Poštovani,
Hvala Vam što ste odmah odgovorili na moje pitanje. Pomogao mi je i članak o trihotilomaniji na ovom sajtu. Poslušaćemo Vas savet i posetiti dejčeg psihijatra, još više jer imamo i problem sa sinom. Ima 11 godina i već nekoliko meseci neće da spava sam u svojoj sobi. Prvo se budio oko 2 ujutru i dolazio u naš krevet, a kasnije nije hteo niti da zaspi sam. Probao je, ali nije uspeo niti sa sestrom u istoj sobi, kaže mala je, ne može da ga zaštiti. Užasno se plaši i ne može to da objasni. U trenutku straha slaže se sa svim "kaznenim " merama kao zabrane za skejt, kompjuter i sl. samo da spava sa nama. Pomislila sam da glumi par puta, ali se njegov izraz lica uistinu izobličuje od straha. Pokušala sam da mu objasnim da svi imamo strahove, ali ne smemo da dozvolimo da nam poremete život i zdravlje. On sve razume i otvoreno razgovara na temu, ali kaže da je to jače od njega. Trudio se kad sam mu predložila da bar zaspi sam (ja ću biti tu).
Inače, on je senzibilan i osetljiv, i ranije je tražio otvorena vrata ili svetlo u sobi.
Unapred hvala
Poštovana, ukoliko ćete posetiti dečjeg psihijatra, verujem da ćete se složiti da je logično da otvorite i temu strahova starijeg sina i pojasnite kako funkcionišu porodični principi pružanja sigurnosti i davanja "kaznenih mera", jer delom u u dobrom balansiranju tim principima može doći i do promene u ponašanju i dečaka i devojčice. Srdačno
Pitanje broj: #14398
Poštovani,
Odgovoreno: 10. 11. 2008.Hvala Vam što ste odmah odgovorili na moje pitanje. Pomogao mi je i članak o trihotilomaniji na ovom sajtu. Poslušaćemo Vas savet i posetiti dejčeg psihijatra, još više jer imamo i problem sa sinom. Ima 11 godina i već nekoliko meseci neće da spava sam u svojoj sobi. Prvo se budio oko 2 ujutru i dolazio u naš krevet, a kasnije nije hteo niti da zaspi sam. Probao je, ali nije uspeo niti sa sestrom u istoj sobi, kaže mala je, ne može da ga zaštiti. Užasno se plaši i ne može to da objasni. U trenutku straha slaže se sa svim "kaznenim " merama kao zabrane za skejt, kompjuter i sl. samo da spava sa nama. Pomislila sam da glumi par puta, ali se njegov izraz lica uistinu izobličuje od straha. Pokušala sam da mu objasnim da svi imamo strahove, ali ne smemo da dozvolimo da nam poremete život i zdravlje. On sve razume i otvoreno razgovara na temu, ali kaže da je to jače od njega. Trudio se kad sam mu predložila da bar zaspi sam (ja ću biti tu). Inače, on je senzibilan i osetljiv, i ranije je tražio otvorena vrata ili svetlo u sobi. Unapred hvala
Poštovana, ukoliko ćete posetiti dečjeg psihijatra, verujem da ćete se složiti da je logično da otvorite i temu strahova starijeg sina i pojasnite kako funkcionišu porodični principi pružanja sigurnosti i davanja "kaznenih mera", jer delom u u dobrom balansiranju tim principima može doći i do promene u ponašanju i dečaka i devojčice. Srdačno
Pregledajte odgovore po oblastima