Kako da pomognem mojim dragim komšijama koji se neprestano svađaju? Komšinica je strašno ljubomorna, a komšija je hladan. Imaju troje odrasle dece.

Postovani doktore, imam kcerku od dvije godine koja u kontaktu sa drugom djecom ne pokazuje nikakvo zanimanje. Samo stoji po strai i gleda. Ne progovori ni jednu rijec a ako je neko lagano dodirne ili uzme njenu igracku tada urla. Sad je posla u vrtic i tamo se desava isto a uz to sad u vrticu u roku 3 sata ide i do 5 puta na tutu. Neznam sta da radim. Hvala vam

Stvarno zelim da resim problem koji imam u vezi, a ne znam kako. Oboje imamo po 32 godine i tri godine smo zajedno. Dobro se slazemo, seks je odlican, imamo slicna interesovanja i dinamiku, zasta uzivamo jedno u drugom u svakom smislu, i, iako sam ranije imala dosta izrazen strah od braka i dece (imala sam duze veze i pre) , s njim zaista zelim i jedno i drugo. Medjutim, tu nam se stavovi razilaze. Ja zivim sama, sto mi bas i ne prija, iako imam svoj krug prijatelja i nisam tehnicki usamljena. Volela bih da pocnemo da zivimo zajedno, ali on sasvm drugacije gleda na stvari. Zivi sa roditeljima, i kaze da ne zeli da se odseli sad kad je konacno uspeo sa njima da ostvari kako-tako solidan odnos, da ne zeli da zrtvuje novac koji bi trosio da zivi odvojeno od njih i da se odrekne drugih stvari u kojima uziva u zivotu, da se plasi kako bi se snasao ako nama taj zajednicki zivot ne bi uspeo, da nije siguran da zeli decu, da ima osecaj da bi na neki nacin izgubio mladost koju je propustio devedesetih. . . . Mislim da me zaista voli, kao i ja njega, i trudim se da ga razumem i da i on bude srecan. Medjutim, otkako se pojavilo ovo neslaganje, nas odnos je poceo da "trpi" i na drugim poljima-sve su cesce svadje oko sitnica i ja sam mnogo osetljivija, jer mi se pojavila neka vrsta nesigurnosti u njega. Volela bih da bar imam neki plan ili nagovestaj da ce se stvari promeniti. . . Postala sam pomalo posesivna (iako takva ranje nisam bila) , sto opet izaziva svadje. Deluje mi zaista da imamo "konflikt nastao iz neresenog konflikta" i, kao da, ponekad, zato sto ne mozemo da resimo taj veliki problem, vestacki izazivam (o) milion malih koji se inace ne bi pojavili. . . Uglavnom na kraju u svadjama izbije na povrsnu sustina, i sad se vec poceo javljati argument da bi samnom zivot mozda bo pakao, jer stalno nesto zvocam. . . . Ja sam ubedjena da su sva ta moja "zvocanja" nastala iz nesigurnosti i zelje da se malo "mrdnemo s mesta" i, na kraju, u prvih godinu dana veze nisam bila takva. Iako oboje zelimo da budemo zajedno (njemu sam ja jedina zaista ozbiljna veza dosad) , nekako je sve teze. . . . Prijatelji mi savetuju da je mozda bolje da se razidjemo dok nismo unistili ljubav tim svadjama, a ja to ne zelim. . . On sve cesce pominje, pola u sali, a pola ne, "lastovo, australiju" i kako bi samo pobegao negde, kao i da sam previse vezala zivot za njega. Preispitujem pomalo i sebe, jer kad sve ovo napisem, pomislim da sam klasican "smor" od zene i previse sklona vezivanju. Ali ipak, svesna sam da imam i posao (i karijeru) koje ne zapostavljam, i, kako rekoh, prijatelje i kolege, da dosta citam i putujem (ok, uglavnom s njim) , i da ipak ne dozivljavam sebe kao nekog kome je partner jedino svetlo u mraku. . . . S druge strane, da, zaista mi je bitna ljubav i osecaj da je neko pored mene - kad mi je tu stabilna situacija, mnogo vise energije imam za sve ostale segmente zivota. . . . Nadam se da imate neki savet, ili bar pomoc oko pristupa celom problemu, da bar ne pravim previse stete. . . . Da li ja trazim "hleba preko pogace" ili on ima problem sa odvajanjem od roditelja. . . Ili sa mnom. . .

Postoji li u beograd u drzavnim ustanovama, bracno savetovaliste?

