Psihologija

Ovako postavljeno pitanje, koje niti je novo niti potiče od mene, predstavlja izazov, kako za psihologa, naročito etnopsihologa, tako i za teologa i, šire, za antropologa. Trebalo bi, najpre, kako je red, definisati pojmove. Ne bi trebalo da bude teško objasniti pojam pravoslavlja i ja ću ponuditi jedno njegovo određenje koje je za sve prihvatljivo: "Pravoslavlje je učenje koje je neposredno, neprekidno i stalno povezano sa apostolskom tradicijom, posredstvom patrističkog i neopatrističkog blagoslovlja, kojim formira zajedničku veru ispovedanja nepodeljene Crkve prvog milenijuma" (Jovan Brija, najpoznatiji savremeni rumunski teolog).

Čak i ako uzmemo u obzir sve obične fobije, kao što su, naprimer, strah od zmija ili strah od letenja, one ni izbliza nisu toliko čest uzrok patnji kao što su to socijalne fobije. Ako patite od socijalne fobije, budite uvereni da i vi možete naučiti da se na konstruktivan način borite protiv ovog poremećaja.

Borba s nagonima koje osobama s kompulzivnim poremećajima dolaze na um može se opisati kao kontrolisanje onog što se ne da kontrolisati. A ublažiti? Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) može se definisati kao malaksajuće stanje koje karakterišu neobuzdane misli (opsesije) i postupci (kompulzije).

Kad govorimo o agresiji nalazimo se pred problemom da odredimo ovaj pojam. Radna definicija agresivnosti za ovaj rad mogla bi da bude da svaki napad, fizički ili verbalni jedne osobe na drugu osobu ili na neki objekat predstavlja agresivno ponašanje. Naravno, u osnovi agresivnog ponašanja mogu se nalaziti različiti uzroci, pa samim tim i različite emocionalne komponente.

Neke pojave u životu ljudi su nepojmljive. Jedna od njih je podatak da čovek provede u spavanju trećinu života. Prosta računica kazuje da pod uslovom da neka osoba ima sreću (ili nesreću!) da doživi devedeset godina života, ravno trideset godina će provesti u snu. Već ova činjenica, pod uslovom da izuzmemo spavanje kao opštu pojavu u živućem svetu, pokazuje da je san (spavanje) neophodna karika u održavanju života, život ne bi bio čudna pojava da ne postoje izuzetci.

U poslednje vreme u razvijenim zemljama Zapada, a i kod nas, sve je prisutniji jedan vrlo suptilan vid maltretiranja upošljenih ljudi, ili pak drugih ljudi koji funkcionišu u različitim vidovima socijalne interakcije, u smislu učešća u nekom timu, projektu, udruženju ..., od strane pretpostavljenih. Moćna osoba, suočena sa činjenicom da može biti ugrožena od druge osobe u profesonalnom, ili pak ekonomskom smislu, štiti sebe na krajnje nelegitiman, egoističan, nelojalan i bezobziran način.

Ima i onih za koje smo skloni da kažemo da su uvek u grču, da im je toliko važno da uspeju da im to prosto "vezuje ruke" i da i mali neuspeh doživljavaju kao da je "propast sveta"; poneko bi dodao u ocenu "bolesni perfekcionisti".

Novo istraživanje pokazuje kako ljudi s dugotrajnim anksioznim poremećajem, koji se definiše kao izraženi osećaj straha i teskobe, imaju povišen rizik za srčani udar.

Praznike, a posebno novogodišnje, očekujemo kao vreme za odmor, provod ili ostvarivanje dugo odlaganih susreta. Trebalo bi da to bude vreme opuštanja i prikupljanja snage za energican početak novog godišnjeg perioda. Za neke su praznici zaista vreme uživanja, a za druge samo gorke pilule očaja, razočaranja, tuge i izneverenih očekivanja. Kako pokazuju brojne psihološke studije, sve su češće i za sve više ljudi izvor stresa i okidač depresivnih osećanja, a sve manje dani ispunjeni zadovoljstvom, radošću i opuštanjem.

Kada govorimo o zavisnosti najčešće mislimo na narkomanije ili alkoholizam, ali zavisnost se moze razviti i u odnosu na druge objekte. U ovom članku govorimo o kocki. Kockanje i zavisnost od kocke se i u našem društvu sve više nameću kao problem. Neke evropske zemlje iznose podatke da 50.000-100.000 Ijudi ima problem sa kockom u svojim sredinama. Zvanični podaci kod nas ne postoje, ali problem je tu.