože), je visoka cena implantata.

Značajna isplativost i uštede

Dosadašnja iskustva iz razvijenih zemalja nedvosmisleno su potvrdila isplativost primene neuromodulatorne terapije. Ona se ostvaruje na račun uštede troškova dodatne medicinske nege i socijalne pomoći, kupovine medicinskih pomagala, stalnih poseta lekaru i hospitalizacija zbog lečenja komplikacija osnovne bolesti do kojih invaliditet dovodi, odnosno mogućnosti vraćanja delimične ili potpune radne sposobnosti. U našim uslovima, bez pomoći i razumevanja socijalnog osiguranja i nadležnih državnih institucija, moćne metode neuromodulatorne terapije ostaju samo naučna fantastika dostupna izuzetno malom broju bolesnika.