Doktore,
moja žena i ja smo otkrili da naš sin mastrubira u 12 god. Da li je to u redu? Takođe imam još jedno pitanje, sin mi se žalio da mu je malo kriv penis ulevo, da li je to normalno?

Moj sin 11 godina, prvi blizanac, fizički u odličnom stanju, do sada sa odličnim rezultatima u školi, aktivno se bavi sportom, počinje da pokazuje pad koncentracije, pamćenja, zaboravlja i gubi stvari (iako se to i ranije povremano događalo, u poslednje vreme je jako izraženo), teže uči, postiže lošije rezultate u školi, ne stiže da uradi školske zadatke u predviđenom roku, zahtevi koji mu se upućuju moraju biti ponovljeni više puta, poprilično odsutan, nedovoljno koncentrisan da isprati sadržaje, čak iako su zabavnog karaktera (film, sport) bez strpljenja da sasluša sagovornika sa neprestanim upadanjem u reč, ponekad sa pitanjima koja nemaju veze sa temom razgovora, ne pokazuje znake agresivnosti i besa, koliko nam je poznato. Iako je do sada postizao bolje rezultate od brata, drugi blizanac u poslednje vreme postiže izvanredne rezultate, daleko bolje nego do sada.
Voleo bih da mu pomognem i zanima me šta se dešava sa detetom, a naročito kome bih mogao da se obratim za pomoć. Svi simptomi počeli su da se javljaju od početka školske godine.
Unapred hvala

Poštovani,
moj sin 3 meseca već nekoliko dana povremeno grči stomak, tj ceo trup kao da hoće da ustane. Slabo jede i često odbija sisu, pa sam primorana da mu dajem na flašicu. Kada mu ponudim da sisa počinje da plače i odbija da uzme izvija se i vrišti kada mu potom spremim adaptirano mleko zgrabi kao da je jako gladan, a onda pojede svega 50-60 ml, nekad hoće da jede i na 1.5 sat, a nekad na 3 nema ustaljen raspored jela ni najmanje. Takođe, od pre nekoliko dana često stavlja rukicu u usta, celu šakicu glocka - mislila sam da je to zato što je gladan, ali on to radi i posle podoja kad prihvati da doji, a i posle flašice kao i noću posle noćnog podoja. Juče je ceo dan bio razdražljiv, plakao je i uveče je jedva zaspao, nakon čega se budio nekoliko puta. Kad ipak prihvati dojku i počne da sisa posle nekoliko sekundi ispusti, pa uzme ponovo, pa opet tako, dok na kraju ne uzme lepo posisa jedva 3-4 minuta i neće više, a često mu minut posle veća količina izcuri iz usta. Danju slabo uspeva da učvrsti san, spava po pola sata i budi se.
Izvinjavam se što sam Vam ovako nabacala probleme, ali i sama sam konfuzna i zbunjena - nadam se da ćete uspeti da razumete i da mi pomognete.
Hvala

Za početak moram da kažem da je u životu najteže biti dobar roditelj i pravilno odgojiti jedno dete. Moja ćerka puni 8 godina, za dva meseca, i zaista nikada sa njom nisam imala nekakvih naročitih problema, ni dok je bila beba a ni tokom njenog odrastanja (mada mi se ponekad čini da sve radim pogrešno, u tom nekom svom trudu da sve uradim kako treba). Dosta pričamo, imamo prijateljski odnos, mada ponekad moram da "balansiram" jer često taj odnos postaje više prijateljski a manje odnos mama - ćerka. Razvedena sam od njene 2,5 godine, i od tada živimo same. Sa ocem komunicira minimalno, jednom mesečno i to obično par sati. Nikada je nisam sprečavala u tome, ali on baš i nije zainteresiran naročito za druženje sa njom tako da to onda nisam ni forsirala. Sara je sada drugi razred, do sada je bilo dosta promena u njenom ponašanju od početka škole do danas. Sve to nekako smatram normalnim, ona je zaista divna devojčica, dosta samostalna, odgovorna, dobar učenik (mada ne insistiram na tome), dosta toga razume kada razgovaramo.
Pre jedno mesec dana, primetila sam da se zatvara u kupatilo, noseći jastuk sa sobom i insistira kada ulazim da kucam. Pokušala sam da razgovaram sa njom ali mi nije dala pravi odgovor, šta zapravo radi u kupatilu. Šta više slagala me je. Inače, laganje je jedino na čemu "insistiram" da ne radi. Večeras mi se poverila da se ona zapravo "seksa" sa jastukom. Nisam znala kako da reagujem pa smo nastavile sa pričom, ispitivala sam je kako je došla na tu ideju, zašto mi nije još ranije rekla o tome, (odgovorila je da je bilo sramota), zašto me nije pitala nešto vezano za to, mada smo o seksu pričale, na njeno insistiranje, koliko je to sa njom u toj dobi moguće. Rekla je da to rade i neke njene drugarice. Ne znam šta treba da uradim, verujte mi.
Da li je to normalno ili ne? Kako da se postavim. Rekla sam joj da ćemo sutra još o tome da razgovaramo. Ne želim da dramim i da veliku pažnju tome poklanjam ali ne želim ni da to ostavim po strani ako je problem i ako ga treba rešiti.
Molim Vas za pomoć i veliko hvala!

