Imam blizanke od 6 godina i obe imaju nocno mokrenje pa vas molim da mi odgovorite kako se leci i koje su posledice jer se upiske i po 2 puta nocu pa nekad ostanu mokre i do jutra, hvala unapred

Poštovani. Mislim da sam na pravom mestu. U braku sam sa sedam godina mlađom suprugom već 19 gidina i 3 godine zabavljanja, tako da smo zajedno već 22 godine. Imamo troje dece 18, 16 i 13 godina. Neznam dali sam ja idealizovao našu vezu i brak ili je on stvarno i bio takav ali se eto desilo nešto što me je totalno razbilo i razdrmalo. Evo već mesec dana ja još uvek nisam došao sebi i još neznam šta da radim. Pre mesec dana sam saznao da moja supruga ima prepisku preko skypa sa pojedinim muškarcima sa kojim igra igricu travian. Između prepiski oko igrice tu su i komentari privatne sadržine gde su nakon par meseci poćeli već da se maze i tepaju šalju poljupce zakazuju razgovore unapred se zna kad će da se dopisuju i da komuniciraju a svaka komunikacija traje 2-3 sata pa i više. Kad sam to saznao bila je burna reakcija sa njene strane i rasprave svakodnevne. Na pitanja ko su oni, bilo je to su samo sa igrice i ništa više, da posle ble prepiske i preko drugih medija za koje sam saznao, mobilne poruke mesinger pa čak i preko samog traviana. Kad sam joj to napomenuo da znam ispala je, , revolucija, , i derama koja traje evo već mesec dana od 17. 08. 2009. Tenzija se ne stišava, ja sumnjam u njeno poverenje a ona menja priće svakog dana. Deca sve to gledaju i ćute. Njen odgovor je da joj je potreban ventil a ja sam je pitao zašto nismo dovoljni ja i deca i familija koja je tu oko nas nego i ti nepoznati ljudi bar za mene o kojima ja nesmem ništa da znam. Pokušavao sam sa razgovorom ali nije htela da razgovara na tu temu, nema šta da priča samnom o tome i tako u krug svaki dan. Nevidim kraj ove agonije. Molim vas ako možete da me posavetujete šta da radim i u kom pravcu da razmišljam i kakav razgovor da započnem da bi se bar nekakvo rešenje našlio. Srdačno vaš slobodan. Ako smatrate da je potrebno da se čujemo više puta nije problem samo ako ima nade da sačuvam brak i porodicu koja mi je iznad svega.

Imam velikih problema sa majkom. Ona mi ne dozvoljava da izlazim napolje i hoće da imam sve petice i četvorke u školi. Ja ne mogu to da izdržim jer imam 13 godina i mrzi me da učim, pa ne mogu da imam te rezultate ocena. Kako to da rešim? P.S, Moji roditelji su razvedeni.

Postovani, nadamo se da nam mozete pomoci. Problem koji imamo tice se sestre koja ima 9 god. I ide u treci razred. Ima problema sa ucenjem, pamcenjem i uopste sa koncentracijom. Ona sada ide u treci razred a nije savladala sva slova ni brojeve. Samim tim citanje i pisanje su jako otezani skoro na nivou prvaka a racunanje i brojevi skoro nikako. Govor je veliki problem jer zna da izgovori cisto, ako se potrudi š, đ, ž, č, ć, ali u govoru u brzini nepravilno ili uopste ne koristi. Najvise nas brine to sto ne pokazuje skoro nikakve reakcije na bol i mnogo ga trpi, skoro vise i od odraslog coveka. Kada se povredi (padne ili je neko dete udari, pri cesljanju jako pocupa ili zubobolja) ne place i nista ne govori. Cak ce reci i da je ne boli, i retko joj se po licu vidi reakcija. Logika kod nje i ne postoji. No u igri sa drugom decom, nismo primetili da nesto kasni ili se razlikuje od druge dece cak se i na kompjuteru odlicno snalazi, sa mobilnim isto tako, jednom ili dva puta joj je dovoljno objasniti i sve pamti. Sve pesme na tv-u pamti i sve reklame. Do sada je isla kod logopeda i on tvrdi da je sve u redu, da samo treba da vezba, a ona vezba vec trecu godinu. Kod decijeg psihologa je sva testiranja za skolu prosla i do sada skolski psiholog nije nista prijavljivao da nije u redu. Uciteljica je veliki problem, o njoj necemo ni pricati. Jer kada god je pitamo za nju ona tvrdi da je sve uredu i da ona cak i ne tepa i cak joj daje petice za zadatke koji nisu dobri (vidi se da ih nije ni pogledala) . Jedino je uciteljica kod koje ide na privatne casove vec dve godine, rekla da sa njom nesto nije uredu i da bi smo trebali da posetimo strucnjaka jer kod nje logike nema i neke osnovne stvari je nemoguce nauciti. Problem je sto kada je posmatramo u nekim stvarima je sasvim normalna i normalno se razvija dok u drugim nikako. Ono sto nas interesuje je to, sta bi sa njom moglo biti i kojim strucnjacima da se obratimo. Unapred smo vam zahvani.

