Poštovani doktore,
Imamo ćerkicu od 19 meseci. Problem je u napadima besa koji postaju sve intenzivniji i češći i kojima ne znamo uzrok. Ona je zdrava i napredna devojčica i živi u složnoj porodici gde se oboje jako trudimo da budemo što bolji roditelji. Prvog septembra je krenula u vrtić i adaptacija je protekla odlično. U vrtiću kažu da je sve ok, da se lepo ponaša i da lepo spava. Napadi besa i plakanja počinju nekada bez ikakvog razloga, sasvim iznenada. Počinje da se izvija i valja po podu, da plače i viče Neeee. Ako ne uspemo odmah da joj skrenemo pažnju na nešto zanimljivo, posle više ne možemo uopšte da dopremo do nje. Ako hoćemo da je nosimo, ona nas grebe po licu i udara glavom, a ako je spustimo onda udara glavom o pod. Obzirom da ne znamo šta hoće, ne znamo ni šta da radimo. Nekada smo sigurni da je uzrok nespavanje, a nekada se to dešava i kada je prethodno lepo spavala. To se dešavalo i pre polaska u vrtić, ali je sad još gore. Kad napad prođe, ona kao da se isprazni, skroz se smiri, dobro je raspoložena i često se sama zaigra. Dok napad traje, probali smo da joj pričamo dok plače, da je ostavimo da se isplače i sama smiri i sve što nam je palo na pamet i više nemamo ni snage ni ideja i molimo Vas za pomoć.

Moj dečak ima 14 meseci. Divno je dete, veselo, druželjubivo i poprilično samostalno i nezavisno za svoj uzrast. Pre mesec dana je krenuo u jaslice, gde se jako lepo adaptirao, što procenjujemo na osnovu toga što se raduje kad stignemo tamo i na osnovu toga što deluje zadovoljno i srećno svaki put kad gvirnemo sa strane kad dođemo po njega.
E sad...problem koji imamo i za koji smo sami krivi, ali sada ne znamo kako da ga rešimo ima veze sa njegovim uspavljivanjem i noćnim spavanjem. Naime, još uvek nismo prestali sa sisanjem, zato što je krenuo u jaslice, pa kao dok se ne adaptira u potpunosti, intenzivno mu rastu zubići, pa se desi da ne može ništa da jede u toku dana, ali može da sisa...No, to je uzrokovalo da 1. ne može da se uspava sam bez sisanja 2. da se više puta u toku noći budi i da ne može sam da se uspava, pa traži da sisa...3. traži da sisa sve češće i duže u toku noći, što postaje poprilično iscrpljujuce za mene. Pokušaj uvođenja drugog mleka kao alternative je prve nedelje bio vrlo uspešan, da bi u poslednje vreme to postala nemoguća misija. Kako vidi flasicu sa belom tekućinom odbija je i pruža se ka meni kao zanimljivijem izvoru tekućine. Situacija koja je nas uznemirila se javila pre neko veče kada je imao nešto što bi se moglo nazvati histeričnim napadom koji je trajao oko sat vremena. Do ispada je došlo kada je po njegovom buđenju u toku noći došao suprug da ga umiri. To se obično završi tako što ga neko podigne iz kreveca na par minuta malo pomazi i on se smiri, s tim što to najčešće radim ja, a nekad mu čak dam ponovo da sisa. No, te večeri sam ostavila tatu malo duže s njim gde se malac očigledno jako iznervirao i počeo vrlo burno da reaguje bacakanjem na sve strane. Niti hoće kod mene, tačnije kad ga ja uzmem vrišti još jače i pruža ruke ka mužu, kad ga on uzme vrišti i gura ga od sebe...kad ga spustimo na krevet skače sa njega i baca se po podu....Sve dok ga nekako nismo smirili da bih mu dala da sisa gde je zaspao snom pravednika. No tokom noći se budi više puta i više puta traži da sisa sve dok u nekom trenutku rano izjutra ja odbijem posle sat vremena sisanja da mu dam ponovo nakon 5 minuta. Akcija vrištanja od te večeri se ponavlja... Probali smo sve i uzimanje u zagrljaj i tiho pričanje i ljuljanje i da ga pustimo, ali to je trajalo SAT vremena kad je već postalo nepodnošljivo. Uspeo je da se smiri na trenutak kada smo mu otpevali omiljenu pesmicu i da se smeši...da bi se odmah potom setio svoje muke i nastavio sa vrištanjem. Na pokušaj da mu damo da sisa bi se smirio na kratko, ali očigleno pošto mu potrebe nisu ispunjene (jer mleka više nema ili ne ide dovoljno brzo) bi ponovo počeo da vrišti. Nije hteo ni vodu, a flasicu sa belom tekućinom neću ni da spominjem. Smirio se kad je dobio keks u ruke koji nije ni zagrizao, ali se tad opustio i zaspao. Naravno kad se probudio kao da ništa nije bilo, veseo srećan, oran, spreman za igru i saradnju.
Kako rešavati te burne situacije? Čitam da treba ignorisati takvo ponašanje, ali KAKO? Zar nije mali da bih ga ignorisala...i kako ignorisati dete koje se u pola noći baca po podu... Inače nije da nema dovoljno pažnje, tačnije kao što se pojedinačno igramo sa njim odvajamo vreme kada se svi zajedno igramo na podu ili jurimo u parku ili mazimo pred spavanje, a nije i da nema vreme za sebe kada će sam da istražuje i ispituje i igra se.... Otkud napadi besa... I kako ih rešiti?
Puno pozdrava i znam da nemate gotov recept, ali nadam se da imate dobar savet i predlog kako bi ovo mogli da rešimo.