Poštovani dr,
želim da izrazim zahvalnost na tako brzom odgovoru. Svaka Vam čast na ažurnosti, interesovanju i korektnosti. Pitali ste o trci za uspehom i o engleskom. Što se uspeha tiče, on se zadovoljava postignutim (vrlo dobar - prva 4 razreda). Kaže da nije štreber i da nije savršen, pa da to i ne tražimo od njega, što su samo izgovori, s obzirom da to nikad nismo ni tražili. Radi se o tome što neće da uči. Ukoliko njih više u razredu dobije, recimo trojke, onda on to navodi kao nešto opšte, normalno i opravdavajuće. Što se tiče engleskog, njega je dobio tek sada u 5. razredu, kao drugi jezik, a od 1. uči francuski. Konverzacija na engleskom je odlična, godinama unazad sve filmove sluša (ne čita titl), na TV-u dominira engleski, tako da ga je sasvim sam odlično savladao. Sada kada u školi mora i da piše - pojma nema, ali nisam sigurna koliko je to isti problem ili prosto neznanje i susret sa pisanim jezikom. Nisam navela da je veoma društven, zabavljač, voli da se eksponira, prvak u šahu, dok je sa druge strane preosetljiv na zadirkivanja zbog debljine ili naročito neke nepravde. Sad, to može da bude i stvar karaktera (naime, ja sam preosetljiva i večiti borac za pravdu).
Još jednom, pozdrav iz Beograda.

Poštovani doktore,
Interesuje me kad se završava razvoj frikativa i afrikata kod dece? Imam ćerku od 3,5 godina i ne izgovara čisto glasove š, č, ć dž, đ, c! Najveći problem je c koji uvek zvuči kao s, dok š,đ,č,ć nekada izgovori čisto -- sve zavisi od konteksta! Da li da je vodim logopedu ili da sacekam jos malo!
Unapred zahvalna mama - lingvista!

Poštovani,
čitala sam na Vašem sajtu tekst o Trihotilomaniji i u njemu prepoznala svog rođaka. Dečak ima 11 godina i s polaskom u školu (od 9-10godine) primetili smo da čupa trepavice. Reč je inače o prilično maljavom dečaku, te smo i uzrok ovog ponašanja tražili i delimično našli u zadirkivanju druge dece. Najpre je makazama odsekao trepavice (ima izuzetno guste i lepe trepavice, ili bolje reci imao je), a zatim je nastavio sa cupanjem. Nedavno smo primetili i da sa podlaktica secka dlacice, jer, kako nam je rekla njegova sestra, deca ga u školi zadirkuju da je dlakav. U razgovoru smo delimično uspeli da od njega saznamo da je uzrok ovog ponašanja, kada se posvađa sa mamom ili tatom ili pak pominje zadirkivanje dece. Pokušali smo razgovorom da mu kažemo da ignoriše takve stvari, da je on lep dečak, da su možda druga deca ljubomorna na njegove trepavice, da ne treba da se nervira, da ne postoji razlog zbog koga bi to radio, čak smo pokušali i sa obećanjem da je ovo poslednji put i ako prekrši obećanje da nećemo ići da gledamo njegova takmičenja, da neće moći da spava kod drugova, itd. Nažalost, čupanje se nakon poslednjeg dogovora ponovilo i sada više ne znamo šta da radimo. Na pomen razgovora sa psihologom, nažalost, porodica se sablažnjava. Inače, odrasta u harmoničnoj porodici, okružen ljubavlju roditelja, babe i dede, sestre, veselo je dete, dobar đak i bavi se sportom. Možda je za nijansu povučeniji, teže se uklapa u društvo, ali s druge strane ima veliki krug drugara i deca se lepo druže i igraju.
Šta savetujete?

Mom detetu su u prvom razredu osnovne škole, sada je drugi, otkrili da ima disleksiju, ali ne i koji stepen, pa me zanima da li postoji način da ga testiram i gde? Da li se to može uraditi samo u Zavodu ili još negde privatno?
Hvala!

Poštovani doktore,
Nemam više nemam strpljenja i energije, kao ni načina, ideje ili čega god, da svog sina od 11 god. motivišem, zainteresujem ili čak i nateram da uči. Tako je od prvog razreda, pa ne mogu da krivim godine u kojima je. Čita katastrofalno (kad mora), u pisanju ima i dalje ogroman broj grešaka, dekoncentrisan, nezainteresovan. Sa druge strane, usmeno komunicira veoma elokventno i to kako sa decom tako i sa odraslima, intelektualcima, komšijama, sveštenicima i .sl. i pritom ga svi hvale kako je pametan i vaspitan. Trenira vaterpolo godinu dana i ima dopunske časove iz jezika. Ima znatan višak kilograma, iako je veoma aktivan. Osetljiv je, kad ga zamolim za neku pomoć u kući sve hoće, pažljiv je ali bi sve vreme koristio samo za igru. Čak ne sedi ni na kompjuteru, ali zato mu je TV uvek upaljen. Sa suprugom i sa mnom ima prilično liberalan odnos, a to sve u našoj želji za zdravom komunikacijom i obostranim poverenjem. Često se zajedno igramo, kako van kuće, tako i u kući i onda je sve OK. Za školu radim sa njim, trudim se da mu objasnim sve što mu nije jasno i jednom rečju dajem sve od sebe. Probala sam da ga pustim samog da uči - ne pada mu na pamet, nisu pomogle ni kazne, ni nagrade, ni obećanja, ni razgovori kako lepi, tako ni ljuti...
Sve me to deprimira, osećam se loše, bespomoćno i ne znam više kako da pomognem ni sebi, ni njemu. Ne bežim ni od razgovora sa stručnim licem, samo nas nemojte upućivati na školske pedagoge ili psihologe, jer ću onda morati da Vam pišem još duže...
Hvala
P.S. U Beogradu smo

Imam 17 godina i u poslednjih mesec dana osećam veću potrebu za snom, iako spavam u proseku osam sati dnevno. Takođe mi opada koncentracija. Ne pijem lekove.