Kod akutnog hepatitisa lečenje je, u stvari, higijensko - dijetetski režim, prilagođen individualnim potrebama. Ishrana je hiperenergetska, sa dosta ugljenih hidrata. Unos proteina treba povećati (0,8 - 1 g/kg telesne mase dnevno), a kod pojave komplikacija 1,2 - 1,3 g/kg telesne mase. Dijeta je sa umerenim sadržajem masti (25% od ukupnog eneregetskog unosa). U početku je dijeta tečna, a u fazi popravljanja apetita i boljeg podnošenja hrane savetuje se normalizacija ishrane. U fazi izlečenja prelazi se na trajnu zaštitnu dijetu za bolesti jetre. Momenat prelaska na normalnu ishranu utvrđuje lekar.
Dijeta kod akutnog hepatitisa
- 1 l mleka
- 220 g nemasnog mesa ili ribe ili sira
- 4 porcije povrća:
-
- 2 obroka krompira, 1 obrok zelenog lisnatog ili žutog povrća
- 1 - 2 porcije drugog povrća (jedna sirovog)
- 3 - 4 porcije voća:
-
- 1-2 porcije - citrusno voće
- 2 porcije - drugo voće
- 6 - 8 porcija hleba i cerealija (integralne ili obogaćene):
-
- 1 obrok žitarica
- 5 - 6 parčeta hleba
- krekeri
- 2 - 4 kafene kašičice butera ili obogaćenog margarina
- Po želji se dodaje marmelada, med i voćni sokovi
Preporučene namirnice za hronične bolesti jetre
| Namirnice
|
DOZVOLJENO
|
ZABRANJENO
|
| Žitarice
|
Bajat, prepečen beli ili polubeli hleb, nemasno pecivo
|
Sveži hleb, raženi kukuruzni, hleb |
| Mleko i proizvodi od mleka
|
Mleko, kiselo mleko, jogurt, kefir, polumasni sirevi
|
Vrlo slani i zreli pikantni sirevi (kačkavalj) |
| Meso, riba, jaja
|
Teleće, jagnjeće i živinsko meso, nemasno svinjsko meso (dinstano ili pečeno sa malo masnoće), šunka, pileća i ćureća prsa, kuvana ili pečena nemasna morska i slatkovodna riba, teleća jetra, mozak i jezik, rovito jaje, jaje na oko | Masna govedina i svinjetina, meso od guske i patke, divljač, dimljeno meso, kobasice, salame i mesne konzerve, pržena masna riba i riblje konzerve, goveđe i svinjske iznutrice, tvrdo kuvano jaje, jaje u majonezu |
| Povrće
|
Sveže povrće, krompir pire
|
Kiseli kupus, kelj, krastavac, sirova paprika, pečurke, prženi krompir |
| Voće
|
Sveže voće, prirodni voćni sokovi, kompot, marmelade
|
Veće količine svežeg voća. |
| Masti
|
Maslac, ulje, margarin | Sve masti koje se dobijaju zagrevanjem
|
| Šećeri i poslastice
|
Kolači od mleka, puding | Torte, rolati, pržena testa |
| Ostalo
|
Blagi čajevi, mineralna voda, limunada | Jaki čajevi, alkoholna, gazirana i hladna pića
|
- Kod ciroze jetre ishrana je individualna, sa generalnim ograničenjem masnih, kiselih i ljutih jela, slane hrane i zabranu alkohola. Treba nadoknaditi nedostatak proteina, gvožđa, liposolubilnih vitamina i posebno vitamina B grupe.
- Kod masne jetre, ciljana dijetoterapija se propisuje na osnovu uzroka takvog stanja. Bolesnici sa hroničnim bolestima jetre treba da se hrane zaštitnom dijetom za bolesti jetre.
- Dijetoterapija je veoma značajna i za pacijente sa naslednim metaboličkim bolestima jetre.
- Kod fenilketonurije ishrana zahteva veliku disciplinu - od rođenja se unosi minimalno fenilalanina, čiju dozvoljenu količinu određuje lekar za svakog pacijenta individualno.
- Dijetoterapija galaktozemije isključuje mleko i mlečne proizvode.
- Kod Vilsonove bolesti uz medikamentoznu terapiju, neophodno je redukovati unos bakra putem hrane do 1 mg/ dnevno i primeniti hepatoprotektivnu dijetu.
- Dijetoterapija hemohromatoze zasniva se na redukciji unosa namirnica sa dosta gvožđa i zabrani alkohola (zbog povećanja apsorpcije gvožđa i oštećenja hepatocita).
- Cilj ishrane kod bolesti žučne kese jeste njeno smirivanje izborom odgovarajućih jela, a to podrazumeva unos minimalnih količina masti. Ishrana je restriktivnija nego kod bolesti jetre i faze dijete su naglašenije.
- Svaki zastoj žuči u žučnim putevima izaziva zapaljenje. Ukoliko je u pitanju akutno zapaljenje žučne kese, dan – dva ne unosi se ništa, a zatim se uvodi čajna pauza do 3 dana. U drugoj fazi sprovodi se stroga dijeta kada se oprezno daju sluzave čorbe, meko kuvane ovsene pahuljice u obranom mleku, nemasne supe, a zatim supe od pasiranog povrća, mlečni pire krompir, sutlijaš, kompoti, bistri voćni sokovi, i na kraju gusti sokovi, pire od jabuka, oljušteno voće, dvopek od belog hleba. Ishrana se zasniva na ugljenim hidratima, minimalnoj količini masti, bez proteina, vlakana i začina. U prelaznoj dijeti daju se proizvodi od belog brašna, pirinač, kuvan krompir, dinstana živina ili teletina, povrće uz minimalno dodate masnoće, sladak i posan keks, biskvit, pudinzi. U periodu bez bolova pacijenti sa bolestima žučnih puteva su na trajnoj zaštitnoj dijeti sa nemasnim jelima, bez jaja, pavlake, mahunarki, kiselog testa, svežeg voća u većim količinama i sl.
- Akutni pankreatitis se leči isključivo u bolnici. U početku je oralni unos zabranjen, indikovana je arteficijalna ishrana, a sa poboljšanjem kliničke slike daju se čaj i dvopek. Kada se vrednosti amilaze normalizuju, oprezno se daje tečna hrana uz postepeno obogaćivanje jelovnika nemasnim mesom i nekim vrstama povrća. Nakon izlaska iz bolnice, ograničavaju se masti i ulja (na 2 kafene kašičice dnevno), koriste se isključivo nemasno meso, riba i mlečni proizvodi, i izbegava se prejedanje. Nemasna dijeta može se držati duže vreme. To znači da treba izbegavati prženu i masnu hranu, kukuruzni hleb, lisnato testo, masno meso, kobasice, slanine, konzerve, sardine, pite, kolače, sladoled, sireve, šlag, pavlaku, orahe, masline, avokado, čokoladu (kakao može).
- Ishranu kod hroničnog pankreatitisa treba sprovoditi u kućnim uslovima kao kod hroničnih bolesti žučne kesice. Dijeta je zasnovana na manjem dnevnom unosu masti biljnog porekla (20 - 40 g), proteinima (80 - 100 g) iz nemasnog mesa i mlečnih proizvoda i 400-500 g ugljenih hidrata.
