Nega pupka kod beba

Pupčana vrpca se na rođenju preseca i vezuje. Nakon izlaska iz porodilišta vidi se pupčani patrljak koji se obično sasuši i otpadne do 10. dana života (može od trećeg dana pa do druge nedelje života).

Nega kože i pupka usko je povezana, jer infekcije pupka često dolaze sa kože ali i obruto. Važno je da se i koža i pupak održavaju suvim, jer su vlažna koža i pupak idealno mesto za razvoj mikroorganizama. Za negu pupka dovoljan je povidon jod. Antiseptički (žuti) prašak se više ne koristi a 3% hidrogen koriste pedijatri i patronažne sestre u slučaju infekcije ili pojave granuloma.
Ako se nesterilno ili nestručno obrađuje pupak, može doći do nekih od sledećih komlikacija:

Vlaženje pupka je nakupljanje sukrvičavog sekreta u udubljenjima pupčane rane. Ako duže traje, postoji i opasnost od razvoja mikroorganizama, a vlaženje sprečava da rana normalno zaraste.
Lečenje blenoreje je obično efikasno i sastoji se od češćeg čišćenja povidon jodom. Kada pupčana rana neobjašnjivo dugo vlaži i ne zarasta, dete treba uputiti hirurgu zbog mogućnosti komunikacije pupčane rane sa nekim dubljim prostororm.

Zapaljenje pupčane rane nastaje kod infekcija mikroorganizma, najčešće Staphylococcus aureus-om.
Rana počinje da vlaži, a kasnije iz nje izlazi gnojav i sukrvičav sekret. Oko pupka se javlja crvenilo i otok, a dete često dobija temperaturu, gubi apetit i povraća.

Lečenje mora da bude energičnio i stručno i dete se vodi u najbližu zdravstvenu ustanovu, gde se, sem lokalne terapije antisepticima, uzima bris sa rane i prema njemu ordiniraju antibiotici.

Na površini pupka se često stvori mala izraslina granulacionog tkiva. U nekim slučajevima, ovo ispupčenje je u obliku male pečurke. Retko može da krvari.
Granulom treba nekoliko puta dnevno obrađivati rastvorom antiseptika, najbolje nekim rastvorom joda. Ako je granulom na peteljci potrebna je konsultacija hirurga.

Na mestu otpadanja pupka često ostaje otvor u trbušnom zidu (nepotpuno zatvranje). Pupčana kila (hernia umbilicalis) nastaje kao posledica poremećaja stvaranja ožiljka u predelu pupčanog prstena. Kilnu kesu čini trbušna maramica (peritoneum) koja je čvrsto prirasla, adherirala za kožni ožiljak umbilikusa. Češće se javlja kod prevremeno rođenih beba. Otvor se lako napipa kao prsten, a njegova veličina varira od nekoliko milimetara do tri centimetra. Može da bude prolazan za jedan do dva prsta. Sadržaj kilne kese može biti tanko crevo ili omentum. Vraćanje ove kile je lako, a uklještenje tj. incarceratia izuzetno retka. Većina umbilikalnih hernija do 0,5 cm nestaje spontano za vreme prvih nekoliko meseci. Ukoliko je prsten između 0,5 do 1,5 cm spontano izlečenje se može očekivati do četvrte godine. Kile veće od 1,5 cm se ređe spontano zatvore.

Ako je pupčana kila veća i izaziva teškoću detetu ili se uklješti, potrebno je javiti se hirurgu i obično se operiše već nekoliko meseci po rođenju.

Postoje i kile u središnoj liniji trbuha tj. hernie linee albe. Ukoliko se otvor, tj. defekt linee albe nalazi iznad pupka, to je supraumbilikalna hernia. Kilna kesa u ovom slučaju nije adherirana za kožu i za razliku od pupčanih hernia ovde nema spontanog zatvaranja. Indikovano je operativno lečenje pre druge godine života u slučaju da postoje tegobe kao uklještenje i abdominalni bolovi. Ova vrsta kile može postojati istovremeno sa umbilikalnom hernijom, kada otvore deli fibrozna traka. Ukoliko je otvor središnje linije između pupka i grudnog koša, to je epigastrična hernia. Kod ove vrste kila ne postoji kilna kesa. Ovde nema spontanog izlečenja, pa je operativno izlečenje uvek indikovano.