Postovani doktore moj sin koji sad puni 5 godina je poceo kad god dode kod nekoga u goste ili iz obdanista ukrade ponesto sto da radimo, ja inace ne tucem decu imam sina od 16 godina i uvek sam sa razgovorom resavala probleme. Ali ovaj nece da razgovara samo me slusa, juce nam se pozalila njegova odgajateljica u obdanistu da je ukrao neku stvar i da pokusamo sa njim da razgovaramo ali mi smo vec duze vreme opazili da on kad dodemo negde u goste uzme po nesto. Meni je neprijatno te stvari vratiti sto da radim sa njim juce smo ga kaznili morao je biti ceo dan u svojoj sobi i nismo mu dozvolili npr. Da gleda tv ni da izlazi iz sobe. On nece da razgovara u vezi toga sve sam pokusala, ne mogu da ga tucem jer to nije po mom misljenju dobro. Dali mozete da mi objasnite sto se sanjim dogada i kako da resim taj problem. Inace je dobro dete osecajno ali kad se naljuti jako je histerican. Ovde ne mogu da odem kod psihijatra jer ne znam toliko jezik zato vas od sveg srca molim da mi pomognete kako da pomognem svom detetu. Hvala unapred

Moja ćerka koje ima dvanaest godina nosi naočare (strobizam) . Često se dok je bila mala saplitala, nije znala koja joj je cipela leva a koja desna, oblačila odeću naopako. Kada je krenula u školu prilično neuredno je pisala i još teže čitala dugo sricala mešala i preskakala slogove. Problemi sa čitanjem su se i dalje nastavili ali smo sa tim nekako izašli na kraj iakoje za svoj uzrast sasvim normalno dete odličan djak, problem je nastao sa engleskim jezikom u petom i šestom razredu. Dosta slabo čita menja slova b i d tokom pisanja permutuje slogove iako je pročitala za raspust dosta knjiga (instistirali smo na čitanju da bi obogatila rečnik jer kada su joj reči poznate manje greši) . Sada je sa engleskim jezikom podbacila i dobila jedinicu iako je i za raspust radila a svakodnevno puno radi. Voli da gleda crtane koji nemaju tekst i imam utisak da su joj samo slike bitne a radnja i tekst su u drugom planu. Bistra je i prilično lepo rezonuje samo su joj jezici problem. Verbalno naučeno gradivo iako sporije sasvim lepo nauči. Inače drugo dete je po redu izmedju starije sestre i mladjeg brata koji su izuzetno dobri djaci. Da li je to disleksija i dali treba da se obratimo nekom lekaru?

Postovani dr. Stankovic, zamolila bih vas za savet. Imam sina koji je krenuo u predskolsko, prve dve nedelje je bio odusevljen, a onda mu se desilo da se ukaki i otada odbija da ide, odnosno dodje do ucionice obujemo patofnice i onda jednostavno ne zeli da udje u ucionicu. Vise ne znam u kom pravcu da vodim razgovor sa njim, pokusala sam sam sa nagradama, sa kaznjavanjem vise nema snage. Vasptacica je pomalo nezainteresovana za nas slucaj ona ga jednostavno pozove a na njen pozovi on ne reaguje. I onda sve sve svede da mi njega na silu uvucemo u ucionicu uz njegovu vrisku i plac. . On se cesto pri tome greba i cupa kosu. . . Posle nekog vremena on se smiri i sasvim je drugo dete obicno sa osmehom na licu izadje iz obdanista i prica o tome sta su radili. Bojim se da takvim nasilnim ulaskom ne stvorimo jos neku vecu odbojnost i averziju prema obdanistu i skoli u buduce. Razmisljam o promeni vasptacice i grupe. Ali plasim se da ne bude isto. Kako prelomiti taj ulazak u ucionicu? Pomenuo je da se plasi da se opet ne ukaki, da mu smetaju deca koja su zivahnija i koja galame. . Da se plasi da ja necu doci po njega. . . Ne znam u kome i u cemu lezi problem u meni kao roditelju, u detetu ili u pristupu vaspitacice prema njemu. Molim vas za savet. Bas sam ocajna!! Hvala

Citajuci o problemu poremecaja paznje i koncentracije shvatila sam da moje dete ima bas taj problem. Da li postoji u beogradu (pripadamo karaburmi) neka lekarska sluzba kome mogu da se obratim za pomoc. Mozda pri domu zdravlja. . Decak ide u drugi razred i ima 8 godina. Unapred zahvalna. . . Draganicka