Poštovani doktore,
mama sam dečaka od 12.5 god. kojem u II razredu osnovne škole konstatovan ADHD sindrom. Naredne 3 godine smo posećivali Razvojno savetovalište (reedukator), a zatim (na moju inicijativu), otišli smo u veći grad kod dečjeg psihijatra. To je bilo prošle godine. Tada nam je rečeno da smo trebali i ranije doći (?!?). Dete je zadržano na ispitivanju 5 dana, uveden je lek protiv noćnog mokrenja, a za 2 meseca biće mu uveden i metilfenidat zbog problema sa pažnjom. Do sada to nije učinjeno, jer su lekari smatrali da kod njega ADHD nije baš preterano izražen, a lek je tek prošle godine odobren, pa da malo sačekamo. Znam da smo ovog puta na pravom mestu, ali se stalno pitam: da li smo zakasnili? Možda je kasno za lekove i šta je trebalo da preduzmemo? Za sada, osim što je prilično nesiguran, jer se ne uspeva samopotvrđivati u školi, sportu, društvu... ne bih rekla da je preterano tužan ili nezadovoljan. Ima mlađeg brata i jako su vezani. Činimo sve da ti i takvi dugogodišnji neuspesi ne učine da se oseća manje vrednim, mada je to često veoma teško. Svakodnevo učim sa njim i rezultati su prosečni, svakako manji nego što su njegove mogućnosti. Elem, do decembra, to jest dok ne odemo na kontrolu, molim vas da mi pomognete u vezi dileme (gore navedene), kao i u vezi efikasnosti ovog leka kod dece sa istim problemom.
Unapred hvala,
Marija

Poštovani,
moj dečak ima tri godine i od šestog meseca kako god leži na stomaku, pokreće guzu gore dole, kao da ima odnos, nadam se da razumete na šta mislim. Sada kad sam voljno zna šta radi, to se dešava periodično i ponekad mi se čini da to ima veze sa tim da li je imao stolicu u toku dana.
Da li je to normalno za decu tog uzrasta i da li je uopšte normalno. Da li trebam da se obratim lekaru?

