Fizička aktivnost

Izgleda da je u borbi protiv viška kilograma i najmanji detalj važan – pod uslovom da se bavite fizičkom aktivnošću. Ovo može biti naročito važno za žene, koje su u proseku manje fizički aktivne od muškaraca.

Vežbanje umerenog intenziteta smanjuje masnoće nataložene oko srca, u jetri i stomaku kod osoba sa dijabetesom tipa 2, čak i ako nema promena u vezi sa ishranom, kažu rezultati nove studije objavljene u internet časopisu Radiology.

Studija pod vođstvom istraživača sa Univerziteta Džons Hopkins utvrdila je značajnu vezu između faktora načina života i zdravlja srca, potvrdivši još jednom važnost redovnog vežbanja, mediteranske ishrane, održavanja normalne telesne težine i, što je najvažnije, izbegavanja pušenja.

Da li ste se ikad zapitali zašto se osećate sjajno nakon što se oznojite? Ispada da vežbanje nije uspešno samo u borbi protiv sala – ono je lek za skoro svaki zdravstveni problem koji imate: anksioznost, nesanicu, bol u leđima, čak i nalete vrućine.

Redovno vežbanje može znatno da poboljša memoriju, mada različite vrste vežbi različito utiču na mozak. Ova vest je utešna za sve veći broj nas koji ulazimo u godine kada smo najviše izloženi iriziku od pada kognitivnih sposobnosti. Blagi pad kognitivnih sposobnosti je takođe faktor rizika za pojavu demencije.

Uprkos brojnim dokazima o prednostima fizičke aktivnosti za decu, većina mladih u Americi ne poštuje saveznu preporuku od 60 minuta dnevno. Nova studija tima sa Univerziteta u Tenesiju je ustanovila načine – i prosečno trajanje svakog pristupa – koji mogu da pomognu deci da ispune cilj u pogledu preporučene fizičke aktivnosti.

Osobe koje imaju višak kilograma i sede ispred televizora vode opasan život: epidemiolozi procenjuju da je oko 80 odsto najčešćih bolesti povezano sa velikom prekomernom telesnom težinom uz sedentarni način života.

Vežbanje ne samo da jača vaše srce i mišiće, ono takođe jača i vaš mozak. Desetine studija pokazuju da vežbe aerobika mogu da povećaju veličinu ključnih moždanih struktura i poboljšaju kognitivne sposobnosti kod dece i starijih osoba. Ove studije takođe pokazuju da redovno vežbanje, kao što je šetnja tri puta nedeljno, pozitivno utiče na mozak.

Novo istraživanje na Državnom univerzitetu u Oregonu pokazuje da i mali broj aktivnosti – čak i njihovo postepeno produžavanje za minut ili dva do ukupno 30 minuta dnevno – može da bude koristan po zdravlje isto koliko i duži periodi fizičke aktivnosti, kao što su odlasci u teretanu.

Ovo je ono doba godine kada sebi obećavamo da ćemo jesti kvalitetnije (i manje), vežbati više i izgubiti kilograme. Ako želite da sprovedete ovu poslednju odluku a nemate mnogo vremena za vežbanje, možete da preskočite dizanje tegova i krenete na pokretnu traku.