Odvikavanje od pelena

Odvikavanje od pelena i navikavanje na nošu je značajna prekretnica u životu deteta. Dete treba pratiti, te je najbolji pristup odvikavanju od pelena kada roditelji primete da dete oseti da može da vrši nuždu samo, bez pritiska i pomoći odraslih. Takođe, kako bi se dete uspešno naviklo na nošu, beba mora da pronađe motiv, a zadovoljavanje želje roditelja nije dovoljno za ovako važan korak i stvaranje nove navike.

Važno je da se dete samo navikne na ovu novinu i da to protekne bez problema, kao detetov samostalan uspeh. Dobro je ukoliko roditelji sačekaju da mališan napuni dve godine jer je dete u tom uzrastu sigurno spremno na usvajanje nove navike.

Postoje različiti pristupi kada i kako da se dete što pre navikne na nošu. Istina je da se svi na kraju nauče kako to treba da se radi, te treba sačuvati detetovo samopouzdanje i dati mu izbor. U ovom „poslu“ potreban je individualni pristup, odnosno spremnost roditelja da podrže detetove potrebe i želje, kao i da prate detetov ritam usvajanja nove navike.

Kada dete nije spremno za korišćenje noše?

Dete nije spremno za korišćenje noše kada:

• stoji iznad noše i piški na pod;
• ne dozvoljava da mu se skinu pelene, vrišti i opire se svaki put kada roditelji to pokušaju;
• dete samo skida pelenu i onda se pokaki na pod ili mesto koje nije noša;
• hoda unaokolo širokim hodom, a onda sedne sa punim pelenama, bez znakova neprijatnosti…;
• sakriva se u ćošku, ispod stola ili ormaru i slično i onda se mogu čuti zvukovi stenjanja dok kaki;
• ako roditelj ponudi nošu jer je došlo vreme za vršenje nužde, a dete govori “Ne, ne, ne!”;
• negoduje na razne načine svaki put kad mu se predloži noša ili WC.

Roditelj dete ne uči, niti je reč o detetovoj poslušnosti, već mu pomaže da uradi nešto za sebe. Krajnji rezultat jeste da dete stekne kontrolu nad sopstvenim fiziološkim potrebama – da prepozna osećaj pune bešike ili creva i da na to reaguje na društveno prihvatljiv način, tačnije da kaže odrasloj osobi za svoju potrebu, ode u toalet ili pronađe nošu.

Kada je dete spremno za usvajanje nove navike - navikavanje na nošu?

Dete je spremno za korišćenje noše kada:

• dete više nema potrebu da se stalno kreće ili stoji na nogama (u stanju je da mirno sedi neko vreme i zaokupi se nečim drugim, najranije oko 18 meseci, često i kasnije);
• dete razume šta mu govorite, iako ne priča, može poslušati molbu složenu od dva uputstva („Idi tamo i donesi to i to...“);
• dete može reći ne, a mi ne želimo da koristi nošu kako bi nas usrećilo, nego da bude zadovoljno onim šta je postiglo;
• počinje da stavlja stvari na svoje mesto – zna da određene svari idu na određeno mesto;
• počinje da vas oponaša – ne samo da tapše kada vi tapšete, nego se devojčica ponaša kao mama, igra se kuvanja ili slično, a isto važi i za dečake, mada oni više vole da oponašaju tatu. Deca u tom uzrastu žele da idu u WC kao mama i tata i mogu se razočarati ako im to ne uspeva, pogotovo ako i roditelji nisu oduševljeni kad nađu mokru posteljinu;
• dete počinje da obavlja nuždu u predvidivo vreme – ostaje neprekidno suvo 1-2 sata. Krajem druge godine dete ostaje suvo tokom poslepodnevnog spavanja.
• dete postaje svesno svoga tela – daje do znanja da je pokvasilo pelene, čak i gunđa dok oseća kretanje creva (to nije isto što i stenjanje od napora).

Kada dete ispunjava svaki od navedenih znakova, tek tada je spremno za ovaj važan „posao“ preuzimanja kontrole nad sopstvenim fiziološkim potrebama.

„Nakon dremanja nije teško „uhvatiti“ detetovu potrebu da se ispiški ako požurimo sa stavljanjem na nošu. Pražnjenje creva se često može predvideti. Ovi novi obrasci predstavljaju iskušenje za roditelje koji na osnovu njih često zaključuju da je došlo vreme za odvikavanje od pelena“, poručuje dr Vesna Stojanović.

Pomozite detetu da bude što samostalnije kad je reč o obavljanju nužde, ali nemojte da ga prepustite samo sebi. Sada već može samo da ode do noše, da se skine uz minimalnu pomoć i da samo sedne na nju i ustane sa nje. Roditelj treba da strpljivo sedi pored njega s izrazom odobravanja na licu, a onda da traži dozvolu da mu obriše guzu (devojčicama obavezno brisati guzu prema spolja kako izmet ne bi došao u kontakt s mokraćnim kanalom) i da isprazni i opere nošu. Možda neće hteti da roditelj povuče vodu dok je ono tu, ali ako ono to želi da učini, treba mu dozvoliti. Zapamtite da što više bude osećalo da kontroliše situaciju, to bolje po samopouzdanje deteta.

Dete postaje svesno osećaja pune bešike otprilike u isto vreme kad počinje da oseća da treba da isprazni creva, ali će kontrolu nad bešikom uspeti da ostvari mnogo kasnije. Zanimljiva metoda koja može da bude učinkovita je da roditelji, ukoliko moguće, sačekaju leto ili praznike kada dete napolju bude golo u dvorištu ili stanu, pa kada sebe vidi kako piški, to može da uspostavi vezu između osećaja pune bešike i onog šta se dešava tokom i nakon pražnjenja bešike.

Cilj je da ono samo shvati da su gaćice udobnije od pelena i da je upotreba noše brža i jednostavnija od prepovijanja. Ukoliko roditelji vrše pritisak na mališana, može da zaključi da mu je život bio jednostavniji dok je nosilo pelene i da su gaćice sve to pokvarile. Neće biti nikakve koristi od toga ako ga budete neprestano opominjali. Treba da mu pomognete da shvati da samostalno mora da uradi nešto kad bude osetilo potrebu da obavi nuždu. Ako ga podsećate, razmišljate umesto njega što može da odloži trenutak kad će se samo pobrinuti za to.

Nezgode će se dešavati sve ređe i jednog dana brisanje barica po podu više neće biti svakodnevna obaveza. Svi roditelji sa svojom decom prolaze kroz proces odvikavanja od pelena. Budite strpljivi i na taj način ćete pomoći detetu da na zdrav način odbaci pelene i postaje sve odgovornije za svoje postupke.