U modernom društvu, poremećaji ishrane dobili su epidemijske razmere i postale ozbiljan zdravstveni problem.
Poslednjih godina dvadesetog veka, najrasprostranjeniji poremećaji ishrane, anoreksija i bulimija, sreću se među adolescentima sa izraženom tendencijom javljanja u sve mlađem uzrastu. Navedeni poremećaji ishrane javljaju se u gotovo svim uzrastima, u različitim etničkim grupama. Procenjuje se da se u svetu oko 70 miliona ljudi susreće sa navedenim zdravstvenim problemima, od kojih jedna od 5 ženskih osoba zahteva stručnu pomoć. Danas, oko 10 miliona tinejdžera ima znake koji mogu da ukažu na poremećaje ishrane. U najvećeg broja tinejdžera, u poslednjih deset godina, poremećaji ishrane se javljaju između 11. i 13 godine.
U Republici Srbiji, sve je veći broj gojazne dece i adolescenata, ali se tokom dvadeset godina uočava porast i pothranjenosti. Studija sprovedena 2005. godine na uzorku srednjoškolske omladine u Vojvodini, ukazuje da je 13,5% adolescenata pothranjeno. U navedenom ispitivanju, na osnovu popunjenog upitnika koji se odnosio na stanje uhranjenosti, navike u ishrani i zadovoljstvo sopstvenim izgledom, dokazano je da su pothranjeni ispitanici najzadovoljniji sopstvenim izgledom. Takođe, višak kilograma je u adolescentskom uzrastu, bez obzira na stanje uhranjenosti, najčešće navođen kao razlo nezadovoljstva.
Nastavno osoblje u srednjim školama, posebno u gimanazijama i medicinskim školama u većini vojvođanskih gradova, navode podatke da se devojčice izgladnjuju i da se neretko dešava da u toku nastave, kolabiraju.
Iskustva iz sveta ukazuju da je za rešavanje ovog složenog problema potreban multidisciplinarni tim u kojem bi svoje mesto našli stručnjaci različitih profila. Imajući u vidu brojne zdravstvene komplikacije koje se javljaju u navedenim poremećajima ishrane, kao i mogućnost smrtnog ishoda, smatramo da je neophodno skrenuti pažnju javnosti na postojanje ovog ozbiljnog zdravstvenog problema među mladima.
Poslednjih godina dvadesetog veka, najrasprostranjeniji poremećaji ishrane, anoreksija i bulimija, sreću se među adolescentima sa izraženom tendencijom javljanja u sve mlađem uzrastu. Navedeni poremećaji ishrane javljaju se u gotovo svim uzrastima, u različitim etničkim grupama. Procenjuje se da se u svetu oko 70 miliona ljudi susreće sa navedenim zdravstvenim problemima, od kojih jedna od 5 ženskih osoba zahteva stručnu pomoć. Danas, oko 10 miliona tinejdžera ima znake koji mogu da ukažu na poremećaje ishrane. U najvećeg broja tinejdžera, u poslednjih deset godina, poremećaji ishrane se javljaju između 11. i 13 godine.
U Republici Srbiji, sve je veći broj gojazne dece i adolescenata, ali se tokom dvadeset godina uočava porast i pothranjenosti. Studija sprovedena 2005. godine na uzorku srednjoškolske omladine u Vojvodini, ukazuje da je 13,5% adolescenata pothranjeno. U navedenom ispitivanju, na osnovu popunjenog upitnika koji se odnosio na stanje uhranjenosti, navike u ishrani i zadovoljstvo sopstvenim izgledom, dokazano je da su pothranjeni ispitanici najzadovoljniji sopstvenim izgledom. Takođe, višak kilograma je u adolescentskom uzrastu, bez obzira na stanje uhranjenosti, najčešće navođen kao razlo nezadovoljstva.
Nastavno osoblje u srednjim školama, posebno u gimanazijama i medicinskim školama u većini vojvođanskih gradova, navode podatke da se devojčice izgladnjuju i da se neretko dešava da u toku nastave, kolabiraju.
Iskustva iz sveta ukazuju da je za rešavanje ovog složenog problema potreban multidisciplinarni tim u kojem bi svoje mesto našli stručnjaci različitih profila. Imajući u vidu brojne zdravstvene komplikacije koje se javljaju u navedenim poremećajima ishrane, kao i mogućnost smrtnog ishoda, smatramo da je neophodno skrenuti pažnju javnosti na postojanje ovog ozbiljnog zdravstvenog problema među mladima.