Moja cerka ima problema jos od rodjenja sa stresom, trzala se na svakav zvuk, cak i sada kada ima 18 godina tresu joj se ruke kao da ima tremu, i dosta je nervozna, kako da joj pomognem a da ne pije lekove

Poštovani, imam devojčicu od 18 meseci koja je krenula u vrtić. Teško prihvata boravak u vrtiću, iako ostaje samo dva sata. Najveći problem je što svoje nezadovoljstvo izražava tako što ujeda drugu decu. Pokušavamo da joj objasnimo da to ne treba da radi, ali ona i dalje nastavlja. Veoma mi je neprijatno zbog toga, naročito zbog povređene dece i njihovih roditelja. Da li da je ispišemo, obzirom da ja počinjem da radim tek za 6 meseci, ili da je i dalje šaljemo u vrtić? Molim za savet.

Imam devojcicu koja ce u decembru napuniti 4 god. Danas je sa suprugom i mladjom sestrom bila kod muzevljevog brata ponasala se jako cudno sedela je kod oca sve vreme zatvorenih ociju, onda je suprug odveo u drugu prostoriju ali je ona i tad odbijala da prica i isto se ponasala. Kad je dosla kuci pitala sam je zasto se tako ponasala ona je govorila zato. Ona je u sustini u drustvu jako povucena i treba joj dosta vremena da se oslobodi. Zanima me sta da radim po tom pitanju? Unapred hvala

Imam blizance sin i kcerka od 16 g. Obadvoje su zdravi i idu 3 razred srednje skole. Ali su sad poceli problemi. Kcerka se pocela zaliti na strah da gubi kontrolu nemoze da prati nastavu misli da ce se onesvijestiti i to je proganja. Otisle smo doktoru i nakon duzeg razgovora dijagnoza je f41. 0. Pocela se lijeciti i ici redovno na kntrole. Pije asentra lijek ali malo joj je bolje. A sin je poceo sa nekim ponavljajucim ritualima za koje sam mislila da su sala ali se ispostavilo mnogo ozbiljnije. Kad spomenem da ide doktoru on kaze da nije bolestan i nema potrebe da ide. Stalno je prao ruke i sve isprska oko sebe, pali i gasi svjetlo, lupa vratima vise puta kad ih zatvara, kad se oblaci olrece pantalone ili majcu, stalno staje na ivice tepiha, mislim da nekim redoslijedom hoda po kuci. Sve to jacim intenzitetom. Sad se stalno udara pesnicama po licu i stegnima naizmjenicno. To mi jako smeta i zao mi je da od tako ljiepog momka izgleda kao izluda. Najgore je sto to smeta ukucanima (djed, baba, otac) stalno galame pa mi to jos bude gore. Sad je poceo izvoditi i pred drugovima i u skoli. Meni ga je zao ali vidim da nemoze protiv sebe. Kad pokusam da razgovaramo on samo cuti. Nakraju sam ga uvjerila i otisli smo kod psihijatra. Njemu je isto dala saentru. Pije vec 2 mj. Ali nista na bolje. Ja kao majka i sama sam imala nikakav zivot zivim za njih dvoje ali jako patim sto imaju ove probleme i zelim da im pomognem da nastave normalno da zive. Molim vas za dobar savjet i dali ce moci da se povrate u normalan zivot. Unapred hvala. Zabrinuta majka

Problem koji me muci tice se mog deteta, naime to je jedno hiperaktivno dete, jako je tvrdoglav, nestasan i jako uporan. Posao je u prvi razred i tu nastaju problemi koje nismo imali u obdanistu a ide od svoje trece godine. Evo o cemu se radi postao je agresivan, bije se sa drugarima, sto ranije nije radio, pljuje ih, nepazi na casu. Sa uciteljicom sam uspostavila kontakt, svaki dan se vidjamo i razgovaramo. Ja naravno i sa njim stalno pricam ali prica ocigledno ne pomaze. Molim vas recite mi sta da radim?

