Nutrigenetika i nutrigenomika

Šta je nutrigenetika?

Svi smo različiti. Od boje očiju do sposobnosti koliko možemo da uvrnemo jezik, naši geni imaju veliki uticaj na naš izgled i na naše zdravlje. Israživanja dokazuju da genetika takođe ima uticaja na to kako varimo hranu i uticaj naše dijete na zdravlje.

Nutrigenetika je nauka koja ima za cilj da identifikije genetičku podložnost bolestima i načine na koje veoma male razlike u našim genima mogu promeniti efekte kojie namirnice koje koristimo u ishrani imaju na naše telo. Razumevanjem i analiziranjem ovih razlika, specifične dijetetske mere i mere prevencije bolesti mogu biti sprovedene na osnovu osnovnih personalnih genetičkih markera.

Hranljive materije su u stanju da intereaguju sa molekularnim mehanizmima koji se nalaze u našem organizmu i utiču na funkconisanje tela.

Nutriciona Genomika se fokusira na intereakcije izmedju bioaktivnih delova hrane i genoma (kopletnog genetskog materijala) i uključuje Nutrigenetiku i Nutrigenomiku.

Uticaj hranljivih matrija na ekspresiju gena (to kako će se određeni geni ispoljiti) naziva se Nutrigenomika, dok se različiti odgovori varijacija gena na hranljive materije, komponente dijeta i aditiva nazivaju Nutrigenetika.           

Poznato je da različite genetske varijacije utiču različito na toleranciju hranljivih materija među različitim populacija i takođe utiču na prehrambene potrebe i povećavaju mogućnost individualizacije unosa hrane za optimalno zdravlje i prevenciju bolesti na osnovu genoma pojedinca.

Hranljive materije su faktori okoline koji mogu reagovati sa genetičkim materijalom. Dokazano je da metabolizam molekula DNK kao i njegova popravka zavisi od širokog spektra prehrambenh faktora koji se ponašaju kao kofaktori ili supstrati za neke metaboličke puteve.

Poreklo nutrigenetike i studije

Nutrigenetika kao termin je upotrebljen po prvi put od stane Dr R.O Brennana 1975. godine u njegovoj knjizi "Nutrigenetika". Nutrigenetika ima za cilj da razume kako genetička pozadina pojedinca utiče na dijetu. Genetske razlike mogu uticati na odgovor na elemente okoline, kao što su promene u enzimskoj aktivnosti koje menjaju cikulisuce koncentracije i efektivnost hemikalija i njihovih metabolita. Metabolički poremećaji su drugi primeri uticaja geneteskih varijacija na ishranu, na primer fenilketonurija je poremećaj koji utiče na oksidaciju masnih kiselina dugog lanca, hemohromatoza je poremećaj koji utiče na apsorciju gvožđa, Intolerancija na laktozu i mogi drugi poremećaji koji spadaju u ovu grupu se mogu dobro kontrolisati ishranom.

Epidemiološke studije su pokazale povezanost između unosa određene hrane i zastupljenosti odredjenih hroničnih bolesti kao i njihove ozbiljnosti. Veliki broj stanja koje su povezna sa ishranom (gojaznost, metabolički sindromi, tip dva dijabetesa, kardiovaskularne bolesti, i neki tipovi karcinoma) su poligenske (više gena utiče na njihovu pojavu) i multifaktorijalne (više faktora spoljašnje sredine utiče na njihovo ispoljavanje) i njihov početak i progresija su povezani sa sa različitim genima i faktorima sredine, a od tih faktora posebno ishranom.

