Poštovani doktore,
Imam 35 godina i u braku sam 5 godina. Sa suprugom imam ćerkicu koja uskoro puni takođe 5 godina. I pored želje da se ne prepustim potpuno poslu već balansiram između porodice i posla nisam uspeo. Postojala je želja da pružim kvalitetno vreme svojoj porodici ali (slede navodna opravdanja) zbog finansijske slabosti moje porodice kao i njene i to što ona nije radila ja sam zbog želje da imamo finansijsku stabilno polako počeo da zapostavljam porodicu. Kao domaćin sam uspevao da obezbedim finansijsku sigurnost, krov nad glavom, i sve što ide uz to. Trenutno imam i veoma veliku platu kao i poziciju ali gubim porodicu. Nisam se najbolje snalazio sa detetom u početku ali kako je propričala sve nam bolje i bolje ide čak mislim da je trenutno i više vezana za mene nego za suprugu (ne hvalim se - konstatujem). Sa druge strane supruga se jeste žalila da je zapostavljam ali nije uspela da me probudi da i sam to uvidim i da to ispravimo (ili ispravim). Sve se uglavnom svodilo na žalbe i prebacivanje. Elem, pre nekih mesec dana sam primetio da
supruga razmenjuje poruke sa nekim posle ponoći što nije bila neka uobičajena praksa ranije. Nemam običaj da kopam po tuđim stvarima (za 5 godina nisam gurnuo ruku u njenu tašnu - ali sam to uradio pre par nedelja) ali sam proverio listing poziva i video da je ona pored 20-ak posleponoćnih sms-ova i mms-ova (ukupno 50ak u jednom mesecu) imala i 50ak poziva sa njene strane. "Priznala" mi je da je to pričala i priča i dalje sa psihologom (klinički psiholog u penziji) koga je upoznala na poslu. Počela je pre 6 meseci da radi što joj je dalo neku vrstu finansijske sigurnosti i slobode iako ne radi u struci i plata je više nego mizerna, ali sam je podržao da se zaposli prosto da bi izašla iz kuće i usmerila misli na nešto drugo. Kada sam nastavio da kopam saznao sam da je pored poziva tu bilo i čestih sastanaka u parku i kafiću, "drugarske" vožnje kolima, šetnje. Pozvao sam čoveka i popričao sa njim da bih skontao da je veoma inteligentan ali moje mišljenje (koje se teško sada može uzeti kao objektivno) je da je čovek prosto video zanimaciju i da od profesionalizma tu nema ništa. Naravno, osim što je ona odjednom rešila da se udalji od mene (sada traži i razvod), odvojila se od svoje porodice i uglavnom čujem priče i reči iz nje koje ranije nisam imao prilike. Javio se utisak da više ne pričam sa svojom suprugom već sa trećom osobom što se i ispostavilo kao tačno pošto je ona sve što bih joj rekao prenosila njemu i nakon toga ja sam dobijao priču koju je on servirao. Otišao od kuće na nekoliko dana da bih sredio misli i zavirio malo u sebe što mi je iskreno puno pomoglo ali kada sam se vratio samo se nastavio pritisak da se razvedemo. Mučno je što je ona i dalje u kući samnom i detetom (to je moja porodična kuća), počela je i detete da
zapostavlja, porodicu je potpuno je potpuno odbila od sebe. Pokušao sam da pozovem "psihologa" još jednom sa molbom da popričamo svo troje zajedno (pošto je u prvom razgovoru prezentovao kako on ima nameru nju da reprogramira sve zarad mene) ali sam samo dobio solvu psovki i prekinutu vezu. Naravno preneo sam sve supruzi u nameri da eventualno probudim dozu rezerve kod nje i eventualnu analizu osobe koja joj je sada jedini i najbolji prijatelj. Pošto ovo sa razgovorom u troje nije uspelo na normalan način rešio sam da odradim to malo drugačije. Dete sam odvezao kod mojih roditelja što mi je dalo slobodnog vremena i prosto sam jedno veče rešio da pratim suprugu. Naravno pravo posle posla je otišla da se vidi sa njim. Seli su na klupicu u parku i usledio je poljubac nakon koga sam se ja pojavio. Tip je naravno pokušao da poljubac opravda time da je: 1. Bio prijateljski
2. Pokušao je da je smiri time pošto je bila uznemirena
3. Da je znao da ću ih pratiti i to je odrađeno terapeutski
