Osnovne preporuke makrobiotike primenjivale su gotovo sve civilizacije hiljadama godina, ali u poslednjih pola veka nagli razvoj i primena nauke i tehnologije naročito u oblasti uzgoja, obrade i pripreme namirnica, doveli su do dramatičnog odstupanja od ovih preporuka.
Termin „makrobiotika“ vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i biotokos (život). Makrobiotika se prvi put u istoriji pominje u spisima Hipokrata, gde tzv. „otac medicine“ makrobiotičarima naziva zdrave i dugovečne osobe. Herodot, Aristotel, Galen i drugi antički grčki pisci koriste reč „makrobiotika“ da bi opisali način života koji preko ishrane vodi ka zdravlju i dugovečnosti.
Filozofiju moderne makrobiotike stvorio je Japanac Žorž Osava (1893. – 1966.) koji je svoju filozofiju zdravog života bazirao na tradicionalnoj, orijentalnoj, japanskoj medicini. Njegov brat, dve sestre i majka umrli su mladi. Suočen sa tuberkolozom u terminalnom stadijumu izgubio je svaku iluziju da će mu medicina pomoći.
U to vreme zapadna medicina potpuno je potisnula staru orjentalnu medicinu donoseći potpuno drugačiji sistem lečenja od onoga koji je vekovima primenjivan u Japanu. Osava je započeo proučavanje stare orijentalne medicine i u njoj je pronašao sasvim drugačije viđenje zdravlja i bolesti.
Segan Isiduka sa kojim se susreo u vreme svojih proučavanja izuzetno je uticao na mladog Osavu koji se čuvenom lekaru obratio za pomoć. Posle određenih instrukcija i striktnog pridržavanja propisanog sistema života i ishrane - bio je izlečen.
Posle ovog čudesnog izlečenja Osava odlučuje da život posveti orijentalnoj medicini i pomoći drugim nevoljnicima. I nastavio je neumorno proučavajući godinama medicinske sisteme starih naroda (naročito Kine i Indije) i vraćajući u život znanje zagubljeno u ubrzanom tehnološkom razvoju koji je zahvatio čitav svet.
U isto vreme, radio je i sa bolesnim ljudima kao i sa mladim ljudima zainteresovanim da se ponovo pronađeno znanje proširi.
Krajem pedesetih godina, Osava je iz Japana doneo svoje učenje u SAD odakle su nastavili da ga šire njegovi učenici. Jedan od njih, Mičio Kuši, i njegova supruga, Avelina Kuši, unapredili su i usavršili Osavino učenje. Danas se njihov edukativni centar „Institut Kuši“ smatra najvećim autoritetom u obrazovanju makrobiotičkih savetnika i instruktora makrobiotičkog kuvanja.
Kroz seminare o pravilnoj ishrani, razvoju pozitivnog uma i globalnog mira u svetu, on podučava hiljade ljudi na putu ka srećnijem životu. Preko 40 objavljenih knjiga, hiljade održanih seminara, hiljade obučenih ljudi, ne zaustavljaju Kušija da vredno radi na priznanju makrobiotike kao jednog od najzdravijih načina ishrane. Mnogobrojne prezentacije pred vladama sveta otvaraju vrata makrobiotici i zdravijem načinu ishrane.
U Srbiji, od 2007. godine makrobiotika je zakonom priznata kao metoda tradicionalne medicine koju mogu sprovoditi zdravstveni radnici sa odgovarajućom edukacijom iz makrobiotike. Ona se primenjuje na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pod uslovima predviđenim Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine. Makrobiotički pokret u Srbiji deluje kroz nekoliko udruženja makrobiotičara.
Termin „makrobiotika“ vodi poreklo od grčkih reči macro (veliki) i biotokos (život). Makrobiotika se prvi put u istoriji pominje u spisima Hipokrata, gde tzv. „otac medicine“ makrobiotičarima naziva zdrave i dugovečne osobe. Herodot, Aristotel, Galen i drugi antički grčki pisci koriste reč „makrobiotika“ da bi opisali način života koji preko ishrane vodi ka zdravlju i dugovečnosti.
Filozofiju moderne makrobiotike stvorio je Japanac Žorž Osava (1893. – 1966.) koji je svoju filozofiju zdravog života bazirao na tradicionalnoj, orijentalnoj, japanskoj medicini. Njegov brat, dve sestre i majka umrli su mladi. Suočen sa tuberkolozom u terminalnom stadijumu izgubio je svaku iluziju da će mu medicina pomoći.
U to vreme zapadna medicina potpuno je potisnula staru orjentalnu medicinu donoseći potpuno drugačiji sistem lečenja od onoga koji je vekovima primenjivan u Japanu. Osava je započeo proučavanje stare orijentalne medicine i u njoj je pronašao sasvim drugačije viđenje zdravlja i bolesti.
Segan Isiduka sa kojim se susreo u vreme svojih proučavanja izuzetno je uticao na mladog Osavu koji se čuvenom lekaru obratio za pomoć. Posle određenih instrukcija i striktnog pridržavanja propisanog sistema života i ishrane - bio je izlečen.
Posle ovog čudesnog izlečenja Osava odlučuje da život posveti orijentalnoj medicini i pomoći drugim nevoljnicima. I nastavio je neumorno proučavajući godinama medicinske sisteme starih naroda (naročito Kine i Indije) i vraćajući u život znanje zagubljeno u ubrzanom tehnološkom razvoju koji je zahvatio čitav svet.
U isto vreme, radio je i sa bolesnim ljudima kao i sa mladim ljudima zainteresovanim da se ponovo pronađeno znanje proširi.
Krajem pedesetih godina, Osava je iz Japana doneo svoje učenje u SAD odakle su nastavili da ga šire njegovi učenici. Jedan od njih, Mičio Kuši, i njegova supruga, Avelina Kuši, unapredili su i usavršili Osavino učenje. Danas se njihov edukativni centar „Institut Kuši“ smatra najvećim autoritetom u obrazovanju makrobiotičkih savetnika i instruktora makrobiotičkog kuvanja.
Kroz seminare o pravilnoj ishrani, razvoju pozitivnog uma i globalnog mira u svetu, on podučava hiljade ljudi na putu ka srećnijem životu. Preko 40 objavljenih knjiga, hiljade održanih seminara, hiljade obučenih ljudi, ne zaustavljaju Kušija da vredno radi na priznanju makrobiotike kao jednog od najzdravijih načina ishrane. Mnogobrojne prezentacije pred vladama sveta otvaraju vrata makrobiotici i zdravijem načinu ishrane.
U Srbiji, od 2007. godine makrobiotika je zakonom priznata kao metoda tradicionalne medicine koju mogu sprovoditi zdravstveni radnici sa odgovarajućom edukacijom iz makrobiotike. Ona se primenjuje na osnovu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i pod uslovima predviđenim Pravilnikom o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine. Makrobiotički pokret u Srbiji deluje kroz nekoliko udruženja makrobiotičara.
