Bolesti

Koksaki virusi spadaju u familiju vurusa Picornaviridae, a u rod Enterovirusa. Postoje Coxsackie A i B virusi, prenose se fekooralnim putem, poznato je da su jako kardiotropni. Najčešće izazivaju: miokarditis, perikarditis, meningitis, herpanginu i respiratorne infekcije.

Ureaplazma je mikroorganizam koji se može dobiti polnim putem, ali i intimnim kontaktom sa zaraženim telesnim sekretima ili predmetima koji su kontaminirani ćelijama i sekretima urogenitalnih izlučevina (peškiri, rublje, posteljina). Može se dobiti u saunama, na bazenima, solarijumima, kozmetičkim salonima, pa i ordinacijama, i svuda gde higijenske prilike nisu baš ''sjajne''. Ureaplazma je prema istraživanjima vrlo česta i asimptomatski kolonizuje urotrakt u visokom procentu polno aktivne populacije i žena i muškaraca. Često se nađe slučajno, uz još neku urogenitalnu koinfekciju.

Chlamidia trachomatis je urogenitalna infekcija koja se prenosi seksualnim kontaktom i kod muškaraca se manifestuje negonoroičnim uretritisom, a kod žena mukotrpnim cervicitisom. Spada u najrasprostranjenije seksualne bolesti u opštoj populaciji. Oko 75% zaraženih žena i 50% zaraženih muškaraca nema simptome, tako da većina infekcija ostaje nepoznata i nelečena, što pogoduje nekontrolisanom širenju bolesti.

Pityriasis versicolor- blaga, hronična infekcija kože, izazvana gljivicom Malassezia furfur, koji spada u normalnu floru kože, a koji pod određenim uslovima može iz saprofitne preći u patogenu formu. Značajnu ulogu u nastanku promena igra znojenje, nošenje odeće koja sprečava znojenje i povišena temperatura tela. Oboljenje nije zarazno, a javlja se kod osoba s predispozicijom. Manifestuje se mrljama na koži crvenkaste, smeđkaste ili najčešće boje bele kafe s nežnim ljuskanjem, a posle izlaganja suncu postaju bele. Promene se javljaju na koži vrata i grudnog koša. Oboljenje je dugotrajno i recidivantno. Lečenje-obavezno je energično pranje kožom vodom i nasapunjanim sunđerom ili frotirom, dobro sušenje i premazivanje lekovima sa keratolitičkoim delovanjem (salicil, jod, antifugicidni preparati). Lečenje mora da bude dugotrajno, do potpunog izlečenja.

Sifilis je hronično zarazno oboljenje koje nelečenu osobu prati kroz ceo život. Patološke promene se mogu razvijati na svim tkivima i organima pa se zato smatra najtežim veneričnim oboljenjem. Predstavlja značajan medicinskim i socijalno ekonomski problem.

Gonoreja (triper, kapavac) je najčešća polna bolest. Karakteriše se zapaljenjem najčešće uretre, koje je kod muškaraca veoma izraženo, dok kod žena može da prođe i asimptomatski, pa su žene često izvor reinfekcije i recidiva kod seksualnog partnera.

E.Coli, skraćeno od Escherichia coli je vrsta bakterije iz roda Escherichia i porodice Enterobacteriaceae i široko je rasprostranjena u prirodi. Pripada grupi bakterija koje su normalni stanovnici creva mnogih životinja i ljudi, gde pomažu u varenju hrane. Ubraja se u grupu tzv. koliformnih bakterija tj. bakterija koje se redovno ili veoma često nalaze u ljudskoj stolici i koje pri sanitarnim pregledima vode za piće i namirnica služe kao indikatori fekalne kontaminacije. E.coli je aerobna i fakultativno anaerobna bakterija, dobro uspeva u laboratorijskim uslovima, većini serotipova je optimalna temperatura za razmnožavanje oko 37°C. Pripada prilično otpornim bakterijama: mesecima može živeti u vodi i zemlji, a dugo na raznim predmetima. U različitim vrstama hrane i namirnica lako se i brzo razmnožava. Topota od 60°C ubija ih nakon 15 min.

Eklampsija je najteži oblik graviditetnih toksikoza. Najčešće se javlja pri kraju trudnoće ili u toku porođaja, uglavnom kod prvorotkinja i obično se nadovezuje na preeklampsiju.

Kratkovidost ili miopija (myopia) je stanje kod koga zraci svetlosti padaju u fokus ispred mrežnjače (retine), umesto na nju, zbog čega kratkovidi žmirkaju, škilje pokušavajući da dobiju oštru sliku predmeta. Kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno, a na blizu vide relativno dobro. Znak kratkovidosti je, dakle, nemogućnost jasnog gledanja udaljenih predmeta kao što je TV, tabla u učionici ili objekti ispred automobila pri vožnji. Kratkovidost pogađa ljude između 6 i 40 godina. Nakon 45. godine kratkovidost se smanjuje, tj. vid se poboljšava.

Diskus hernija nastaje oštećenjem kičmenih korenova izazvanim prolapsom lumbalnih intervertebralnih diskusa. Veliki socio-medicinski značaj proističe iz činjenice da je to jedan od veoma čestih uzroka radne nesposobnosti, odnosno bolovanja.