Nematode koje započinju parazitizam kod čoveka nekada ne mogu da kompletiraju svoj životni ciklus, već se on prevremeno završava u određenom stadijumu razvoja. Fenomen koji se pri tome razvija nazvan je migrirajuća larva ili larva migrans. U zavisnosti od mesta na kojima ove nematode borave, pokušavajući da žive parazitskim načinom života, migrirajuće larve su podeljene na kutane i visceralne.
Put prenošenja
Uzročnici su larve crva iz roda Ankylostoma, Necator americanus i Gnatosthoma spinigerum Ancylostoma braziliense je najčešći uzročnik bolesti.
Larve se primarno nađu u pesku i zemlji koji su kontaminirani fecesom zaraženih životinja, i u kojima su jaja crva. Rizične grupe su deca koja se bosa igraju na pesku ili zemlji. U zemlji, iz jaja se izlegu filiformne larve, koje su sposobne da prodru u ljudsku kožu.
Larve se primarno nađu u pesku i zemlji koji su kontaminirani fecesom zaraženih životinja, i u kojima su jaja crva. Rizične grupe su deca koja se bosa igraju na pesku ili zemlji. U zemlji, iz jaja se izlegu filiformne larve, koje su sposobne da prodru u ljudsku kožu.
Patološki (medicinski) značaj
Na mestu ulaska larve u kožu (najčešće stopalo, šaka ili potkolenica) nastaje eritem i papula. Larve helminata prodiru perkutano, retko se zadržavaju na mestu prodora, migriraju u koži, ostavljajući za sobom izuvijane, crvenkaste tragove zapaljenske reakcije. U koži se i završava njihov razvoj. Ceo proces traje nekoliko nedelja. Prisutan je jak svrab i česte su sekundarne bakterijske infekcije. Dalji put larve kroz kožu vidi se kao serpinginozna, eritematozna, blago izdignuta crta, oko 3mm širine, različito dugačka.
Larva migrans visceralis je naziv za larve helminata koji migriraju po raznim visceralnim organima čoveka, za koje on nije odgovarajući domaćin. Sindrom visceralne migrirajuće larve odlikuje se hroničnom hipereozinocitofilijom, eozinofilnim granulomatoznim lezijama i pneumonitisom ili hepatosplenomegalijom. Ponekad se može pojaviti Löfflerov eozinofilni plućni infiltrat.
Larva migrans visceralis je naziv za larve helminata koji migriraju po raznim visceralnim organima čoveka, za koje on nije odgovarajući domaćin. Sindrom visceralne migrirajuće larve odlikuje se hroničnom hipereozinocitofilijom, eozinofilnim granulomatoznim lezijama i pneumonitisom ili hepatosplenomegalijom. Ponekad se može pojaviti Löfflerov eozinofilni plućni infiltrat.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, laboratorijskih analiza, biopsije kožnih promena, ELISA tesa.
Lečenje
Primenjuju se krioterapija, tiabendazol lokalno i per os do nestanka aktivnih lezija.