Pokušaću što je moguće sažetije da iznesem svoj problem. Sa svojim sadašnjim suprugom počela sam da se zabavljam sa nepunih 16 g. Tašnije 1985g tako da smo zajedno skoro 25 godina, u braku smo od 1991g. Već u prvim godinama veze imali smo prolično problema i ljubomore tako da sam ja posle izvesnog vremena poželela da sve prekinemo, ali kako smo već stanovali kod mojih roditelja oni to nikako nisu dozvolili. Kada sam to ipak otvoreno rekla završila sam na uluci i u pokušaju da se izmirim sa njima pod tim uticajem završila u kući njegovih roditelja a posle godiunu dana smo obavili svadbu. U braku se ništa nije promenilo i dalje smo imali nesuglasice, nisam mogla da prihvatim tu vezu ali niko na to nije obraćao pažnju, čak ni onda kada sam popila kutiju lekova za smirenje i čudom ostala živa i normalna. Posle toga sam napustila stan u kojem smo stanovali na nekoliko meseci i pokušala da odem iz ove veze bežeći u drugu koja nije imala smisla. Pod pritiskom roditelja koji su sve moje prijatelje okretali protiv mene i smatrali me nemoralnom osećala sam grižu savesti i sažaljenje zbog toga što sam povredila supruga. Nikada nisam želela da ga povredim ali ni oni nisu marili za moja osećanja. Na posletku sam se ipak pomirila sa njim i pokušala da stvorim neku koliko toliko normalnu atmosveru, ne mogu reći da sam mu pružala neku posebnu nežnost, često sam plakala kada sam bila sama i nisam imala kome da se poverim jer me roditelji nisu razumeli. U medjuvremenu sam rodila dve prelepe devojčice kojima sam se posvetila i koje su bile moja uteha i dale smisao mom životu. Dok su one bile male suprug je puno radio a kada bi se vraćao kući jako često bi odlazio u lov i ostavljao me samu sa decom po ceo dan. Borili smo se za život jer smo bili podstanari. Često smo imali svađe i naš život nije bio nio malo idiličan. 2002. G uspeli smo da kupimo kuću ali ni to nije promenilo naše odnose. I meni i njemu je nedostajala ljubav i pažnja. Te godine sam počela da se bavim crtanjem i slikanjem i tako sam upoznala jednog momka koji je imao slična interesovanja, počeli smo da se dopisujemo prvo kao prijatelji a posle toga je sve to postalo ozbiljnije i kada sam shvatila da na to nemam pravo i da će to uništiti moj dom rekla sam mu da ne želim da gradim sreću na tuđoj nesreći i da ne mogu više da se čujem sa njim. On je to ispoštovao i nije me posle toga nikada više zvao. U medju vremenu se oženio, dobio dete i ja sam to potpuno stavila u stranu i nisam želela da razmišljam o tome. Te zime sam zatrudnela iako je to bila isključivo želja mog supruga i rodila dečeka kojega danas beskrajno volim. Živeli smo i dalje se borili za egzistenciju ali naši odnosi nisu bili sjajni, ne mogu da osuđujem supruga verovatno je i on osećao nedostatak emocija sa moje strane i jako smo se otuđili. Intimne odnosi su se sveli na jednom ili dva puta mesečno, svako je spavao na svojoj polovini kreveta. Uskoro sam počela da razmišljam o tome da odem u garsonjeru u staru porodičnu kuću, nisam želela da povredim supruga i uzmem mu decu, mislila sam da se o njim staram preko dana pošto on puno radi a da preko noći budu sa njim u kući. Nisam sebična osoba i imam izražene moralne principe ali sam postala svesna koliko je naš odnos loš i koliko smo otuđeni. Slučajno sam na jedom skupu srela čoveka sa kojim sam se nekada dopisivala, nisam želela ček ni da ga gledam u oči samo smo razgovarali o porodicama i o tome čime se bavimo. Pošto smo razmenuli adrese na int. On mi je u jednoj poruci napisao da nije srećan u braku u svoje emocije u pogledu mene. Bilo mi je teško jer ni moj brak nije bio idealan. I ja sam njemu napisala šta osećam i da se nadam da će jednoga dana biti bolje. Moj suprug koji sada sedi pored mene dok vam pišem pronašao je te poruke i naravno odreaogaovao sasvim normalno za povređenog čoveka. Hteo je da se razvedemo ali sam mu objasnila da se nije desilo ništa osim nekoliko poruka. Sada pokušavamo da se zbližimo ali nam to teško ide, on je pažljiv, poklanja mi cveće, pokušava da bude nežan ali je neki put previše nestrpljiv. Nekada mi sve to prija ali često me rastuži jer ja ne uspevam da mu sve to uzvratim i imam osećaj griže savesti i nedostojnosti. Pokušavam da mu oprostim što mi je tu vezu nametnuo koristeći se svim mogućim sredstvima i uticajem mojih roditelja i da to opravdam njegovom velikom ljubavlju, znam da ni on nije mnogo srećan u celoj ovoj priči i to me jako boli ali ja svaki dan živim sa tim da sam na sve ovo primorana i svaki put kada on pokuša da nešto izforsira u našem odnosu ja se sve više opirem i ne mogu da prihvatim, pa sam zbog toga često tužna i zamišljena i nemam želju da razgovaram o bilo čemu osim o onome što se zaista mora. Svesna sam da ovaj brak mora da opstane jer smo oboje potrebni našoj deci ali čim mu ne pružim ono što on očekuje imamo konfliktnu situaciju jer on govori da ne želi da živi sa osobom koja ga ne voli. Molim vas da mi iskreno odgovorite šta mislite o našem braku, koliko sve to ima smisla i da li treba da se odreknemo sebe zarad sreće naše dece. Hvala vam unapred i nadam se da će te imati neki dobar savet za nas.