Bolesti

Svi bolesnici oboleli od koronarne bolesti srca svrstavaju se u dve jasno odvojene grupe: bolesnici sa akutnim tokom bolesti (akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris, teži poremećaji srčanog ritma i popuštanje rada srčanog mišića) i bolesnici sa (hroničnim tokom bolesti (stabilna angina pektoris).

Malakoplakija je retko stanje koje najčešće zahvata mokraćnu bešiku ali i bubrežnu karlicu i bubreg.

Lipomi su doboćudni tumori, građeni od masnog tkiva i osim toga što su neugodni i predstavljaju estetski problem, obično ne prouzrokuju nikakve smetnje i ne ometaju normalan život.

Tetralogija Fallot je najčešća cijanozna urođena srčana mana i predstavlja 10% svih urođenih anomalija.

Paroksizmalna supraventrikularna tahikardija (PSVT) spada u pretkomorske aritmije i podrazumeva iznenadnu pojavu ubrzanja srčane frekvencije.

Aorta može biti izložena različitim upalnim procesima. Ovi procesi najčešće zahvataju sva tri sloja (intimu, mediju i adventiciju) zida aorte. Upalni procesi mogu izazvati okluziju zahvaćene arterije, kao i slabost zida arterije sa formiranjem aneurizme (proširenja).

Tamponada srca nastaje kao posledica nagomilovanja tečnosti ili vazduha u perikardnom prostoru, pri čemu dolazi do povećanja intraperikardnog pritiska koji ograničava dijastolno punjenje sa redukcijom udarnih volumena i padom minutnog volumena.

Osteomalacija (omekšavanje kostiju) se karakteriše nedovoljnom mineralizacijom kosti sa hiperprodukcijom nedovoljno mineralizovanog matriksa-osteoida. Znači, kod osteomalacije je poremećen kvalitet, uz očuvan kvantitet koštanog tkiva.

Hipohondrija se može definisati kao preokupiranost strahom ili mislima da je osoba obolela od neke teže bolesti, što je posledica pogrešnog tumačenja telesnih simptoma. Preokupiranost bolešću stalno postoji uprkos razuveravanja da bolest nije prisutna i odgovarajućim pregledima i ispitivanjima koja isključuju postojanje te bolesti. Reč hipohondrija potiče od grčke reči hipohondrijum i označava područje abdomena (stomaka) koje se nalazi u oblasti jetre, ispod desnog rebarnog luka. Većina hipohondara, odnosno ljudi koji su se žalili na bolest koje nema, a uz koju je išao strah od bolesti i smrti, su pokazivali da upravo iz tog područja idu bolovi i šire se.

Nervus facijalis inerviše mimičnu muskulaturu. Najvažniji mišići koje inerviše su m. frontalis (nabiranje čela), m. orbicularis oculi (zatvaranje očiju), m. orbicularis oris (pokazivanje zuba) i m. platysma. Ostale funkcija ovog živca su parasimpatička inervacija žlezda, gustativna inervacija prednje dve trećine jezika i senzibilitet bubne duplje. Najčešće oboljenje n. facialisa je Bellova paraliza.