Poštovani, treba da se obratite psihologu ili psihoterapeutu. Ja bih preporucila da na taj nacin pokusate da resite problem anksioznosti. Anksioznost je cesta pojava, kod mladih takodje. Lekovi su poslednja opcija, ali ako se ipak odlucite onda treba da se javite psihijatru. Nikako uzimati lekove bez konsultacije sa psihijatrom. 

Ako je doktor utvrdio da je organski sve u redu, onda je uzrok psihološke prirode, što znači da strah nije realan. Anksioznost utiče na sve te reakcije i simptome. Anksioznost se može kontrolisati jedino ako krenete na psihoterapiju. Samo lekovima ne može se izlečiti. Trenutno će biti olakšanje, ali dugoročno ne.  

Poštovana, 

Ovo sto ste opisali je početak anksioznosti, koja se normalno javlja kada završavamo jedno životno poglavlje kao što je završetak studija. Neko će prevazići sa manjim a neko sa intenzivnijim tegobama, u zavisnosti od toga koliko uspešno smo prevazilazili prethodne faze. Ako postoje neki nerazrešeni konflikti iz prošlosti (bilo svesni ili nesvesni) sada će se pojaviti u vidu simptoma. 

Dakle, prvo treba razrešiti pitanje, cega se bojiš ako završiš fakultet? Iracionalna uverenja, intrapsihičke konflikte...itd. 

Ono što sama možeš je da obratis pažnju na misli koje te uznemiravaju: zabeleži te misli, tako praviš uvid. Nakon toga se prelazi u fazu ispitivanja misli, odakle dolaze, zašto, da li su racionalne, logične i korisne...

Poštovana, 

Imate mogucnost besplatnog savetovanje preko stetoskopa vezano za aktuelnu situaciju, u trajanju od nekoliko seansi. Probajte, da vidite da li ce Vam odgovarati. A sto se lekova tice, ja licno ne preporucijem, jer na taj nacin mozete razviti zavisnost. 

Poštovana, simptome koje ste naveli opisuju anksioznost i začetak razvoja paničnih napada. S obzirom na to da je organski sve u redu, potrebno je da popričate sa psihoterapeutom (u toku vanrednog stanja online psihoterapijske seanse).

U toku terapije biste proradili situacije i misli koje provociraju razvoj simptoma, kako da ih prepoznate i prevaziđete. Veoma je bitno da ne počinjete sa bilo kojim lekovima (anksioliticima). Jer je anksioznost u početnoj fazi, time biste samo doprineli daljem razvoju simptoma. 

Noramlno je da budete anksiozni kad ne uzimate lekove, jer lekovi ne lece anksioznost. Lekovi imaju ulogu da ublaze simptome kada su intenzivni, ali time ne resavate problem. Kao kada imate zubobolju, pipijete lek i nemate vise bol ali infekcija ostaje. 

Sada kada postepeno ukidate medikamente treba da pocnete sa psihoterapijskim radom kako biste radili na uzroku.

Kada misao dodje, nemoj da se branis od nje, i nemoj je analizirati. Samo je primeti i pusti, koliko god ona dolazila ne udubljuj se, posmatraj je sa distance. Takodje, veoma je bitno da ne ponavljas rituale, koji su vezani za tu misao, odupri se tome. 

Poštovani, 

U pitanju je postporodjajna tuga koja se normalno javlja kod velikog broja zena usled hormonskog disbalansa, prilagodjavanja na novonastalu situaciju, fizicke iscrpljenosti. Moze da potraje i nekoliko meseci. Potreban je odmor, dobra organizacija, pomoc okoline, emotivna podrska. 

Ako se nakon nekog duzeg perioda ne stabilizuje u redu je da potrazite i strucnu pomoc, kako bi joj pomogli da se vrati u ravnotezu. Pomoc partnera je veoma dragocena, razumite je, pruzite toplinu, slusajte sta ima da kaze, pitajte sta je muci, neka u toku dana nadje vremena sa se odmori. 

Mogao bi da pocnes sa online psihoterapijom, jer aktuelna situacija moze da pogorsa simptome.  A sto se lekova tice oni ne treba da se uzimaju bez konsultacije sa psihijatrom. Uloga lekova je da ublazi simptome kako bi klijenti bili dostupni za psihoterapijski rad, kako bi poradili na uzrocima nastanka poremecaja. 

Poštovani, to je individualno, nekome ce pomoci klasicna muzika ili bilo koja druga vrsta umetnosti, nekome fizicka aktivnost, religija ili psihoterapija...  Sve su to sredstva da dodjemo do cilja, a to je da se osecamo dobro i budemo u miru. Mi smo razliciti i zato cemo razlicito reagovati na istu stvar, situaciju.

Uopsteno sto se moze reci, bitno je da se distancirate od neprijatnih misli, ne analizirajte ih. 

Sa druge strane potrebno je otkriti koja su to iracionalna uverenja koja imate, a koja uzrokuju te negativne misli. Iracionalna uverenja zameniti racionalnim.