ceo razgovor (pošto nisam hteo da pravim incidente iz prostog razloga što bi to išlo njemu na ruku) je protekao kako sam i očekivao. Čovek je vrteo priču i izbacio dosta kontradiktornosti u odnosu na prvu priču i sada je osnova bila da je on ustvari mene
reprogramirao preko nje itd. Sa suprugom sam se vratio kući. Pričali smo dugo. Kune se da niti je imala ikakvih aspiracija prema njemu niti ih ima i da je poljubac bio prijateljski. Lično spreman sam da pređem preko poljubca i iz nekog svog razloga joj verujem da nije to učinila zarad prevare. Iskreno ponašala se i prethodno, a i tada kao da joj je mozak ispran. Ne znam da li se ovo što je "psiholog" radio može nazvati profesionalnim i da li su namere bile da se ona i ja razdrmamo da razgovaramo, ali prosto sam rešio da
supruzi omogućim da razgovaramo za početak. I pored toga što ona i dalje pokušava da se posvađa samnom ja spuštam loptu i pokušavam normalan razgovor. Zakazao sam i termin za bračnog savetnika. Ponavljam, stalo mi je kako do supruge tako i do deteta. Zapostavio sam ih ali se trudim da se vratim u normalu. Svestan sam da vreme leči ako ima ljubavi i emocija ali ono što dobijam sa suprotne strane je ponavljanje da se emotivno ugasila i da želi razvod - ali nikako da ga podnese. Sa druge strane moj napor daje minorne pomake, tako da sada ima manjih tenzija u priči, izbegavamo da povišavamo glas pred detetom, vratili su se
drugarski poljubci u obraz čak smo svo troje proveli nekoliko sati u prirodi zajedno. Svestan sam da igram na ivici i da sve može postati i ostati samo drugarski odnos i poštovanje i ništa više od toga. Ono što bih voleo je da čujem Vaš komentar na ovu priču kao i neki savet šta i kako da radim dalje.
Unapred hvala!
Poštovani,
Pre svega čestitam na sposobnosti da zaista kompleksnu situaciju prikažete što više iz takozvane
meta pozicije zainteresovanog posmatrača, a ne subjektivnog učesnika koji optužuje.
Kompleksnost situacije se sastoji u rašomon efektu (ako ste gledali kurosavin film "Rašomon" setili biste se da je više učesnika isti događaj ispričalo na potpuno različite načine). Čak i jevanđelja iz biblije nisu identična. Tako, Vaša priča bi trebalo da se sasluša kao i priča Vaše žene, pa čak i veoma nekonvecionalnog terapeuta-reprogramera koji seanse zakazuje u parku na klupici što i ne bi bilo ništa sporno ukoliko bi bio biheviorista a vaša žena patila od agorafobije (strah od otvorenog prostora) ili straha od golubova. Šalu na stranu, ono što ste vi opisali u porodičnoj terapiji se zove utrougljavanje, odnosno
stabilizacija relacije dvoje uključivanjem treće osobe ili aktivnosti u vezu. Vi ste se utrouglili sa poslom, a Vaša žena sa terapeutom. Vaš trougao sa poslom je vama davao utisak da je veza stabilnija, ali izgleda da to nije bio slučaj i sa Vašom ženom, za koju je to samo pogoršavalo stvari i anksioznost. Sada njen trougao kod Vas budi napetost i anksioznost. Trouglovi su dobri ako su privremeni i funkcionalni, ali ako su stabilni i trajni onda su maligni za dijadu, tj. relaciju u dvoje) jer ometaju formiranje potrebne bliskosti i stvaraju veliku napetost u relaciji. Kako se "detriangulirati"? Pa najednostavnije je ići sa ženom na terapiju kod njenog terapeuta (makar jednom) i zahvaliti mu se na pomoći u reprogramiranjima Vas i žene, a pošto ste sagledali odnos i rešili da promenite svoje ponašanje u relaciji, predložite jednu pauzu u viđanju sa njim kako bi se ispitali postignuti efekti u "reprogramiranju". Time pokazujete poverenje prema ženi koja se kune da nema emocionalne aspiracije, njemu odajete priznanje za učinjenu promenu u Vašem ponašanju i odnosu prema ženi, a vi izlazite u susret i sopstvenim zahtevima da pređete preko "sumnjivih" detalja i uspostavite bolji partnerski odnos. Ženi takođe predložite period za razmatranje odluke o razvodu (oročite ga na 6 meseci), a dotle zaista pokažite šta ste naučili "reprogramiranjem".
Pozdrav.
