Često se srećemo sa dobronamernim savetom „Samo detetu pričaj što više“. Ovaj savet je proistekao iz mišljenja da će intenzivna izloženost govoru okoline pomoći detetu da progovori, ili da obogati rečnik ili proširi rečenicu ili usvoji pravilne gramatičke oblike.
Dete ne usvaja govor kroz pasivnu izloženost istom. Dete govor usvaja kroz dvosmernu komunikaciju. Pričajte SA detetom. Komentarišite, pokazujte, imitirajte, pa sačekajte detetov odgovor.
Dozvolite detetu da se uključi. Dajte mu vremena da vam pokaže da vas je čuo i razumelo. Govor roditelja (okoline) treba da bude prilagođen detetovom govorno-jezičkom razvoju. Važno je napomenuti da kalendarski uzrast nekad ne mora biti u skladu sa razvojem govora i jezika deteta. Kao detetov odgovor prihvatite i pogled i osmeh i gest i reč. Nadovežite se na detetov odgovor i nastavite razgovor.
Pokušajte da vaš razgovor što duže traje. To ćete uspeti tako što ćete se truditi da ne držite monolog, što ćete uključiti detetova interesovanja, uvažiti detetove mogućnosti i pratiti detetove odgovore. Jedino na taj način možete kroz svakodnevnu interakciju podstaći razvoj govora i jezika vašeg deteta.
