Postoji specifičan problem u usvajanju veštine baratanja matematičkim pojmovima i naziva se diskalkulija. Ona je obično povezana sa problemom usvajanja čitanja štpo se naziva disleksija. Vi ste oba problema naveli, pa pre nego što se posvetimo motivisanju (a sa decom to nije teško), prvo treba sagledati mogu li da učine ono za šta želimo da ih motivišemo, ili im treba pomoći da na drugačiji način ovladaju veštinama koje ne mogu da usvoje na uobičajen način, što ne znači da ne mogu uopšte, već je to potrebno učiniti drugačije. Za to vam sve treba viđenje sa dečijim psihologom ili psihijatrom (ili čak školskim pedagogom) koji će napraviti procenu.

Poštovana, ukoliko ćete posetiti dečjeg psihijatra, verujem da ćete se složiti da je logično da otvorite i temu strahova starijeg sina i pojasnite kako funkcionišu porodični principi pružanja sigurnosti i davanja "kaznenih mera", jer delom u u dobrom balansiranju tim principima može doći i do promene u ponašanju i dečaka i devojčice. Srdačno

Mentalni oporavak od stresa, gubitka i traume je individualni proces i zavisi od unutrašnje jačine i spoljašnje podrške. Važno je da je sve učinjeno i da niko nije okrivljen, što je dobar preduslov da se proces NORMALNOG I OČEKIVANOG tugovanja okonča što bezbolnije. Srdačno

Obzirom da ne tražite komentar, a on bi se odnosio na novu fazu u životu vaše porodice u kojoj stare porodične navike treba zameniti novim, a tražite preporuku kome se obratiti za stručnu pomoć, savetujem da inicijalno odete do školskog psihologa i posavetujete se kako mu pomoći da stvori nove navike vezane za školske obaveze, ali i kako napraviti novi balans u raspoređivanju roditeljskog vremena i pokazivanja emocija prema dečaku (pozitivnih ali i njihovog uskraćivanja). Ukoliko je potrebno proširiti mrežu stručnih lica, preporučujem da se javite na Kliniku za zaštitu mentalnog zdravlja i potražite nekog od lekara iz dečje službe (dr Milosavljević, dr Milojković, dr Krasić, dr Kostić ili kod mene posle 15.og novembra).

Poštovana Olja,
davno je prošlo vreme zabluda "jednom narkoman uvek narkoman". Međutim, terapija jeste proces koji zahteva vreme, strpljenje, veru, oprez, sposobnost prepoznavanja krize i recidiva i što je najvažnije saradnju celokupne mreže pomagača onome ko se "skida" sa heroina. Savetujem da sa njim idete kod lekara i da se angažujete kao saradnik u lečenju, a sam program podrazumeva edukaciju saradnika o zlatnim pravilima ponašanja uvođenja i održavanja apstinencije, koja je uvek uspešnija ukoliko postoje saradnici. Drugačiji psihološki "implanti" nisu efikasni. Sa druge strane, ukoliko Vam je to najbliža i najdraža osoba, taj proces će ujedno testirati i vaše stavove i uverenja kako treba da izgleda vaša emocionalna veza koja treba da opstane i razvija se i da li će veza s tim momkom ispuniti ta Vaša očekivanja. Najadekvatniju th preporučiti lekar kod koga se leći Vaš momak.
Srdačno

Seksualno ponašanje je pod snažnim uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Seksualni nagon je osetljiviji od nagona za egzistencijom, pa kod slabljenja seksualne želje prvo treba razmotriti kakva je trenutna životna situacija osobe koja ima gubitak seksualne želje. Loš život (loš partnerski odnos i komunikacija, loš socijaln i ekonomski status itd,), utiže na raspoloženje, a loše raspoloženje na gubitak seksualne želje. Ali ovo je samo jedna od mnogih pretpostavki i čak postoji i različito seksualno reagovanje zavisno od pola (a vi niste kojeg ste pola). Ukoliko želite više konkretnih saveta, a manje nagađanja, potrudite s da psihijatru ukažete na što više informacija vezanih za vaš partnerski i seksualni život i aktuelne životne okolnosti.

