Veštački zaslađivači kao rešenje za bolju glikemijsku kontrolu?

Kao gost predavač na 31. Međunarodnom simpozijumu o dijabetesu i nutricionizmu u organizaciji Grupe za proučavanje dijabetesa i nutricionizma (DNSG), prof. dr Zampelas je govorio o važnosti pronalaženja načina da se spreči višak kilograma i leči gojaznost. Podsetio je da je gojaznost jedan od glavnih problema osoba sa dijabetesom tipa 2 i da 85 do 90 odsto dijabetičara ima dijabetes tipa 2. Procenjuje se da će do 2030. godine 86,3odsto odraslih u SAD-u imali višak kilograma ili biti gojazno. Hrana koja sadrži šećer se krivi za doprinos epidemiji gojaznosti i neadekvatnoj glikemijskoj kontroli. Zato je jedan od predloženih načina da se smanji unos energije i smanji nivo postprandijalne glukoze zamena sukroze veštačkim zaslađivačima.

Zaslađivači mogu da poboljšaju glikemijsku kontrolu

Postoje studije koje govore da upotreba aspartama ili stevije može da smanji ukupni dnevni unos energije i da može da poboljša koncentraciju postprandijalne glukoze. Studije takođe pokazuju da zaslađivači mogu da pomognu u boljem usvajanju dugoročnog plana ishrane sa ciljem glikemijske kontrole i gubitku i/ili održavanju telesne težine zato što obezbeđuju konzumiranje ukusnije i raznovrsnije hrane. Niskokalorični zaslađivači mogu da imaju blag efekat na kontrolu telesne težine i što je veća telesna težina, to je i efekat bolji.

Zaslađivači daju prednost u boljem upravljanju glikemijom

Prof. Zampelas je podsetio da je aspartam najproučavaniji zaslađivač. Prihvatljiv dnevni unos aspartama je 40 mg/kg dnevno i najnoviji izveštaj Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) ne preporučuje smanjenje ove količine. Zaslađivači se takođe u velikoj meri koriste u medicini, jer poboljšavaju ukus lekova bez uticaja na kontrolu glukoze u krvi. Konzumiranje proizvoda i hrane sa zaslađivačima je dozvoljena i podržana od strane Američke asocijacije za dijabetes, Evropske asocijacije za dijabetes, Američke asocijacije za dijetetiku i Evropske asocijacije za dijetetiku zato što ne sadrže značajnu količinu ugljenih hidrata, čime doprinose boljoj kontroli glukoze u krvi. Ipak, studije koje proučavaju uticaj niskokaloričnih zaslađivača na gojaznost i kontrolu telesne težine govore da krajnji efekat niskokaloričnih zaslađivača zavisi od njihove integracije u ukupni način života.

Rezime članka:

S obzirom da ne sadrže značajnu količinu ugljenih hidrata, zaslađivači mogu da doprinesu boljem upravljanju glukozom u krvi. Studije koje se bave uticajem niskokaloričnih zaslađivača na gojaznost i kontrolu telesne težine govore da krajnji efekat niskokaloričnih zaslađivača zavisi od njihove integracije u celokupni način života

Autor: prof. dr Antonis Zampelas

Dr Antonis Zampelas je profesor nutricionizma, šef Katedre za nauku o hrani i nutricionizam, direktor laboratorije za hemiju i analizu hrane i direktor Odseka za nutriconizam na Univerzitetu za poljoprivredu u Atini. Pre povratka u Grčku, dr Zampelas je radio na Univerzitetu u Sariju kao istraživač, kao i za britansko Ministarstvo poljoprivrede, ribolova i hrane, kao viši naučni savetnik. U Grčkoj je radio kao asistent na predmetu Nutricionizam i direktor profesionalne obuke na Katedri za ishranu i dijetetiku na Univerzitetu Harokopio u Atini. Takođe je bio predsednik Grčke agencije za hranu (2008-2010). Angažovan je u raznimispitivanjima i projektima vezanim za uticaj ishrane na parametre koji utiču na razvoj koronarnih srčanih bolesti. Dr Zampelas se takođe bavi razvojem obrazovnog programa za ishranu školske dece u Grčkoj. Bio je i predsednik Grčkog društva za lipidologiju, aterosklerozu i vaskularne bolesti. Takođe je bio potpredsednik Komiteta Nacionalne uprave za lekove za odobravanje suplemenata u ishrani (2005-2007) i član Izvršnog komiteta Evropskog društva za aterosklerozu (2005-2008). Trenutno je potpredsednik Grčkog društva za nutricionizam i konsultant za nutricionizam Komiteta za obrazovanje Evropske asocijacije za prevenciju kardiovaskularnih bolesti i rehabilitaciju. Profesor Zampelas je urednik dva udžbenika o nutricionizmu, ko-urednik 15 poglavlja u udžbenicima i autor 110 radova u međunarodnim naučnim časopisima.