Pitanje broj: #33316
Imam 35 godina i u braku sam 5 godina. Sa suprugom imam ćerkicu koja uskoro puni takođe 5 godina. I pored želje da se ne prepustim potpuno poslu već balansiram između porodice i posla nisam uspeo. Postojala je želja da pružim kvalitetno vreme svojoj porodici ali (slede navodna opravdanja) zbog finansijske slabosti moje porodice kao i njene i to što ona nije radila ja sam zbog želje da imamo finansijsku stabilno polako počeo da zapostavljam porodicu. Kao domaćin sam uspevao da obezbedim finansijsku sigurnost, krov nad glavom, i sve što ide uz to. Trenutno imam i veoma veliku platu kao i poziciju ali gubim porodicu. Nisam se najbolje snalazio sa detetom u početku ali kako je propričala sve nam bolje i bolje ide čak mislim da je trenutno i više vezana za mene nego za suprugu (ne hvalim se - konstatujem). Sa druge strane supruga se jeste žalila da je zapostavljam ali nije uspela da me probudi da i sam to uvidim i da to ispravimo (ili ispravim). Sve se uglavnom svodilo na žalbe i prebacivanje. Elem, pre nekih mesec dana sam primetio da supruga razmenjuje poruke sa nekim posle ponoći što nije bila neka uobičajena praksa ranije. Nemam običaj da kopam po tuđim stvarima (za 5 godina nisam gurnuo ruku u njenu tašnu - ali sam to uradio pre par nedelja) ali sam proverio listing poziva i video da je ona pored 20-ak posleponoćnih sms-ova i mms-ova (ukupno 50ak u jednom mesecu) imala i 50ak poziva sa njene strane. "Priznala" mi je da je to pričala i priča i dalje sa psihologom (klinički psiholog u penziji) koga je upoznala na poslu. Počela je pre 6 meseci da radi što joj je dalo neku vrstu finansijske sigurnosti i slobode iako ne radi u struci i plata je više nego mizerna, ali sam je podržao da se zaposli prosto da bi izašla iz kuće i usmerila misli na nešto drugo. Kada sam nastavio da kopam saznao sam da je pored poziva tu bilo i čestih sastanaka u parku i kafiću, "drugarske" vožnje kolima, šetnje. Pozvao sam čoveka i popričao sa njim da bih skontao da je veoma inteligentan ali moje mišljenje (koje se teško sada može uzeti kao objektivno) je da je čovek prosto video zanimaciju i da od profesionalizma tu nema ništa. Naravno, osim što je ona odjednom rešila da se udalji od mene (sada traži i razvod), odvojila se od svoje porodice i uglavnom čujem priče i reči iz nje koje ranije nisam imao prilike. Javio se utisak da više ne pričam sa svojom suprugom već sa trećom osobom što se i ispostavilo kao tačno pošto je ona sve što bih joj rekao prenosila njemu i nakon toga ja sam dobijao priču koju je on servirao. Otišao od kuće na nekoliko dana da bih sredio misli i zavirio malo u sebe što mi je iskreno puno pomoglo ali kada sam se vratio samo se nastavio pritisak da se razvedemo. Mučno je što je ona i dalje u kući samnom i detetom (to je moja porodična kuća), počela je i detete da zapostavlja, porodicu je potpuno je potpuno odbila od sebe. Pokušao sam da pozovem "psihologa" još jednom sa molbom da popričamo svo troje zajedno (pošto je u prvom razgovoru prezentovao kako on ima nameru nju da reprogramira sve zarad mene) ali sam samo dobio solvu psovki i prekinutu vezu. Naravno preneo sam sve supruzi u nameri da eventualno probudim dozu rezerve kod nje i eventualnu analizu osobe koja joj je sada jedini i najbolji prijatelj. Pošto ovo sa razgovorom u troje nije uspelo na normalan način rešio sam da odradim to malo drugačije. Dete sam odvezao kod mojih roditelja što mi je dalo slobodnog vremena i prosto sam jedno veče rešio da pratim suprugu. Naravno pravo posle posla je otišla da se vidi sa njim. Seli su na klupicu u parku i usledio je poljubac nakon koga sam se ja pojavio. Tip je naravno pokušao da poljubac opravda time da je: 1. Bio prijateljski 2. Pokušao je da je smiri time pošto je bila uznemirena 3. Da je znao da ću ih pratiti i to je odrađeno terapeutski ceo razgovor (pošto nisam hteo da pravim incidente iz prostog razloga