Poštovani,
Htela sam da Vas zamolim da mi pomognete. Moj sin u Avgustu puni 4 godine. On je živahan, neumoran i bistar dečak ali jako slabo jede. Sada ima 101cm i 14 kg, borimo se oko svakog zalogaja. Ceo dan je aktivan i dešava se da uveče kada saspe tačno sat vremena posle uspavljivanja kreće da vrišti sa otvorenim očima, nešto nerazumljivo priča i to otprilike traje do 10 minuta. To se ne dešava svako veče ali je jako stresna situacija za sve nas u kući.
Molim Vas za pomoć. Hvala

Zabavljao sam se sa devojkom 6 godina. Došlo je do razlaza iz više razloga. Bilo je mnogo problema na kraju (trudnoća, problemi između naših porodica). Ona je bila u kratkoj vezi sa drugim, a ja sam se zaljubio u devojku sa kojom sam bio dva meseca, a onda je ona neplanirano otišla i nema uslova da se ikada vidimo, ali to je sudbina. Patio sam zbog njenog odlaska više od pola godine. Nisam želeo da se vratim prvoj vezi, jer sam smatrao da me je izdala, zabola nož u leđa, prevarila. Patrijarhalan sam i to ne mogu da oprostim. Ona me i sada ludo voli, bukvalno juri za mnom. Počeli smo da se čujemo i povremeno da se viđamo (nikada javno). Ne želim da je ženim, to sam joj rekao. Napominjem da me bukvalno jure druge devojke. Ne znam šta osećam prema njoj. Da li je to ljubav, sa povređenim ponosom, navika, ili ne znam šta. Po meni ja ne gajim nikakva osećanja prema njoj, a drugovi mi kažu da je još uvek volim.

Poštovani,
U braku sam 27 god. Odmah u početku braka sam imao komplikacije. Evo o čemu se radi. Supruga je radila kao konobarica od svoje 15 godine pre braka je imala bezbroj partnera što opravdava time da je tražila ljubav i pažnju i da to jednostavno tako treba naiđe dobar tip i snjim ode u krevet. Nastavila je da radi i po sklopljenom braku i pvih mesec dana je istetovirala na ruci slovo za što sam joj u prvi mah oprostio, posle godinu dana zamolila me je da ode u mesto gde je radila kod babe idede da im pomogne oko nekih poslova jer su bili stari, međutim po dolasku kod njih ostavlja torbu i odlazi i provodi dve noći odsutna ne znaju ni oni kad sam to saznao odgovor je samo bio nisam te prevarila. Godine su prolazile dobili smo dvoje dece ali bilo je uvek nekih ispada i većinom nezadovoljstva sa njene strane bili smo situirani i ona je vreme provodila u gradu troskareci na gluposti i sitnice napominjem decu nije zapostavljala ali mene jeste. Morao sam da se dosta trudim da bi spavala samnom uz uvek neku primedbu. U zadnje vreme mi spominje svoje bivše momke kako ja nisam niko i ništa i tako najpogrdnije stvari omeni. Ovo više ne može da se trpi postao sam patološki ljubomoran ali suzdržavam se zbog dece. Molim Vas za savet kako i nakoji način da razgovaram snjom i kako to spreciti.
Hvala.

