Prva reč je skup glasova koji dete izgovori sa značenjem. Najranije se to dešava oko 10-12. meseca. Dete tipičnog razvoja može da progovori i sa 18 meseci.
Često je „mama“ prva reč i odnosi se na mamu i samo na nju (ne na baku, tatu, komšinicu ili bilo koga drugog). Reč može biti i samo prvi slog („ma“). Ređe se dešava, ali reč može biti i poslednji slog reči („to“ od „auto“) ili drugi slog reči („bu“ od „jabuka“).
Reč je i onomatopeja (oponašanje zvuka iz prirode, glasanje životinja, npr „av“ za kucu ili „brm“ za auto). Reč može biti i nesvakidašnja. Ako primetite da dete uvek dosledno jedan predmet ili jednu osobu imenuje na, za vas, neobičan način, to se isto smatra za reč (npr.dete za macu kaže „ba“).
Najčešće su prve reči imenice. Čak više od 70% početnog rečnika čine imenice. Od ostalih vrsta reči, među prvim rečima usvajaju se i glagoli.
Među nama su prisutna individualna odstupanja i ona su očekivana i kod dece. Prva reč sa značenjem treba da se javi do 18. meseca. Ako detetov prelingvalni razvoj teče uredno, ali se prva reč ne pojavljuje nakon napunjenih 18 mes, potrebno je da se obratite logopedu. U slučaju da je prelingvalni razvoj narušen (kasne ili se ne javljaju faze gukanja, brbljanja, udvajanja slogova), pomoć logopeda je potrebna i ranije.
