Bolesti

Zapaljenje tankog creva može biti uzrokovano i adenovirusioma, iako oni prevashodno izazivaju respiratorne infekcije.

Rotaviroza predstavlja akutno infektivno oboljenje koje se karakteriše toksičnim i gastrointestinalnim manifestacijama.

Trovanje hranom uzrokovano bakterijom Vibirio parahaemoliytica nastaje konzumiranjem kontaminirane hrane enterotoksinom koji produkuje ova bakterija.

Clostridium perfringens je poznat po uzrokovanju gasne gangrene, ali on takođe mođe izazvati trovanje hranom koje je najčešće blago, ali može biti i veoma opasno jer može da nastane nekrotizirarujući kolitis. Trovanja  Cl. Perfringens-om, u zemljama visokog standarda, po učestalosti su odmah iza salmoneloza i stafilokoknog trovanja. Pretpostavlja se, međutim, da se zbog blage kliničke slike i komplikovanih postupaka dokazivanja registruje samo 5% tih trovanja.

Trovanje hranom koju uzrokuje bakterija Bacillus cereus je gastrointestinalna intoksikacija koja se može javiti u dva oblika u zavisnosti koji toksin deluje: dijarejalni toksin uzrokuje dijareju (proliv), a emetički toksin uzrokuje povraćanje.

Clostridium difficile izaziva pseudomembranozni kolitis. Pseudomembranozni kolitis je retko i teško oboljenje kolona sa karakterističnim membranama na sluznici.

Jerzinioza je akutno infektivno oboljenje iz grupe crevnih infekcija koje se odlikuje febrilnim stanjem i pojavom gastroenterokolitisa sa krvavim dijarejama (prolivastim stolicama).

Infekcije creva koje izaziva Escherichia coli se nazivaju kolienteritisi. Kolienteritisi su akutna infektivna oboljenja koja se javljaju kod odojčadi, a odlikuju se enteritičnim sindromom, toksikozom, hidroelektrolitnim poremećajem i visokim letalitetom.

Candida se normalno nalazi u crevima i na koži čoveka. Do infekcije tj. prekomernog bujanja gljivice dolazi kada je iz određenih razloga poremećena imunološka ravnoteža i zbog nekih spoljašnjih uticaja. Najrasprostranjeniji sojevi Candide su Candida albicans, Candida glabrata i Candida tropicalis.  Kandidijaza je skoro uvek  posledica autoinfekcije  tj. infekcije gljivicama koje normalno nastanjuju čovekov organizam i koje se iz određenih razloga, u određenom trenutku počnu intenzivno razmnožavati.

Nematode koje započinju parazitizam kod čoveka nekada ne mogu da kompletiraju svoj životni ciklus, već se on prevremeno završava u određenom stadijumu razvoja. Fenomen koji se pri tome razvija nazvan je migrirajuća larva ili  larva migrans. U zavisnosti od mesta na kojima ove nematode borave, pokušavajući da žive parazitskim načinom života, migrirajuće larve su podeljene na kutane i visceralne.