Poštovani doktore,
Vaši savjeti (oko 23.01.09) su mi pomogli u savlađivanju vriske mog mlađeg dječaka. Vrištanje je startovalo sa navršenom godinom dječaka, pa je usledilo, udaranje glavom, pa ujedanje i grebanje. Pola godine smo se mi (ja i suprug) mučili da sve to saniramo. Da nepričam o našim zdravstvenim problemima koje smo stekli sa dječakovom vriskom. Kažem sanirali smo to uz trampu, stalno sam ga izvodila napolje, al bogami ljutila sam se da na mom licu vidi da nisam srećna, stojički podnosila ugrize i svašta nešto. Zbog njegovog ponašanja ljudi su nas počeli izbjegavati. Sad mali moj problemčić, začepi uši pa počne da vrišti, pa nekoliko puta začepi prstićima, pa izvadi prstiće, mi mu skrenemo pažnju, tako što ga opomenemo stavimo mu u ruke nešto, te on zaboravi, pa opet. Sada je on 18 mjeseci i stekao je navike, kad se jede (on sjedi i čeka), kažem mu da ide u krevetac (čim vidi pidžamu na sebi i čuje rječi on sam ide u sobu), stani da te obujem, peremo ruke i sl. Saradnja je na nivou a sobzirom na sve poteškoće, disciplinovala sam oba dječaka za ono što je korisno. Mi ih podižemo bez ičije pomoći, suprug kad dođe sa posla oni se njemu obraduju, al nikad neće zaplakati kad on ide iz kuće koliko će plakati kad ja krenem. Tako da se ja uvjek vješto iskradem. Stariji dječak ima 2 godine  i 8 mjeseci. On pored dječačkih stvari voli jedno ćebe i plišanu macu. Voli mačke, a ja ih ne volim po kući, onda smo te prave mace zamjenili ovom krpenom i on je jako zadovoljan. Nigde bez ćebeta i mace. Koliko smo ih puta ja i suprug sušili fenom ili napolju sjedi ispod strika i čeka da se osuši. Sad za sad nema problema neke vrste, ja Vas pitam za jedan savjet. Naime, mi se spremamo za mjesec dana na put u našu maticu. Let će sa presedanjima trajati 29 sati. Kako sa djecom u avionu, kao puno plaču zbog pritiska? Kako sa tim pritiskom se izboriti? Naravno nosi se i ćebe, maca i nove igračkice. Kad malo bolje razmislim jedan dan patnje sa djecom je ništa naspram onih šest mjeseci vrištanja.
Hvala za bilo koji savjet i svako dobro.

Poštovani,
Imam 31 godinu, nisam u braku al živim sa momkom već četiri godine, a u vezi smo 9 godina. Imali smo sasvim normalnu i lepu vezu sve dok ja nisam ostala u drugom stanju pre dve godine, što se nije ostvarilo jer sam imala spontani pobačaj zbog nerviranja jer on to nije mogao da prihvati, nije bio spreman zbog finansijskih a i drugih razloga njegove nezrelosti. Posle toga mi nije dozvolio da odem od njega, a i mislim da je ljubav učinila svoje tako da smo uspeli nekako to da prebrodimo, ja više manje. Jednostavno se pravdao time da nije bio spreman i da u životu želi da imamo porodicu. Nastavili smo zajednički život u početku je bilo veoma teško, za mene, njemu ne znam kako je bilo jer je on čovek koji svaku brigu u sebi odbrine, mislim da je užasno patio a nikad nije rekao, sad je prošlo. Naš odnos se vratio na staro tj. lepo! Ali on još uvek ne priča ni o deci ni o braku, na moje pitanje kad će biti spreman on odgovara da jeste spreman, al ja primećujem njegov gard kad je to u pitanju, njegov odnos sa mnom je napet kad dođemo do tih tema i on kao da počinje da bude sa mnom neprijatelj, i kao da se vraćamo na situaciju kad sam bila u drugom stanju, on postaje neki drugi čovek kod koga se pojavljuje odbojnost prema meni, tj. verovatno prema braku, deci! Mislim da on vuče iz svoje porodice neke traume, gde se i nalazi sam koren njegovog problema, ali kako ja da se u svemu tome postavim? U pitanju je velika ljubav zbog koje sam se trudila, pokušavala sam i da odem ali svaki put sam se i vraćala, zato što sam osećala da ljubav postoji, i dalje sam sigurna da je to tako! Ali na koji način da pokušam da rešim ovaj ogroman problem! Šta vi mislite?
Pozdrav

