Da li socijalna anksioznost spada u hronicne bolesti i koliko je vremena potrebno izleciti se od ove bolesti?

Poštovani,

Molim Vas da ovo protumačite u slici koju sam poslala. Mislim da sam bila malo više uplašena na pregledu i da možda nije realna slika. Istina je da nemam samopouzdanja i jako negativne misli o sebi i bezvolja koja me drži, dosada, da me ništa zaista ne zainteresuje i jedna mrzovolja i oko moranja da ustanem za novi dan. Ako možete što pre da mi odgovorite na mail zbog terapije. Brine me da je previše. Kako psihoza na osnovu samo tih misli loših o sebi i bezvolji..,,?

Postovani, Imam 31 godinu i majka sam male djevojcice od tri godine. Imam veliki problem nikada nisam isla na neku konsultaciju ili pregled sto se tice toga ali i sama znam da sam hipohondra.Na svaku sitnicu i promjenu stanja kod djeteta i najblizih ja pomisljam da je nesto najgore, onda sam nwrvozna vidno neraspolozena i uvijek imam negativne misli i samo osjecam strah konstantno da nije nesto lose i samo sam onda na internetu i citam sve vezano za to.Sta da radim ? Svako savjet je dobrodosao.

Postovanje,kako da se rijesim ovog prokletog ksalola koji je kao neka droga,molim vas imate li predlog kako da smanjujem dozu jer pijem dosta dugo dnevno po 1.5 mg pijem one od 0.50 samo su stvorile zavist nista drugo i probleme sa vidom, mucninom,jednom teskom situacijom a nemoguce ih je prekinuti naglo...

Poštovani, potrebna mi je konsultacija. Ja sam jedna od prilično anksioznih osoba, a uz organsko-psihosomatske gastroenterološke tegobe i epizodično depresivna. Moram pomenuti i socijalnu fobiju koja mi svaki put kada idem u drugi grad, ili međ' nepoznate ljude izaziva i panične napade. Najteže mi pada to što usled socijalne anksioznosti sebe lišavam novih poznanstava i putovanja. Kada to kažem mislim na veoma veliki problem vršenja fizioloških potreba na drugim ili nepoznatim lokacijama. To mi je veliki problem i muka koja me lišava svega što je novo i lepo. S obzirom na to da je moja psihologica jedini psiholog u našoj opštini, pa su time i termini ređi i vremenski traju pola sata,..Ona prosto ne uspeva da se posveti nikome od nas, a i nema ni motivaciju, ni želju za tim, što opet mogu da razumem... Moje pitanje je da li bi ja trebala i mogla da idem kod stručnjaka kao što je psihoterapeut da bi rešila ili barem ublažila svoje "smetnje" ili to zaista može i psiholog?? Hvala Vam.

Pozdrav, prije godinu i pol dana sam dobila prvi napad panike zbog straha od smrti (strah je bio iniciran smrću poznanika moje dobi) te sam otišla na razgovor kod psihologinje koja mi je rekla kako moram imat neku aktivnost u životu u kojoj ću moći uživati i opustiti se (inače sam odličan učenik, 18 god). Poslušala sam njen savjet, a napadi panike dogodili su se još par puta, ali je između njih bio dosta veliki vremenski razmak pa me nisu toliko brinuli. Naime, početkom ove godine sam dobila još jedan napad panike koji je bio ključan u razvitku mojih negativnih misli, a veliku ulogu imao je i internet. Naišla sam na puno članaka, kako naših, tako i stranih o paničnim napadima te na puno iskustava. Pročitala sam da mnogi ljudi nisu zbog toga godinama izlazili iz kuća, da im je karijera/obrazovanje propalo, da su se izliječili, ali su im se napadi panike opet javili. Sve je to jako utjecalo na mene tako da je svakodnevni izlazak iz kuće bio izazov (znojenje, vrtoglavica, plitko disanje). Sada je situacija da smo po kućama pa sam donekle mirna, ali me brine što kada opet budem morala ići van. Zanima me jesu li stvarno panični napadi neizlječivi? I vraćaju li se te jesam li zbog toga radno nesposobna osoba? Unaprijed hvala! P.S. Napadi panike najčešće mi se dogode u velikim skupinama ljudi (posebno je okidač ako te ljude ne poznam)

Dobar dan,imam danima veliki problem.Kada upalim fejsbuk,dobijem napad i lupanje srca.A vuce me želja za njim.Volela bih da mi pomognete.Hvala.

Pozdrav, početak ove godine obilježilo mi je par napadaja panike koji su me doista prepali, ali uz podršku obitelji i prijatelja nisam izbjegavala svoje obveze smatrajući da ću tako prevenirati agorafobiju. U cijeloj situaciji javio mi se gotovo svakodnevni osjećaj izuzetnog umora, malaksalosti, tj. osjećaja koji dolazi prije pada u nesvijest. Nalazi krvi su mi uredni, a tlak malo niži pa tu slijedi moje pitanje, naime osjećam li se loše možda zbog niskog krvnog tlaka ili ipak iza svega stoji anksioznost i moja psiha? Inače uvijek dišem malo pliće, ali kod napadaja i brže tako da ga ipak mogu (nekad malo teže) razlikovati od tog nazovimo ga "ružnog osjećaja". Mislim da je još bitno navesti da je taj ružni osjećaj par puta i inicirao napadaj panike. Bila bih vam jako zahvalna na odgovoru jer sam vrlo zbunjena raznim člancima na internetu (pomalo i prestrašena). Još bih jednom voljela napomenuti da me taj osjećaj nije spriječio od odlaska na radno mjesto, ali mi se ponekad jako teško fokusirati i u svakom slučaju je vrlo izazovno i zastrašujuće. Voljela bih znati koje je prirode moj problem kako bih što brže mogla poraditi na njemu. Unaprijed hvala, lijep pozdrav.

Postovani, ukratko imala sam par puta panicne napade, u medjuvremenu jaku anksioznost pracenu jakim stezanjem i teskobom u grudima veci period dana. Sve je to praceno ponekad i opsesivnim i negativnim mislima. Javila sam se psihijatru i prepisan mi je Xanax uz preporuku 0,25mg tri puta dnevno. Zbog mog straha da ne postanem zavisna vec dve nedelje pijem 0,25mg jednom dnevno. U pocetku je bilo ok, medjutim sada kao da nema efekta lek i opet imam pojacanu anksioznost. U danima kada radim nije toliko izrazene kao u danima kad smo po vise dana zatvoreni u stanove. Zelela bih cuti vase misljenje o tom leku i koliko je potrebno ga uzimati i koji vremenski period. Hvala.