Ako želite da mu pomognete, pronađite i pročitatajte knjigu "Ako me voliš nemoj me voleti" Moni Elkajma- Knjiga je mešavina stručne i popularne sadržine i govori upravo o dvostrukim porukama koje pojedine osobe šalju drugima - ako me voliš pokaži mi to, ali mi nemoj previše pokazati, jer ću ti poverovati, a ti ćeš me posle napustiti i zato je bolje da mi to i ne pokazuješ, da me ne bi povredio kada me napustiš. Takva ponašanja se nesrećno zovu kompleksi niže vrednosti, gde u stvari iza takvog ponašanja stoje strahovi od napuštanja, odbacivanja, nekompetentnosti, a najčešće su naučeni nekim traumatskim iskustvom u relaciji sa bitnom osobom. U knjizi, vi se pozabavite onim delovima gde su dijalozi i objašnjenja, a yanemarite suvoparno teoretisanje. Dakle, imate pravo da ne odgovorite na pitanja na koja ne želite. Ali, moj konkretan savet vam je da vašu paradoksalnu komunikaciju sa dečkom pokušate da razrešite paradoksalnim odgovorima. Ako već nemate izbora, ili želite da odgovorite, kažite ono što mislite, ali dodajte da vam je lekar rekao i da kažete suprotno od toga. Tako npr. kažite da je on onakav kakav vi mislite da jeste (recimo dobar), ali da vam je doktor savetovao da morate da kažete i da je on najgori od svih pre njega. Tako ćete reći ono što mislite, a istovremeno i ono što on zahteva da kažete ("ako me voliš nemoj me voleti"). Ovakvim pristupom vi ćete izbeći sluđivanje (jer nećete ništa morati da govorite što ne želite), koristići pri tome njegov princip komunikacije, a njegov dalja pitanja će biti dovedena do apsurda jer ćete uvek imati i dvostruki odgovor na dvostruko pitanje. Ukoliko budete dosledni, verujem da će on prvi odustati.

Čupanje obrva, trepavica, kidanje kose se stručno zove trihotilomanija. Naizgled, takvo ponašanje nema jasnu racionalnu motivaciju niti objašnjenje (zato nema mnogo smisla pitati dete zašto to radi, ali roditelji to uporno čine iz nemoći), ponavlja se, šteti izgledu deteta i najčešće se teško kontroliše. Međutim, mnogo važnije od same dijagnoze je da se sagleda šta se događa pre nego što to počne da čini (usamljenost, malo pažnje, dosada, naoppetost), kako to čini (impulsivno ili strpljivo temeljno u prisustvu drugih ili sama), kako reagujete u periodu kada to čini i šta utiče na to da se taj period završi. Nešto ste i sami prepoznali. Ukoliko nemate ideju na osnovu te analize šta treba učiniti, savetujem da se javite dečjem psihijatru, prvenstveno bihejvioralne terapijske orijentacije i posavetujete se o tretmanu.
Srdačno

Rođenje deteta je nova životna faza u porodičnom životu i nosi drugačije i teže zadatke nego iz faze kada su bračni partneri živeli u dvoje. Menja se raspored slobodnog vremena, pravila dogovaranja, ritmovi završavanja obavaze i odmora, emocionalna pristupačnost, a da ne pričam o seksualnim odnosima, a uz to kao pomoć uključuju se porodice porekla (babe i dede) jer je sve podređeno novom članu prodice. I sve je to očekivano. Porodice koje se prilagođavaju novim porodičnim okolnostima su one koje menjaju dotadašnja pravila i shvatanja koja važe ya život u dvoje. Ukoliko se u novu fazu prenesu stare navike i očekivanja, onda dolazi do povećanja tenzije, a sitnice su samo okidači da se tenzija na kratko spusti kroz pražnjenje. Deca, iako mala reaguju menjanjem telesnih funkcija i reakcijama koje su im uzrasno omogućene, a u vašem slučaju to je plač i uznemirenost. Savetujem da prvo sagledate šta je već deset meseci ostalo od starih navika u ponašanju vas i supruga, i da lli na isti način rešavate drugačije probleme. a što nije u skladu sa potrebama nove životne faze, pa otvoreno o tome razgovarati, ako možete vi i vaš partner, a ako ne ide, potražite pomoć od bračnog savetnika da vam pomogne da to učinite.
Srdačno

Korišđenje cucle, ako sto to nazivali lažom je štetno u periodu nakon uspostvaljanja normalne ishrane i razvijanja govora i rasta zuba jer može uticati na nepravilan nrazvoj svih pomenutih funkcija i sposobnosti. Kidanje noktitića i zanoktica može postati ružna navika i ritual. Potrebno je da se konsultuje sa pedijatrom koje vitaminske preparate i suplemente treba da koristitw da koža ne bi bila suva sa ispucalim zanokticama, da mažete prstiće kremom, a da joj ponudite neku lutku sa finom teksturom kao zamenu za cuclu, kao sigurnosni predmet, uz blago fizičko sputavanje kada pokuša da kida noktiće. Ne ubeđujte dete da to ne radi jer time postižete upravo suprotan efekat, već joj blago sklonite ruke, a pričajte o nečem drugom što će joj skrenuti pažnju, a pohvalite je na kraju što je uspela da izbaci ružnui naviku. Srdačno