Poštovani,
Moj sin će u Septembru napuniti 6 godina, zdrav je i aktivan, nema nikakvih hroničnih tegoba, alergija, naslednih predispozicija ni za kakve bolesti. Od malena nemirno spava, skoro 4 godine nije vezao pošteno celu noć, budio se da piški, bio žedan, plačljiv... Taman kada smo mislili da je to prestalo, počeo je da se budi 2, 3 puta mesečno i da plače u snu uz strašno drhtanje kao da preživljava neki san, ne budi se skroz, ali priča. Kada piški, to istog trenutka prestane, ali dok traje izgleda užasno stresno. Ovo se dešava poslednja 2 meseca, ponekad moram i 2 puta da ga odvedem u toalet dok se ne smiri, kao da ne ispiški sve. Trudimo se da pre spavanja isprazni bešiku, ali i pored toga ovo nam se događa. Rođen je carskim rezom, ako je to bitno. Da li je potrebno da radimo analize glave? Šta mi savetujete?
Unapred, hvala.

Pozdrav,
Htjela bih da Vas pitam imam djevojčicu od 5,5 godina, ali problem je u tome što se ona plaši grmljavine, vjetra, buke uopšte a inače je u potpunosti zdrava, pa me interesuje da li je to nešto ozbiljno zahtijeva li liječenje ili će to nestati samo od sebe.
Hvala.

