Bolesti

Rubela je blaga akutna infektivna bolest iz grupe osipnih groznica koja se odlikuje nespecifičnom ospom, subokcipitalnom limfadenopatijom i mogućnošću da kod trudnica izazove ozbiljna oštećenja ploda.  

Iznenadna srčana smrt je prirodna smrt prouzrokovana bolešću srca, kada u roku od jednog sata od početka simptoma dolazi do gubitka svesti i prestanka cirkulacije, a u osoba sa prethodno prepoznatom ili neprepoznatom bolešću srca.

Neprekidan rad srca omogućen je stalnim stvaranjem nadražaja u delu desne predkomore srca koji se zove sinusni čvor. Nadražaj se sa tog mesta širi kroz. predkomore, specijalni mišićni snop vlakana nazvan Hisov snop, sve do ćelija srčanog mišića leve i desne komore.

Bronhiektazije predstavljaju oboljenje koje se manifestuje trajnom dilatacijom bronhijalnog stabla sa ireverzibilnom (nepovratnom) destrukcijom zidnih struktura. Klinički se ispoljava kašljem i iskašljavanjem veće količine ispljuvka koji je purulentan (gnojni), često neprijatnog mirisa i taloži se u tri sloja.

Ovo oboljenje predstavlja akutnu infektivnu karatinsku bolest, uzrokovanu arbovirusom koja je se karakteriše oštećenjem jetre, bubrega, i hemoragijskim sindromom. Javlja se u tropskim i suptropskim zemljama, a kod nas može biti importovana.

Salmoneloze su akutne bakterijske crevne infekcije koje se karakterišu kratkom inkubacijom, kliničkom slikom gastroenteritisa i opštom intoksikacijom.

Lajmska bolest je multisistemsko oboljenje subakutnog i hroničnog toka uzrokovano Borreliom burgdorferi koje prvenstveno zahvata kožu, a zatim srce, zglobove i centralni nervni sistem.

Giht je metaboličko oboljenje koje se manifestuje pojavom akutnog artritisa sa recidivima, pojavom tofusa i kod nelečenih bolesnika pojavom hronične uratne artropatije. Bolest je posledica taloženja kristala mononatrijum - urata. Takođe je prisutna i hiperuratemija i hiprurikemija. U pojedinim slučajevima nastaju i bubrežni kamenci ili taloženje urata u srži bubrega. Ova bolest se deli u dve kategorije: primarni giht, nastaje kao posledica hiperuratemije nepoznate ili genetske prirode, i sekundarni giht, nastaje zbog hiperuratemije poznate etiologije.

Mokraćna bešika se nalazi između pubične kosti i materice. Ona predstavlja kesu rastegljivih zidova u kojoj se skuplja mokraća stvorena u bubrezima. Kada se zidovi bešike skupe mokraća se potiskuje u uretru, koja predstavlja uzanu cev dugačku samo 2.5 - 3cm.

Preterano aktivna bešika, tojest, iritabilna mokraćna bešika uzrokuje da osoba dobija učestale nagone za mokrenjem, koje je vrlo teško iskontrolisati. Poremećaj nije opasan, mada je veoma neprijatan. Jasan uzrok nije u potpunosti poznat, ali postoji više načina kako se ovo stanje leči.