Ovu rečenicu često čujemo kod roditelja četvorogodišnjaka, petogodišnjaka ili starije dece. Nažalost, dete najčešće govori isto kao i ranije.
Sa fizičkim rastom dete postaje veće, izgleda zrelije, pa nam tada njegov nepravilan govor više „para uši“. Situacije kad dete nazaduje i kvari govor koji je bio dobar jesu retke. Ali su isto tako i zabrinjavajuće. Dete možda ima narušen sluh usled upale koju treba lečiti, neke motorne probleme (koordinacije pokreta i sl), ili je postalo jako vezano da loš govorni model koji kopira.
Sada je lakše nego ikad proveriti kako je dete govorilo ranije pošto svi u pametnim telefonima imamo bar neki snimak koji može da pruži uvid u detetov govor. Pa, poslušajmo... Šta god da je u pitanju, rad na korekciji govora treba da krene odmah.