Poštovani doktore,
Imam 35 godina i u braku sam 5 godina. Sa suprugom imam ćerkicu koja uskoro puni takođe 5 godina. I pored želje da se ne prepustim potpuno poslu već balansiram između porodice i posla nisam uspeo. Postojala je želja da pružim kvalitetno vreme svojoj porodici ali (slede navodna opravdanja) zbog finansijske slabosti moje porodice kao i njene i to što ona nije radila ja sam zbog želje da imamo finansijsku stabilno polako počeo da zapostavljam porodicu. Kao domaćin sam uspevao da obezbedim finansijsku sigurnost, krov nad glavom, i sve što ide uz to. Trenutno imam i veoma veliku platu kao i poziciju ali gubim porodicu. Nisam se najbolje snalazio sa detetom u početku ali kako je propričala sve nam bolje i bolje ide čak mislim da je trenutno i više vezana za mene nego za suprugu (ne hvalim se - konstatujem). Sa druge strane supruga se jeste žalila da je zapostavljam ali nije uspela da me probudi da i sam to uvidim i da to ispravimo (ili ispravim). Sve se uglavnom svodilo na žalbe i prebacivanje. Elem, pre nekih mesec dana sam primetio da supruga razmenjuje poruke sa nekim posle ponoći što nije bila neka uobičajena praksa ranije. Nemam običaj da kopam po tuđim stvarima (za 5 godina nisam gurnuo ruku u njenu tašnu - ali sam to uradio pre par nedelja) ali sam proverio listing poziva i video da je ona pored 20-ak posleponoćnih sms-ova i mms-ova (ukupno 50ak u jednom mesecu) imala i 50ak poziva sa njene strane. "Priznala" mi je da je to pričala i priča i dalje sa psihologom (klinički psiholog u penziji) koga je upoznala na poslu. Počela je pre 6 meseci da radi što joj je dalo neku vrstu finansijske sigurnosti i slobode iako ne radi u struci i plata je više nego mizerna, ali sam je podržao da se zaposli prosto da bi izašla iz kuće i usmerila misli na nešto drugo. Kada sam nastavio da kopam saznao sam da je pored poziva tu bilo i čestih sastanaka u parku i kafiću, "drugarske" vožnje kolima, šetnje. Pozvao sam čoveka i popričao sa njim da bih skontao da je veoma inteligentan ali moje mišljenje (koje se teško sada može uzeti kao objektivno) je da je čovek prosto video zanimaciju i da od profesionalizma tu nema ništa. Naravno, osim što je ona odjednom rešila da se udalji od mene (sada traži i razvod), odvojila se od svoje porodice i uglavnom čujem priče i reči iz nje koje ranije nisam imao prilike. Javio se utisak da više ne pričam sa svojom suprugom već sa trećom osobom što se i ispostavilo kao tačno pošto je ona sve što bih joj rekao prenosila njemu i nakon toga ja sam dobijao priču koju je on servirao. Otišao od kuće na nekoliko dana da bih sredio misli i zavirio malo u sebe što mi je iskreno puno pomoglo ali kada sam se vratio samo se nastavio pritisak da se razvedemo. Mučno je što je ona i dalje u kući samnom i detetom (to je moja porodična kuća), počela je i detete da zapostavlja, porodicu je potpuno je potpuno odbila od sebe. Pokušao sam da pozovem "psihologa" još jednom sa molbom da popričamo svo troje zajedno (pošto je u prvom razgovoru prezentovao kako on ima nameru nju da reprogramira sve zarad mene) ali sam samo dobio solvu psovki i prekinutu vezu. Naravno preneo sam sve supruzi u nameri da eventualno probudim dozu rezerve kod nje i eventualnu analizu osobe koja joj je sada jedini i najbolji prijatelj. Pošto ovo sa razgovorom u troje nije uspelo na normalan način rešio sam da odradim to malo drugačije. Dete sam odvezao kod mojih roditelja što mi je dalo slobodnog vremena i prosto sam jedno veče rešio da pratim suprugu. Naravno pravo posle posla je otišla da se vidi sa njim. Seli su na klupicu u parku i usledio je poljubac nakon koga sam se ja pojavio. Tip je naravno pokušao da poljubac opravda time da je: 1. Bio prijateljski 2. Pokušao je da je smiri time pošto je bila uznemirena 3. Da je znao da ću ih pratiti i to je odrađeno terapeutski ceo razgovor (pošto nisam hteo da pravim incidente iz prostog razloga što bi to išlo njemu na ruku) je protekao kako sam i očekivao. Čovek je vrteo priču i izbacio dosta kontradiktornosti u odnosu na prvu priču i sada je osnova bila da je on ustvari mene reprogramirao preko nje itd. Sa suprugom sam se vratio kući. Pričali smo dugo. Kune se da niti je imala ikakvih aspiracija prema njemu niti ih ima i da je poljubac bio prijateljski. Lično spreman sam da pređem preko poljubca i iz nekog svog razloga joj verujem da nije to učinila zarad prevare. Iskreno ponašala se i prethodno, a i tada kao da joj je mozak ispran. Ne znam da li se ovo što je "psiholog" radio može nazvati profesionalnim i da li su namere bile da se ona i ja razdrmamo da razgovaramo, ali prosto sam rešio da supruzi omogućim da razgovaramo za početak. I pored toga što ona i dalje pokušava da se posvađa samnom ja spuštam loptu i pokušavam normalan razgovor. Zakazao sam i termin za bračnog savetnika. Ponavljam, stalo mi je kako do supruge tako i do deteta. Zapostavio sam ih ali se trudim da se vratim u normalu. Svestan sam da vreme leči ako ima ljubavi i emocija ali ono što dobijam sa suprotne strane je ponavljanje da se emotivno ugasila i da želi razvod - ali nikako da ga podnese. Sa druge strane moj napor daje minorne pomake, tako da sada ima manjih tenzija u priči, izbegavamo da povišavamo glas pred detetom, vratili su se drugarski poljubci u obraz čak smo svo troje proveli nekoliko sati u prirodi zajedno. Svestan sam da igram na ivici i da sve može postati i ostati samo drugarski odnos i poštovanje i ništa više od toga. Ono što bih voleo je da čujem Vaš komentar na ovu priču kao i neki savet šta i kako da radim dalje.
Unapred hvala!