Kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovan dijabetes sprovođenje hirurške intervencije u opštoj anesteziji zahteva specifičan pristup.U toku hirurške intervencije primenjuje se, po pravilu, intravenska infuzija glukoza-insulin-kalijum ( GIK) za koju je pokazano da obezbeđuje stabilnost glikoregulacije i adekvatnu fleksibilnost terapije u sprečavanju hiperglikemije i hipoglikemije.
Intravenske bolus doze remifentanila (0.5, 1 i 1.5µg/kg) izazivaju pad arterijskog krvnog pritiska i srčane frekvence koji ne prelazi 20% u odnosu na bazalne vrednosti. Intravenska bolus doza remifentanila od 0.5µg/kg, data u kombinaciji sa tiopentalom, smanjuje kardiocirkulatorni odgovor na laringoskopiju i trahealnu intubaciju, dok bolus doze remifentanila od 1 i 1.5µg/kg obezbeđuju kardiocirkulatornu stabilnost.
Istraživanja u biomedicini uglavnom prate ustaljenu formu; počinje se opisom strukture ćelija, tkiva, organa, zatim njihovih odnosa sa okolinom, i, napokon, funkcije. Može se zakljuciti da je najveći deo sadašnjeg znanja zasnovano na opisu. No, značaj i uloga neke biološke strukture se ne može jednostavno opisati ili utvrditi. Mnogobrojne nove tehnike su razvijene kako bi se doznalo više o fiziologiji, naročito o fiziologiji ljudskog organizma. Naime, iako su životinjski modeli neosporno veoma korisni, ne mogu se primeniti jednostavne analogije sa svim procesima koji se odvijaju u humanom organizmu.
Informaciona tehnologija se od strane lekara sve više prepoznaje kao važan činilac dobre kliničke prakse i zbog toga će u skorijoj budućnosti predstavljati sastavni deo zdravstvene zaštite.
Intrahospitalna infekcija se definiše kao bolest koja se razvila nakon 48 sati boravka u bolnici, a nije postojala, niti je bila u fazi inkubacije u momentu prijema radi ispitivanja i/ili lečenja. Procenjuje se da se bolničke infekcije javljaju kod 5-10% hospitalizovanih bolesnika.
Savremeni pristup terapiji spasticiteta, nezavisno od uzroka, podrazumeva ugradnju infuzionih pumpi za intratekalnu primenu leka (aplikacija leka direktno u kičmenu moždinu). Ovakav vid terapije obezbedjuje stalni nivo leka u cerebrospinalnoj tečnosti i bolje efekte, bez značajnih oscilacija, korišćenjem manjih doza leka, a uz izbegavanje sistemskih nuzefekata.
Više od jednog veka je proteklo od kada je španski Nobelovac i jedan od pionira neuronauka, Santiago Ramon Cajal, opisao strukturu centralnog nervnog sistema i njegove osnovne jedinice – nervne ćelije ili neurona. Od prvobitnih crteža i uopštenih opisa do današnjih naprednih in vivo tehnika skeniranja moždane anatomije i moždane aktivnosti, saznanja o strukturi, funkcijama i komunikaciji izmedju nervnih ćelija su se eksponencijalno proširivala. Ipak, tek pre deset godina jedna dogma o neuronima je opovrgnuta. Nervne ćelije su opisivane kao nedeljive, tj. da se radjaju samo tokom embrionalnog razvića. Istraživanja ´90tih su pokazala da je neurogeneza (neurogenesis = radjanje nervnih ćelija) u izvesnim regijama centralnog nervnog sistema moguća.
Prema najprihvaćenijoj definiciji hernija (kila) predstavlja protruziju organa kroz otvore u zidovima telesnih šupljina u kojima se oni nalaze. Protruzija organa je klinički važan deo definicije jer se bez njega ne može postaviti dijagnoza hernije. Ipak, ova definicija ne uključuje unutrašnje kile, gde dolazi do formiranja unutrašnjih kilnih kesa, koje se najčešće stvaraju oko duodenuma, cekuma ili sigmoidnog kolona.
Stupite u kontakt sa našim doktorima, postavite pitanje i dobićete odgovor direktno od specijalista.Stupite u kontakt sa našim timom i kroz 5 minuta dođite do lekara specijaliste koji je baš Vama potreban.
Postavite pitanje
