Polipi nosa su morfološke formacije lokalizovane u nosnoj šupljini, ali nekada se mogu naći u maksilarnom sinusu i etmiodinim ćelijama.
Uzrok nastanka
Kao etiološki činioci navode se hronična infekcija, alergija, lična predispozicija i neoplazme.
Klinički oblici
Razlikuju se obični i neoplastični tip polipa nosa. Obični, mukozni polip ima edematoznu hipertrofiju submukoze, rastresitu fibrilarnu strolmu i intracelularni serozan sekret sa metaplazijom žlezda. Ovaj polip može biti alergijski, vazomotorni ili zapaljenski. Najčešća je alergijska geneza polipa. Drugi, neoplastični polip predstavlja neoplazmu i može biti benigni ili maligni.
Klinička slika
Klinička slika se manifestuje opstrukcijom nosa, anosmijom (gubitak osećaja mirisa), slivanjem sekreta, glavoboljama i dr. Nekada postoje i kijanje, gnojna sekrecija i proširenje nosnih kostiju u ekstremnim slučajevima. Neki bolesnici mogu imati i teškoće od strane bronhija pa i astmu. Prednjom rinoskopijom se vidi jednostruka ili višestruka ovalna, glatka beličasta, sjajna formacija u nosu, pretežno u srednjem ili zajedničkom nosnom hodniku. Polip nosa je obično obostran, a može imatikruškolik ili grozdast izgled. Sluzokoža nosa je bleda.
Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda (prednja i zadnja rinoskopija) i radiografije sinusa.
Lečenje
Lečenje je po poraviulu hirurško. Hirurška terapija obuhvata uklanjanje polipa, sa ili bez operacije zahvaćenih sinusa. Konzervativna terapija uključuje antihistaminike, lokalne kortikosteroide i vazokonstriktore.
