Vežbanje ne samo da jača vaše srce i mišiće, ono takođe jača i vaš mozak. Desetine studija pokazuju da vežbe aerobika mogu da povećaju veličinu ključnih moždanih struktura i poboljšaju kognitivne sposobnosti kod dece i starijih osoba.
Profesor psihologije na Univerzitetu u Ilinoju Art Krejmer, čuveni stručnjak u oblasti dejstva fizičke kondicije na kognitivne sposobnosti, izneo je ove rezultate na sastanku Američke asocijacije za razvoj nauke u Bostonu. Krejmer je direktor Bekmanovog instituta za naprednu nauku i tehnologiju pri Univerzitetu u Ilinoju.
"Ljudi u industrijskim zemljama imaju sve više sedentarni način života, usled promene prirode posla i aktivnosti u slobodno vreme. Zbog ovih društvenih promena, dolazi do porasta stope bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes, osteoporoza i neke vrste karcinoma. Fizička aktivnost služi da se smanji podložnost ovim bolestima", kaže Krejmer.
"Veća fizička aktivnost takođe ima direktan i relativno brz uticaj na kognitivne sposobnosti i zdravlje mozga. To pokazuju studije na životinjama u vezi sa fizičkom aktivnošću u proteklih nekoliko decenija", kaže on.
Studije na ljudima, od kojih su mnoge sprovedene u Krejmerovoj laboratoriji, takođe pokazuju da redovno vežbanje, kao što je šetnja tri puta nedeljno, pozitivno utiče na mozak. Krejmer je predstavio istraživanja svoje i drugih laboratorija koja pokazuju da kod starijih osoba koje učestvuju na treninzima kondicije i fizičkoj aktivnosti dolazi do velikog poboljšanja moždane strukture i funkcije. On će detaljnije objasniti kako naučnici koriste i bihejvioralne mere i neinvazivne tehnike snimanja mozga kao što su magnetna rezonanca, funkcionalna magnetna rezonanca, potenijal mozga povezan sa događajima i optički signali povezani sa događajima za procenu kognitivnih sposobnosti. Svoju prezentaciju će završiti analizom velikih razlika u literaturi o ljudskom i životinjskom kognitivnom i moždanom zdravlju i opisati kako buduća istraživanja mogu da smanje tu razliku.
Profesor psihologije na Univerzitetu u Ilinoju Art Krejmer, čuveni stručnjak u oblasti dejstva fizičke kondicije na kognitivne sposobnosti, izneo je ove rezultate na sastanku Američke asocijacije za razvoj nauke u Bostonu. Krejmer je direktor Bekmanovog instituta za naprednu nauku i tehnologiju pri Univerzitetu u Ilinoju.
"Ljudi u industrijskim zemljama imaju sve više sedentarni način života, usled promene prirode posla i aktivnosti u slobodno vreme. Zbog ovih društvenih promena, dolazi do porasta stope bolesti kao što su hipertenzija, dijabetes, osteoporoza i neke vrste karcinoma. Fizička aktivnost služi da se smanji podložnost ovim bolestima", kaže Krejmer.
"Veća fizička aktivnost takođe ima direktan i relativno brz uticaj na kognitivne sposobnosti i zdravlje mozga. To pokazuju studije na životinjama u vezi sa fizičkom aktivnošću u proteklih nekoliko decenija", kaže on.
Studije na ljudima, od kojih su mnoge sprovedene u Krejmerovoj laboratoriji, takođe pokazuju da redovno vežbanje, kao što je šetnja tri puta nedeljno, pozitivno utiče na mozak. Krejmer je predstavio istraživanja svoje i drugih laboratorija koja pokazuju da kod starijih osoba koje učestvuju na treninzima kondicije i fizičkoj aktivnosti dolazi do velikog poboljšanja moždane strukture i funkcije. On će detaljnije objasniti kako naučnici koriste i bihejvioralne mere i neinvazivne tehnike snimanja mozga kao što su magnetna rezonanca, funkcionalna magnetna rezonanca, potenijal mozga povezan sa događajima i optički signali povezani sa događajima za procenu kognitivnih sposobnosti. Svoju prezentaciju će završiti analizom velikih razlika u literaturi o ljudskom i životinjskom kognitivnom i moždanom zdravlju i opisati kako buduća istraživanja mogu da smanje tu razliku.