Pozdrav!
Naš sin, od kada je počeo da sjedi, ima običaj da se klati. Sad ima 3 godine i još uvijek to radi. Radi to tako što se klati i leđima udara o naslon trosjeda. Mi znamo da to rade napuštena i zanemarena djeca, ali on nije zanemareno dijete, potpuno se razvija normalno. Imamo i ćerku od 5 godina koja nema slične navike.
Interesuje nas zašto to radi i da li to može ostaviti neke posljedice? Kako da se mi ponašamo u vezi sa tim, da li da mu branimo da to radi? Ima li potrebe da ga vodimo kod psihologa?
Unaprijed Vam hvala!

Moj sin je 18 meseci. Čudi me njegov karakter i njegovo ponašanje. Ne zna da igra sam, satlno traži mene, igračke mu nisu interesantne, to kratko traje i na moje naredbe daj, nosi, dođi, on sve to razume, ali neće da posluša. Zadnje vreme ako nešto nije udovoljeno demonstrativno legne na zemju i opet isto. Nije posebno komunikativan, on kao da živi u svom svetu. Kad smo u društvu sa drugom decom on se smeje, voli da se igraju, da se smeju, ali ne sluša nikog za naredbe. Slabo priča, gestikulira ako nešto želi ili ako ga pitam hoćes sok, vodu, zna klimnuti glavom, razume, ali neće da priča. U toku dana on priča, ali bez veze neke reči ba da odi ka pa.
Interesuje me u ovom uzrastu da li su ove stvari koje radi normalne i zašto ne komunicira sa nama, osim kada nešto traži za sebe?

Poštovani doktore,
Imam troje dece, a moj srednji sin od 17 godina postaje opterećen teretanom, svojim izgledom i samo hoće da se ugoji, a izgleda sasvim lepo (185/74kg). Nije zadovoljan sobom, pa je isvoju ishranu poremetio prejedanjem i poremetio krvnu sliku. Sa vršnjacima se skoro i ne druži.
Molim Vas za savet šta da preduzmem.
Unapred zahvalna
Jako zabrinuta majka.

Poštovani dr,
hvala Vam na iscrpnom odgovoru (u vezi sa masturbiranjem kod deteta). Pažljivo smo pročitali Vaš odgovor i nadam se da nam možda možete preporučiti nekog iskusnog dečjeg psihologa koji se bavi ovakvim i sl. problemima (u privatnoj ili državnoj klinici) u Beogradu. Znam da pitanje nije mnogo popularno, ali bismo voleli da se obratimo na pravu adresu.
Hvala na razumevanju.

Poštovani,
molim Vas da odgovorite, kakve posledice na zdravlje i duševni razvoj devojčice koja sada ima dve godine, može izazvati neopravdano odbijanje njene majke da dete ostane u kontaktu sa bakom i rodbinom po očevoj liniji. Inače, dete je od rođenja do pogibije oca živelo u istom domaćinstvu sa očevom majkom.
Hvala

Imam devojčicu koja u februaru puni pet godina. Jezički razvoj joj je na nižem nivou. Aktivan govor joj je na nivou ponavljanja reči, imenovanja predmeta, boja, slika. Ponavlja proste rečenice. Komentariše pojave i slike tipa \"Duva vetar\",\"Pada kiša\". Govor joj je egocentrican igra se sama i brblja ili ponavlja neku reč, rečenicu. Fina motorika je razvijena: precizno ubacuje kocke, niže perle, slaže puzle.Grafo motorika je takođe dobra, ali ne crta i piše po nalogu, već samo ono što ona želi. Ne postavlja pitanja. Ne odgovara na pitanja, osim na pitanja koja ja postavim. Ne gleda u oči kada joj se obrati govorom ili dodirom. Stiče se utisak da ne čuje, ali ona registruje ono što joj se kaže. Sa decom u grupi fizički kontaktira. Svoje nezadovoljstvo ne iskazuje rečima već vriskom, plačem, a ponekad i grebanjem sebe i drugih. Raspoznaje sva slova ćirilice i latinice, čak i kojim glasom počinje reč. Peva pesmice i priča recitacije i to ih brzo nauči. Zamenice: moje, tvoje, ja, ti koristi, ali onako kako ih ja izgovaram.
Molim Vas dajte mi uputstvo gde i kome da se obratim .