Hemikalije iz hrane mogu uticati na ekspresiju gena direktno ili indirektno. Na ćelijskom nivou hranljive materije mogu da se ponašaju kao faktori za prepisivanje gena ili bivaju metabolizovani od strane primarnih ili sekundarnih metaboličkih puteva i na taj način utiču na koncentracije medijatora siignalnih puteva u ćeliji. Transkripcioni faktori su ključni molekuli preko kojih hranljive materije deluju na gensku ekspresiju. Prehrambena intervencija znasnovana na nutritivnim potrebama, nutritivnom statusu i genotipu (tj. "individualizovanoj ishrani" ) može se koristiti  sa sprečavanje nastanka, kontrolu ili lečenje hroničnih bolesti. Ovi sindromi su delom posredovani hroničnim izlaganjem određenim komponentama hrane. Pre svega je pokazana povezanost između količine kalorija, nivoa i vrsta vitamina, masti, ugljenih hidrata sa aterosklerozom, dijabetesom, gojaznošću, rakom, hipertenzijom i drugim hroničnim bolestima. Isto tako nedostatak određenih nutritivnih komponenata može uticati na nastanak bolesti, primer za ovo je nedostatak vitamina koji učestvustvuju u brojnim metaboličkim putevima kao kofaktori ili glasnici unutar ćelije.

Telomere su nukleoproteinske strukture (proteini koji se nalaze u jedru ćelije zajedno sa genetičkim materijalom) koje se nalaze na krajevima hromozoma i utiču na hromozomsku stabilnost. Propadanje telomera dovodi do hromozomske nestabilnosti koja voditi do fuzije hromozoma i amplifikacije prepisivanja gena što je veoma bitan faktor za razvoj karcinoma. Na primer vitamini B grupe smanjuju oksidativni stres, prilikom njihovog nedostatka, oksidativni stres skraćuje telomere i oštećuje hromozomski materijal. Skraćenje telomera je primećeno kod velikog broja hroničnih stanja (gojaznost, psihološki stres, disfunkcija imuniteta, karcinomi, kardiovaskularne bolesti). Veliki broj studija je dokazao da antioksidativna terapija sprečava oštećenja telomera.

Kome je potrebna nutrigenetika?

Nutrigenetika je nova grana na koju se domaći nutricionisti odlučuju onda kada im se pacijent obrati. Pored predloga nutricioniste, na nutrigenetiku se možete odlučiti i samostalno, što će najčešće biti slučaj. Iako ona ima mnogostruki značaj za svakog čoveka, uglavnom će se ovoj analizi podvrgnuti odoba koja kreće u borbu sa kilogramima. Ova analiza koristi se i radi dijagnostikovanja drugih intolerancija koje mogu ometati varenje ili uticati na zdravlje kože, raspoloženje...

Kako izgleda test nutrigenetike?

Nauka je toliko napredovala da je nutrigenetika danas jedan od najprijatnijih testova koje možete uraditi. Potrebno je da se uzme uzorak pljuvačke i na osnovu ovog brisa genetičari će imati dovoljno materijala da analiziraju vaše gene.

Očekivanja

Svaki organizam se razlikuje u pogledu skladištenja, potrošnje i metabolizma hranljivih materija. Ukratko, nekome je potrebno manje, a nekome više materija da bi održao poželjni nivo zdravlja organizma.

Nutrigenetika Vam neće dati čarobnu formulu za rešenje zadravstvenog ili estetskog problema. Nutrigenetika će Vam ukazati šta treba da smanjite ili isključite iz ishrane i na šta treba da obratite pažnju. Ne unošenjem namirnica koje Vam je test pokazao kao nepoželjne, vi ćete te gene 'utišati' i na taj načim regulisati inicijalni problem. Efekat je dakle spor, ali dugotrajan i bez yo-yo efekta.

Nutrigenetički testovi daće precizne smernice za personalizovanu dijetu koju ćete voditi sami ili uz praćenje nutricioniste.

Nutrigenetika: cena

Cena nutrigenetike zavisi od toga koliko će se genotipa testirati.

Osnovni panel koji obuhvata pregled i 5 gena košta 21.500 dinara. Ukoliko se radi prošireni panel od 8 gena, cena je 32.000 dinara i uključuje pregled i konsultaciju.