Hronična bol menja funkcionisanje mozga

Skeniranje mozga osoba koje pate od hroničnih bolova pokazalo je da su regioni ovog organa koji bi trebalo da su u stanju mirovanja konstantno aktivni, čime bi se moglo objasniti zašto ti ljudi pate od problema pažnje, loše spavaju, uznemireni su, pa čak i depresivni, saopštili su stručnjaci čikaškog Univerziteta Severozapada. Hronični bol očigledno menja i način na koji ljudi preradjuju informacije koje nemaju nikakve veze s tim bolom, zaključak je američkih stručnjaka, koji prenosi Rojters. Ljudima koji pate od hroničnog bola smatraju se oni koji imaju stalan bol više od šest meseci posle povrede. Magnetnom rezonancom je ustanovljeno da se kod njih neki regioni mozga odmaraju u mnogo manjoj meri nego kod osoba koje ne muči bol. Izmedju ostalog, prednji region korteksa, koji je zadužen za emocije, konstantno je aktivan. Čikaški istraživači su pratili rad mozga 15 dobrovoljaca s hroničnim bolom u leđima i 15 zdravih ljudi, koji su dobili jednostavan zadatak da na ekranu kompjutera prate pokretni objekt. I jedna i druga grupa dobro je obavila zadatak, ali se ispostavilo da su osobe koje pate od hroničnog bola za to aktivirale čak 50 puta veći deo mozga od ispitanika iz kontrolne grupe. Čikaški tim na osnovu toga zaključuje da je očigledno da stalni bol menja funkcionisanje mozga, tako da ono liči na rad ovog organa kod osoba koje pate od kognitivnih oštećenja.