što bi to išlo njemu na ruku) je protekao kako sam i očekivao. Čovek je vrteo priču i izbacio dosta kontradiktornosti u odnosu na prvu priču i sada je osnova bila da je on ustvari mene reprogramirao preko nje itd. Sa suprugom sam se vratio kući. Pričali smo dugo. Kune se da niti je imala ikakvih aspiracija prema njemu niti ih ima i da je poljubac bio prijateljski. Lično spreman sam da pređem preko poljubca i iz nekog svog razloga joj verujem da nije to učinila zarad prevare. Iskreno ponašala se i prethodno, a i tada kao da joj je mozak ispran. Ne znam da li se ovo što je "psiholog" radio može nazvati profesionalnim i da li su namere bile da se ona i ja razdrmamo da razgovaramo, ali prosto sam rešio da supruzi omogućim da razgovaramo za početak. I pored toga što ona i dalje pokušava da se posvađa samnom ja spuštam loptu i pokušavam normalan razgovor. Zakazao sam i termin za bračnog savetnika. Ponavljam, stalo mi je kako do supruge tako i do deteta. Zapostavio sam ih ali se trudim da se vratim u normalu. Svestan sam da vreme leči ako ima ljubavi i emocija ali ono što dobijam sa suprotne strane je ponavljanje da se emotivno ugasila i da želi razvod - ali nikako da ga podnese. Sa druge strane moj napor daje minorne pomake, tako da sada ima manjih tenzija u priči, izbegavamo da povišavamo glas pred detetom, vratili su se drugarski poljubci u obraz čak smo svo troje proveli nekoliko sati u prirodi zajedno. Svestan sam da igram na ivici i da sve može postati i ostati samo drugarski odnos i poštovanje i ništa više od toga. Ono što bih voleo je da čujem Vaš komentar na ovu priču kao i neki savet šta i kako da radim dalje.
Unapred hvala!
Pre svega čestitam na sposobnosti da zaista kompleksnu situaciju prikažete što više iz takozvane meta pozicije zainteresovanog posmatrača, a ne subjektivnog učesnika koji optužuje. Kompleksnost situacije se sastoji u rašomon efektu (ako ste gledali kurosavin film "Rašomon" setili biste se da je više učesnika isti događaj ispričalo na potpuno različite načine). Čak i jevanđelja iz biblije nisu identična. Tako, Vaša priča bi trebalo da se sasluša kao i priča Vaše žene, pa čak i veoma nekonvecionalnog terapeuta-reprogramera koji seanse zakazuje u parku na klupici što i ne bi bilo ništa sporno ukoliko bi bio biheviorista a vaša žena patila od agorafobije (strah od otvorenog prostora) ili straha od golubova. Šalu na stranu, ono što ste vi opisali u porodičnoj terapiji se zove utrougljavanje, odnosno stabilizacija relacije dvoje uključivanjem treće osobe ili aktivnosti u vezu. Vi ste se utrouglili sa poslom, a Vaša žena sa terapeutom. Vaš trougao sa poslom je vama davao utisak da je veza stabilnija, ali izgleda da to nije bio slučaj i sa Vašom ženom, za koju je to samo pogoršavalo stvari i anksioznost. Sada njen trougao kod Vas budi napetost i anksioznost. Trouglovi su dobri ako su privremeni i funkcionalni, ali ako su stabilni i trajni onda su maligni za dijadu, tj. relaciju u dvoje) jer ometaju formiranje potrebne bliskosti i stvaraju veliku napetost u relaciji. Kako se "detriangulirati"? Pa najednostavnije je ići sa ženom na terapiju kod njenog terapeuta (makar jednom) i zahvaliti mu se na pomoći u reprogramiranjima Vas i žene, a pošto ste sagledali odnos i rešili da promenite svoje ponašanje u relaciji, predložite jednu pauzu u viđanju sa njim kako bi se ispitali postignuti efekti u "reprogramiranju". Time pokazujete poverenje prema ženi koja se kune da nema emocionalne aspiracije, njemu odajete priznanje za učinjenu promenu u Vašem ponašanju i odnosu prema ženi, a vi izlazite u susret i sopstvenim zahtevima da pređete preko "sumnjivih" detalja i uspostavite bolji partnerski odnos. Ženi takođe predložite period za razmatranje odluke o razvodu (oročite ga na 6 meseci), a dotle zaista pokažite šta ste naučili "reprogramiranjem".
Pozdrav.
Komentari na pitanje: #33316
Pregledajte odgovore po oblastima